{"id":2190,"date":"2018-12-21T16:49:56","date_gmt":"2018-12-21T16:49:56","guid":{"rendered":"https:\/\/gkp.org.rs\/?p=2190"},"modified":"2019-03-24T16:58:10","modified_gmt":"2019-03-24T16:58:10","slug":"primedbe-i-predlozi-grupe-za-konceptualnu-politiku-na-nacrt-statuta-grada-novog-sada","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/lokalne-politike-i-urbana-samouprava\/primedbe-i-predlozi-grupe-za-konceptualnu-politiku-na-nacrt-statuta-grada-novog-sada\/","title":{"rendered":"Primedbe i predlozi Grupe za konceptualnu politiku na Nacrt Statuta Grada Novog Sada"},"content":{"rendered":"

Statutom se g<\/span>rad <\/span>mo<\/span>\u017ee<\/span> shvatiti<\/span> i <\/span>kao<\/span> politi\u010dku<\/span> organizaciju<\/span> jer, <\/span>iako <\/span>teritorijalna jedinica, on je i ovim Nacrtom definisan kao mesto na kome gra\u0111ani ostvaruju pravo na lokalnu samoupravu. U tom smislu, Grad je organizacija koja izvr\u0161ava odre\u0111ene aktivnosti i akcije, obavlja odre\u0111ene poslove i raspola\u017ee odre\u0111enim nadle\u017enostima. Kako onim poverenim, tako i onim koje sama utvr\u0111uje organizovanim aktivnostima gra\u0111ana, njihovih udru\u017eenja i organizacija, te javnom diskusijom, odnosno transparentno\u0161\u0107u i inkluzivno\u0161\u0107u procedura dono\u0161enja odluka i predloga. Grad je pritom dr\u017eavna politi\u010dka organizacija, pa mo\u017eemo govoriti o sistemu delegiranja nadle\u017enosti kroz \u010ditav politi\u010dki dr\u017eavni aparat, kojim se ova teritorijalna jedinica u kojoj gra\u0111ani ostvaruju pravo na lokalnu samoupravu uklju\u010duje u politi\u010dki sistem Republike Srbije.<\/span><\/span><\/p>\n

Osnovna primedba kojom Grupa za konceptualnu politiku uzima u\u010de\u0161\u0107e u javnoj raspravi ti\u010de se tretmana aktuelnog Statuta, po\u0161to smo mi\u0161ljenja da se Nacrtom va\u017ene odredbe uop\u0161tavaju i bri\u0161u, a \u0161to predstavlja uzrok deregulacije i povla\u010denja javnih politika, institucija i organizacija kojima se one sprovode, pred zakonima i tr\u017ei\u0161nim uticajima, iza kojih se naj\u010de\u0161\u0107e pronalaze interesi koji nisu u skladu sa javnim interesom gra\u0111ana.<\/span><\/p>\n

Ukoliko grad neke svoje nadle\u017enosti bri\u0161e \u2013 osloba\u0111a se brige ili staranja za odre\u0111ene oblasti delovanja i \u017eivota \u2013 onda treba naglasiti da se iza ovih nadle\u017enosti kriju ostvarene slobode i prava gra\u0111ana koji su ih i upisivali u statute gradova. Obja\u0161njenje za brisanje nadle\u017enosti, u starom statutu \u201cposlova grada\u201d, i ne mora biti obja\u0161njeno, budu\u0107i da je re\u010d o odlu\u010dnoj <\/span>akcji \u2013 kakva je pisanje Nacrta statuta – ikoja je ve\u0107<\/span>na korak do institucionalizacije. Odlu\u010dnost ove akcije se mo\u017ee utvrditi ve\u0107 iracionalno\u0161\u0107u takvog postupka, budu\u0107i da se slobode i prava sa razvojem dru\u0161tva samo mno\u017ee, a nikako smanjuju ili ukidaju.<\/span><\/span><\/p>\n

Obja\u0161njenje da se stvar<\/span>i<\/span> o <\/span>kojima<\/span> je re\u010d \u2013 na primer “stanovanje”, “stambena politika”, “socijalna za\u0161tita” i “civilno dru\u0161tvo\u201d \u2013 nalaze u nadle\u017enostima ponekog organa grada (skup\u0161tina, ve\u0107e, gradona\u010delnik), ne mo\u017ee biti dovoljno, jer smo i u starom statutu imali slu\u010daj da su ta pitanja bila poverena ovim organima. Ono \u0161to bi moralo biti u\u010dinjeno jeste vra\u0107anje ovih zadataka \u2013 iza kojih se kriju realni problemi gra\u0111ana \u2013 u deo statuta koji defini\u0161e nadle\u017enosti grada. One su u starom statutu bile jasno i precizno definisane i sadr\u017eao ih je odeljak \u201cposlova grada\u201d, \u0161to je gra\u0111anima ostavljalo prostora da samostalno tuma\u010de uskla\u0111enost svojih potreba sa principima koje slovo statuta postavlja pred grad.<\/span><\/span><\/p>\n

Va\u017enost odeljka \u201cNadle\u017enosti grada\u201d je stoga od krucijalnog politi\u010dkog zna\u010daja, a pisci novog Statuta bi trebalo da imaju u vidu \u010dinjenicu da bez politi\u010dkog razvoja grada, nije mogu\u0107 razvoj ni u jednoj drugoj oblasti. U tom smislu bi novi Statut trebao da postavi aktivnosti grada, kao politi\u010dke organizacije svih njegovih stanovnika, na takav na\u010din da se omogu\u0107i razvoj politi\u010dkog udru\u017eivanja, \u0161to podrazumeva i mogu\u0107nost osnivanja op\u0161tina \u2013 a ne da se one redukuju i da o mogu\u0107nosti njihovog osnivanja ne bude ni slova u ovoliko va\u017enom dokumentu. Grad Novi Sad je velika op\u0161tina i daleko prevazilazi standarde politi\u010dkog organizovanja i samouprave kakvi postoje u razvijenim demokratijama Evropske zajednice. Do sada je, makar formalno, postojalo dve op\u0161tine \u2013 a novim statutom se ukida i poslednja preostala: Op\u0161tina Petrovaradin. Ukoliko se Grad svede na jednu op\u0161tinu, s razlogom se mo\u017eemo pitati kog grada je Novi Sad op\u0161tina, ali je va\u017enije pitanje i tada ko odlu\u010duje o tome kako se ljudi \u017eele organizovati i ostvarivati pravo na lokalnu samoupravu.<\/span><\/p>\n

Primedbe i predlozi<\/i>:<\/span><\/p>\n

1) \u010clan12. prvi i drugi paragraf, Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, (“Sl. glasnik RS”, br. 129\/2007, 18\/2016 i 47\/2018), odre\u0111uje da:<\/span><\/p>\n

\u201cInicijativu za pokretanje postupka za osnivanje, ukidanje i promenu teritorije op\u0161tine mo\u017ee podneti skup\u0161tina op\u0161tine ili 10% bira\u010da koji imaju prebivali\u0161te na teritoriji op\u0161tine na koju se promena odnosi. <\/b><\/span><\/span><\/p>\n

Uz inicijativu se podnosi analiza sa ekonomskim, prostornim, demografskim i drugim pokazateljima efekata promene koja se inicira. Grafi\u010dki prikaz je obavezan sastavni deo podnete inicijative\u201d.<\/b><\/span><\/p>\n

Na javnoj raspravi odr\u017eanoj u Skup\u0161tini Grada 20.12.2018. godine, prisutnoj javnosti nije predo\u010dena analiza sa ekonomskim, prostornim, demografskim i drugim pokazateljima efekata promene koji opravdavaju ukidanje op\u0161tina. Niti je u javnosti bilo re\u010di ili javne rasprave o nameri da se ukinu gradske op\u0161tine.<\/span><\/span><\/p>\n

PREDLA\u017dEMO<\/b>: Polaze\u0107i od navedenog, pozivamo pisce Nacrta statuta Grada da ne ukidaju postoje\u0107e op\u0161tine, gradsku op\u0161tinu Novi Sad i gradsku op\u0161tinu Petrovaradin, te da razmisle, uzmu u obzir obrazlo\u017eenje koje iznosimo, i unesu predloge (u vidu novih \u010dlanova i stavova) kojima bi se naglasila va\u017enost op\u0161tine kao oblika organizovanja za svaki moderan i demokratski grad i obezbedila mogu\u0107nost njihovog osnivanja \u2013 te podr\u0161ka tom, pre svega politi\u010dkom, a onda i administrativnom procesu.<\/span><\/span><\/p>\n

Obrazlo\u017eenje<\/b><\/span>: Grad Novi Sad je ve\u0107 prepoznat kao jedna od najve\u0107ih op\u0161tina u Evropi, \u0161to ga \u010dini te\u0161ko odr\u017eivim u smislu u\u010de\u0161\u0107a gra\u0111ana u njegovom upravljanju i nekomunikativnim sa evropskim gradovima i op\u0161tinama. Usvajanjem predloga u Nacrtu o ukidanju op\u0161tina pokazalo bi se da iza toga stoji aktivna i jasna politika izolacije i centralizacije koja odbacuje demokratske principe uklju\u010divanja \u0161ire osnove dru\u0161tva u politi\u010dke procese i lokalnu samoupravu.<\/span><\/span><\/p>\n

Mi\u0161ljenja smo da se ukidanjem op\u0161tina uru\u0161ava ideja o decentralizaciji i demokratizaciji dru\u0161tva, i napu\u0161ta namera da Republika Srbija i sa njom grad Novi Sad u\u0111e u odnose saradnje sa drugim evropskim op\u0161tinama i gradovima. Politi\u010dka decentralizacija je neophodna za razvoj autenti\u010dnih politika koje odgovaraju neposrednim interesima ljudi, \u010diji politi\u010dki kapacitet i sposobnost treba svaka demokratska vlast da ohrabruje i podsti\u010de.<\/span><\/p>\n

2) Stanovanje i briga o stanovanju<\/b><\/span><\/span> su<\/span><\/span><\/span> ugo\u017een<\/span><\/span>i<\/span><\/span><\/span> imaju\u0107i u vidu<\/span><\/span><\/span> odredb<\/span><\/span>e<\/span><\/span><\/span> koje se u Nacrtu odnose na sferu stanovanja. Kada je re\u010d o oblasti stanovanja, u \u010dlanu 13. ta\u010dka 8. va\u017ee\u0107eg Statuta Grada nalazi se odredba: <\/span><\/span>\u201estara se o odr\u017eavanju stambenih zgrada i bezbednosti njihovog kori\u0161\u0107enja i utvr\u0111uje visinu naknade za odr\u017eavanje stambenih zgrada\u201c. <\/b><\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Ova odredba da je nadle\u017enost Grada <\/span><\/span>staranje<\/span><\/span><\/span> o odr\u017eavanju stambenih zgrada izbrisana je iz nadle\u017enosti, odnosno poslova Grada. <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Tako\u0111e, u \u010dlanu 67. ta\u010dka 25. Nacrta je odredba da Gradsko ve\u0107e: <\/span><\/span>utvr\u0111uje visinu naknade koju pla\u0107aju vlasnici stanova i drugih posebnih delova na ime u\u010de\u0161\u0107a u tro\u0161kovima teku\u0107eg i investicionog odr\u017eavanja zgrada, kao i u slu\u010daju prinudno postavljenog profesionalnog upravnika\u201c. <\/b><\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Ova odredba pokazuje da se briga Grada u oblasti stanovanja svodi isklju\u010divo na komercijalni momenat odre\u0111ivanja cene odr\u017eavanja zgrade koja pada na teret stanara, a ne na su\u0161tinsku pomo\u0107 gra\u0111anima kada je re\u010d o politici odr\u017eivog stanovanja, odnosno o <\/span><\/span>(<\/span><\/span><\/span>ne<\/span><\/span>)<\/span><\/span><\/span>mogu\u0107nosti da oni re\u0161avaju krupne investicione zahvate na svojim propalim fasadama i krovovima za \u010dije su odr\u017eavanje potrebna sredstva reda veli\u010dine i po nekoliko desetima hiljada eura. <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Zakon o stanovanju defini\u0161e (\u010dl.112) da se donosi Nacionalna stambena strategija i akcioni plan radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti stanovanja, a u njihovu realizaciju kroz lokalnu stambenu strategiju (\u010dl. 115.) uklju\u010dene su i jedinice lokalne samouprave, a ovde se iz Nacrta Statuta Op\u0161tine\/Grada Novog Sada bri\u0161e ta briga u delu nadle\u017enosti Grada (a ne Skup\u0161tine, koju ne moraju da obavezuju poslovi koji nisu navedeni u odeljku koji defini\u0161e poslove ili nadle\u017enosti Grada).<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

PREDLA\u017dEMO<\/b><\/span><\/span>: ne brisati ta\u010dku 8. \u010dlana 13. va\u017ee\u0107eg Statuta Grada (zadr\u017eati je u nadle\u017enostima Grada).<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

3) Briga Grada u segmentu socijalne za\u0161tite<\/b><\/span><\/span>.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Zakon o lokalnoj samoupravi, u \u010dlanu 24. stav prvi<\/span><\/span>,<\/span><\/span><\/span> navodi <\/span><\/span><\/span>da <\/span><\/span>\u201eGrad vr\u0161i nadle\u017enosti op\u0161tine, kao i druge nadle\u017enosti i poslove dr\u017eavne uprave, koji su mu zakonom povereni\u201c<\/b><\/span><\/span>, odnosno <\/span><\/span>u<\/span><\/span><\/span> \u010dl. 66. stav<\/span><\/span> prvi, da<\/span><\/span><\/span>: <\/span><\/span>\u201eOrgani grada obavljaju poslove predvi\u0111ene ovim zakonom za organe op\u0161tine, kao i druge poslove utvr\u0111ene zakonom i statutom grada\u201c<\/b><\/span><\/span>. <\/b><\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n

\u010clan 20. istog Zakona u segmentu nadle\u017enosti Op\u0161tine i\/ili Grada, ta\u010dka 4. defini\u0161e da se Op\u0161tina\/Grad <\/span><\/span>\u201estara se o zadovoljavanju potreba gra\u0111ana u oblasti prosvete (pred\u0161kolsko vaspitanje i obrazovanje i osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje), nau\u010dnoistra\u017eiva\u010dke i inovacione delatnosti, kulture, zdravstvene i socijalne za\u0161tite, de\u010dije za\u0161tite, sporta i fizi\u010dke kulture\u201c<\/b><\/span><\/span>.<\/b><\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n

U skladu s tom odredbom Grad se stara <\/span><\/span>i <\/span><\/span><\/span>o socijalnoj za\u0161titi, a ta nadle\u017enost Grada navedena je i u \u010dlanu 13. ta\u010dki 21) aktuelnog Statuta Grada, gde stoji da Grad: \u201e<\/span><\/span>osniva ustanove u oblasti socijalne za\u0161tite, prati i obezbe\u0111uje njihovo funkcionisanje, daje dozvole za po\u010detak rada ustanova socijalne za-\u0161tite, koje osnivaju druga pravna i fizi\u010dka lica, utvr\u0111uje ispunjenost uslova za pru\u017eanje usluga socijalne za\u0161tite, utvr\u0111uje normative i standarde za obavljanje delatnosti ustanova \u010diji je osniva\u010d Grad, donosi propise o pravima u so-cijalnoj za\u0161titi i obavlja poslove dr\u017eavnog staratelja\u201c<\/b><\/span><\/span>.<\/b><\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Ova<\/span><\/span><\/span> odredba je izbrisana iz odeljka poslova ili nadle\u017enosti Grada, \u0161to \u0107e re\u0107i da Grad mo\u017ee, ali nije obavezan da se bavi tim poslovima, budu\u0107i da poslovi\/nadle\u017enost Grada specifikuju ono \u010dime \u0107e vlasti Grada da se bave kroz svoje organe (Skup\u0161tina, Gradsko ve\u0107e, Gradona\u010delnik, Uprave)<\/span><\/span>.<\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n

PREDLA\u017dEMO<\/b><\/span><\/span>: da se u Nacrtu zadr\u017ei \u010dl.<\/span><\/span> 13, ta\u010dka 21) postoje\u0107eg Statuta Grada u segmentu poslova <\/span><\/span>odnosno<\/span><\/span><\/span> definisanih nadle\u017enosti Grada.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

4) U <\/b><\/span>\u010clan 16.<\/b><\/u><\/span> Nacrta Statuta Grada Novog Sada <\/b><\/span>o Nadle\u017enostima Grada uvrsiti i zadr\u017eati ta\u010dku<\/span> 44) poma\u017ee rad organizacija i udru\u017eenja gra\u0111ana <\/b><\/span>koja je postoji u aktuelnom Statutu Grada (\u010dlan 13). Predla\u017eemo da se zadr\u017ei ova nadle\u017enost Grada s obzirom da \u010clan 125. Nacrta Statuta Grada u tom smislu nije u\u010dinkovit: <\/span>Organi Grada mogu sara\u0111ivati sa udru\u017eenjima, humanitarnim i drugim organizacijama, u interesu Grada i njenih gra\u0111ana<\/b><\/span>. <\/span><\/span><\/p>\n

Sintagma “mogu sara\u0111ivati” implicira da je ta saradnja opciona, povremena i da dolazi uglavnom na inicijativu Grada jer on odre\u0111uje \u0161ta mu je u interesu, \u0161to su\u017eava mogu\u0107nost saradnje udru\u017eenja sa organima Grada. S druge strane, jasno je da pomaganje i briga o radu organizacija i udru\u017eenja gra\u0111ana dr\u017ei otvorenim razne procese kojim se unapre\u0111uje rad udru\u017eenja gra\u0111ana i koji treba da rezultiraju konkretnim re\u0161enjima za pobolj\u0161anje uslova rada udru\u017eenja.<\/span><\/p>\n

S obzirom da je oblast rada i podr\u0161ke rada udru\u017eenja regulisana zakonima Republike Srbije (Zakon o udru\u017eenjima, <\/span>“Sl. glasnik RS”, br. 51\/2009, 99\/2011 – dr. zakoni i 44\/2018 – dr. zakon<\/i><\/span><\/span>) i Uredbama Vlade (<\/span>Uredba o sredstvima za podsticanje programa ili nedostaju\u0107eg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja realizuju udru\u017eenja, <\/i><\/span>“Sl. glasnik RS”, br. 16\/2018<\/i><\/span><\/span>), kojima je definisan kako javni interes programa udru\u017eenja tako i opredeljenje sredstava za podsticanje programa ili nedostaju\u0107eg dela sredstava za finansiranje programa koja realizuju udru\u017eenja, od strane Republike, Pokrajine i jedinice lokalne samouprave, <\/span>smatramo da i ovaj Grad treba eksplicitno da po\u0161tuje ove Zakone ali i da kroz svoj Statut principijelno iska\u017ee stav da se ovom obla\u0161\u0107u bavi i da poma\u017ee rad organizacija i udru\u017eenja gra\u0111ana na svojoj teritoriji.<\/span><\/span><\/p>\n

Podse\u0107amo da je u <\/span>Izve\u0161taju Evropske komisije o Srbiji 2018. u procesu pristupanja Evriopskoj Uniji<\/i><\/span>, jasno navedeno \u201e<\/span>da nije postignut napredak u uspostavljanju povoljnog okru\u017eenja za razvoj i finansiranje civilnog dru\u0161tva<\/b><\/i><\/span>\u201c, i tako\u0111e da je ovaj Grad nosilac titule <\/span>Evropske prestonice kulture 2021. godine<\/b><\/span> u \u010dijem je temelju saradnja i rad na osna\u017eivanju udru\u017eenja gra\u0111ana, zbog \u010dega je nedopustivo da ovaj Grad u svojim nadle\u017enostima i svom strate\u0161kom usmerenju nema jasno izra\u017eenu politi\u010dku volju da poma\u017ee rad organizacija i udru\u017eenja gra\u0111ana.<\/span><\/span><\/p>\n

5) U <\/b><\/span>\u010clan 109.<\/b><\/u><\/span> Nacrta Statuta Grada Novog Sada <\/b><\/span>koji detaljnije ure\u0111uje Odluku o mesnim zajednicama dodati <\/span>“saradnja mesne zajednice sa udru\u017eenjima gra\u0111ana i inicijativama gra\u0111ana”<\/b><\/span>.<\/span><\/span><\/p>\n

\u010clan 109. Nacrta Statuta glasi<\/b><\/span>: Odlukom o mesnim zajednicama ure\u0111uje se obrazovanje, odnosno ukidanje ili promena podru\u010dja mesne zajednice, pravni status mesne zajednice, imovina mesne zajednice, prava i du\u017enosti mesne zajednice, broj \u010dlanova saveta, nadle\u017enost i na\u010din odlu\u010divanja saveta mesne zajednice, postupak izbora \u010dlanova saveta mesne zajednice, organi za sprovo\u0111enje izbora, raspu\u0161tanje saveta mesne zajednice, prestanak mandata \u010dlanova saveta mesne zajednice, finansiranje mesne zajednice, u\u010de\u0161\u0107e gra\u0111ana u vr\u0161enju poslova mesne zajednice, saradnja mesne zajednice sa drugim mesnim zajednicama, postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti akata mesne zajednice, za\u0161tita prava u toku izbora, kao i druga pitanja od zna\u010daja za rad i funkcionisanje mesnih zajednica na teritoriji Grada.<\/span><\/span><\/p>\n

6) U <\/b><\/span>\u010clan 110.<\/b><\/u><\/span> Nacrta Statuta Grada Novog Sada <\/b><\/span>gde su definisana zadu\u017eenja<\/span> Saveta mesnih zajednica<\/b><\/span>, predla\u017eemo dodavanje dve nove ta\u010dke, s obzirom da je rad Grupe za konceptualnu politiku kao udru\u017eenja gra\u0111ana velikim delom zasnovan na ohrabrivanju gra\u0111ana i udru\u017eenja da neposredno u\u010destvuju u upravljanju poslovima od zajedni\u010dkog i javnog interesa, posebno putem mesnih zajednica, i s obzirom da smo kroz dosada\u0161nji rad nai\u0161li na zatvorena vrata i nesaradljivost organa mesnih zajednica, dakle, predla\u017eemo da se u Nacrt Statuta uvrste dve nove ta\u010dke koje \u0107e obezbediti javnost rada mesnih zajednica i otvorenosti za saradnju sa organizacijama civilnog dru\u0161tva: <\/span><\/span><\/p>\n

1. Savet mesne zajednice podnosi izve\u0161taj o svom radu i ostvarivanju programa nadle\u017enom organu, kao i izve\u0161taj o kori\u0161\u0107enju sredstava koja Grad Novi Sad opredeli za rad mesne zajednice; <\/b><\/span><\/p>\n

<\/b>Uvr\u0161tenje ove ta\u010dke smatramo neophodnom, <\/span>s obzirom na aktuelne statute mesnih zajednica po kojima mesne zajednice, na zahtev nadle\u017enog Organa Grada Novog Sada, imaju obavezu da podnesu izve\u0161taj o svom radu i ostvarivanju programa, najmanje jednom godi\u0161nje<\/b><\/span>.<\/span><\/span><\/p>\n

<\/i>Uvr\u0161tenje ove ta\u010dke je tako\u0111e neophodno da bi <\/span>\u010dlan 111. Nacrta Statuta<\/b><\/span> bio zasnovan, da ne bi ostalo nejasno po kom osnovu je mogu\u0107e identifikovati da Savet mesne zajednice nije zasedao najmanje tri meseca, i po kom osnovu Skup\u0161tina Grada na predlog nadle\u017ene gradske uprave za poslove mesnih zajednica donosi odluku o raspu\u0161tanju Saveta mesnih zajednica.<\/span><\/span><\/p>\n

Uvr\u0161tenje ove ta\u010dke o obavezi Saveta mesnih zajednica da podnosi programski i finansijski izve\u0161taj je tako\u0111e neophodno da bi <\/span>\u010dlan 116. Nacrta Statuta<\/b><\/span> imao smisla, jer u suprotnom ne\u0107e biti mogu\u0107e niti jasno kako \u0107e nadle\u017ena gradska uprava za poslove mesnih zajednica identifikovati da se finansijska sredstva ne koriste u skladu sa finansijskim planom mesne zajednice, odlukom o bud\u017eetu Grada ili zakonom, i da na osnovu toga predlo\u017ei Gradona\u010delniku obustavljanje finansiranja aktivnosti mesne zajednice.<\/span><\/span><\/p>\n

Ove argumente nevodimo jer su deo primarnog iskustva rada Grupe za konceptualnu politiku, i na\u0161ih napora da razumemo rad mesnih zajednica i njihovu relaciju sa nadle\u017enom gradskom upravom za op\u0161te poslove zadu\u017eene i za poslove mesnih zajednica, pri \u010demu ni putem zahteva za pristup informacijama od javnog zna\u010daja nije mogu\u0107e utvrditi njihove odnose, kao ni postojanje programskih i finansijskih izve\u0161taja koji svedo\u010de o javnosti rada mesnih zajednica kao pravnih lica koja se delom finansiraju iz javnog bud\u017eeta Grada Novog Sada.<\/span><\/p>\n

7) U <\/b><\/span>\u010clan 110.<\/b><\/u><\/span> Nacrta Statuta Grada Novog Sada<\/b><\/span> gde su definisana zadu\u017eenja <\/span>Saveta mesnih zajednica<\/b><\/span>, predla\u017eemo dodavanje jo\u0161 jedne nove ta\u010dke:<\/span><\/span><\/p>\n

2. Savet mesne zajednice donosi poslovnik o kori\u0161\u0107enju prostorija mesnih zajednica kao javnih prostora u javnoj svojini Grada, za gra\u0111ane, inicijative, udru\u017eenja gra\u0111ana i sve zainteresovane gra\u0111ane i organizacije koji putem mesnih zajednica zadovoljavaju potrebe od neposrednog zajedni\u010dkog interesa<\/b><\/span>;<\/span><\/span><\/p>\n

<\/b>Uvr\u0161tenje ove ta\u010dke smatramo neophodnom tako\u0111e iz primarnog iskustva rada i poku\u0161aja rada u mesnim zajednicama u Novom Sadu na osnovu kojeg sti\u010demo uvid da je proces dodeljivanja termina za privremeno i povremeno kori\u0161\u0107enje javnih prostorija mesnih zajednica neregulisan i netransparentan, kao i da kriterijumi i procedure za kori\u0161\u0107enje prostorija mesnih zajednica ne postoje. Smatramo da odluka o tome ko mo\u017ee da koristi javne prostorije mesnih zajednica ne mo\u017ee isklju\u010divo biti prepu\u0161ten Savetu i predsedniku Saveta mesne zajednice, s obzirom da su mesne zajednice javni prostori i javne prostorije u svojini Grada, te da ovaj proces mora biti javan, transparentan i ure\u0111en jasnim kriterijumima i procedurama, me\u0111u kojima je nose\u0107i da udru\u017eenja gra\u0111ana moraju imati jednako pravo na kori\u0161\u0107enje termina i prostorija mesnih zajednica.<\/span><\/span><\/p>\n

Zoran Gaji\u0107, Branka \u0106ur\u010di\u0107, Branislav Kozar\u010di\u0107<\/span><\/p>\n

Grupa za konceptualnu politiku<\/b>, Novi Sad<\/span><\/span><\/p>\n

21. decembar 2018. godine<\/span><\/span><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Statutom se grad mo\u017ee shvatiti i kao politi\u010dku organizaciju jer, iako teritorijalna jedinica, on je i ovim Nacrtom definisan kao mesto na kome gra\u0111ani ostvaruju pravo na lokalnu samoupravu. U tom smislu, Grad je organizacija koja izvr\u0161ava odre\u0111ene aktivnosti i […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":2191,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[40,47,37,36,33],"tags":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/gkp.org.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/03\/thumb_IMG_0294_1024-d.jpg","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2190"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2190"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2190\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2191"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2190"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2190"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2190"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}