{"id":1810,"date":"2018-03-20T10:18:02","date_gmt":"2018-03-20T10:18:02","guid":{"rendered":"https:\/\/gkp.org.rs\/?p=1810"},"modified":"2018-03-20T10:45:06","modified_gmt":"2018-03-20T10:45:06","slug":"razgovori-sa-francuskim-politickim-aktivistom-i-antropologom-silvenom-lazarisom-o-politickom-kapacitetu-organizovanih-ljudi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/lokalne-politike-i-urbana-samouprava\/razgovori-sa-francuskim-politickim-aktivistom-i-antropologom-silvenom-lazarisom-o-politickom-kapacitetu-organizovanih-ljudi\/","title":{"rendered":"Razgovori sa francuskim politi\u010dkim aktivistom i antropologom Silvenom Lazarisom:\u00a0O politi\u010dkom kapacitetu organizovanih ljudi"},"content":{"rendered":"

O politi\u010dkom kapacitetu organizovanih ljudi- Gra\u0111anski pokreti i\/ili partije i izbori<\/strong><\/p>\n

Od 28. februara do 3. marta 2018. godine, u prostorijama Grupe za konceptualnu politiku (GKP) odr\u017eani su razgovori aktivista iz Ni\u0161a iz <\/span>Udru\u017eenog pokreta slobodnih stanara (UPSS)<\/b><\/span> \u2013 Rastislav Dini\u0107 i Sa\u0161a Petrovi\u0107, Noa Treister iz Beograda, <\/span>Omladinskog centra CK13<\/b><\/span> iz Novog Sada \u2013 Ozren Lazi\u0107 i Borislav Prodanovi\u0107, Petar Atanackovi\u0107 iz <\/span>Projekthausa Potsdam<\/b><\/span> iz Nema\u010dke i <\/span>GKP<\/b><\/span>-a \u2013 Branka \u0106ur\u010di\u0107, Zoran Gaji\u0107, Branislav Kozar\u010di\u0107, Savo Rom\u010devi\u0107 i Slobodan Sto\u0161i\u0107, sa francuskim antropologom i politi\u010dkim aktivistom \u2013 <\/span>Silvenom Lazarisom<\/b><\/span> (Sylvain Lazarus).<\/span><\/span><\/p>\n

\u010cetvrtu godinu za redom a teku\u0107e u saradnji sa Omladinskim centrom CK13, GKP je u okviru projekta \u201eLokalne politike i urbana samouprava\u201c organizovao trodnevne diskusione radionice sa gostom iz Francuske, Silvenom Lazarisom. Kao i prethodnih godina <\/span><\/span>(<\/span><\/span><\/span>http:\/\/detelinara.org\/stvari-ne-pocinju-prostim-odbijanjem-vec-odlukom-da-se-s-ljudima-radi-na-necemu\/<\/span><\/span><\/a><\/span><\/span> i <\/span><\/span><\/span>http:\/\/detelinara.org\/razgovori-sa-silvenom-lazarisom-raditi-s-ljudima-znaci-raditi-sa-onima-koji-imaju-odmak-od-struktura-vlasti-partija-i-korupcije\/<\/a> )<\/span><\/span><\/span><\/span>, razgovori su se ticali politike i savremenosti, odnosno politike ljudi u dana\u0161njem trenutku, koji je u Srbiji obele\u017een (post)izbornim efektima lokalnih izbora u Beogradu i postojanjem gra\u0111anskih pokreta \u010diji odnos prema dr\u017eavi, kako se \u010dini, treba da bude definisan u narednom periodu. Pogotovo ukoliko mi\u0161ljenje politike uklju\u010duje i mi\u0161ljenje kompleksnosti dr\u017eave, odnosa mo\u0107i ljudi i gra\u0111anskih pokreta prema dr\u017eavi, i neizostavno prema partiji i izbornoj politici.<\/span><\/span><\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Mobilizacija ljudi i kako je odr\u017eati<\/b><\/i><\/span><\/p>\n

Aktivisti iz UPSS-a, Ni\u0161 su izneli glavne ta\u010dke organizovanja ovog pokreta u koji je gra\u0111ane okupio problem izuzetno visokih ra\u010duna za grejanje, \u010dije je regulisanje za mnoge od njih postalo nemogu\u0107e i neodr\u017eivo. Njihovo organizovanje se odvijalo kroz okupljanje ljudi na skup\u0161tinama udru\u017eenja, na javnim diskusijama, kroz poku\u0161aje pregovora sa Javnim preduze\u0107em Toplana, kroz uli\u010dne proteste, kroz povezivanje sa mnogim drugim organizacijama u Srbiji, putem apelovanja na ministarstva, uprave i me\u0111unarodne institucije i organizovanjem mnogih drugih akcija. Obratili smo pa\u017enju na dve bitne ta\u010dke \u201eslu\u010daja Toplana\u201c koji predstavljaju generativan i fokusiran rad UPSS-a, a prva od njih je tzv. <\/span>prazna stolica<\/i><\/span> ili mesto u Nadzornom odboru JP Toplana u Ni\u0161u. Ova akcija je za novosadske organizacije bitna jer svedo\u010di o borbi gra\u0111ana za u\u010destvovanje u radu institucija i neposrednom upravljanju stvarima od javnog i zajedni\u010dkog interesa \u0161to je zagarantovano Zakonom o lokalnoj samoupravi, bez potrebe da se u\u010destvuje u njima putem kandidovanja na izborima a potom sra\u010dunavanja koalicionog kapaciteta, \u0161to put u\u010de\u0161\u0107a u radu institucija \u010dini predugim i neizvesnim. <\/span>Prazna stolica<\/i><\/span> u Nadzornom odboru nije predvi\u0111ena statutom JP Toplana, ali nije ni zabranjena, \u0161to je predstavljalo osnovu da je gra\u0111ani Ni\u0161a zatra\u017ee i ostvare. Iako bi se u\u010de\u0161\u0107e u radu ovakve institucije putem <\/span>prazne stolice<\/i><\/span> moglo smatrati limitiranim s obzirom da ono ne zna\u010di i mogu\u0107nost dono\u0161enja odluka koje se ti\u010du rada preduze\u0107a, ovaj zahtev i njegovo ostvarenje predstavljaju primer inventivnosti organizovanih gra\u0111ana. Pre svega, ovo je na\u010din pra\u0107enja i kontrole na\u010dina rada javnog preduze\u0107a i izvor informacija, koji potom slu\u017ee analizi i predstavljaju osnovu za generisanje akcija \u010dlanova pokreta.<\/span><\/span><\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Ne\u0161to je druga\u010dija situacija sa pokretanjem krivi\u010dnih prijava, \u0161to je redovna praksa ovog udru\u017eenja i pokreta i koje pokre\u0107u kada nai\u0111u na nepravilnosti u radu javnih preduze\u0107a i razli\u010ditih organa vlasti. Kako smo shvatili, ni jednu od mno\u0161tva podnetih krivi\u010dnih prijava tu\u017eila\u0161tvo nije pokrenulo, pa se postavilo pitanje da li one predstavljaju sredstvo za neku drugu aktivnost, poput stalnog pritiska na vlast ili skretanje pa\u017enje medija na aktivnosti pokreta \u010dime se <\/span>javnost<\/i><\/span> u naj\u0161irem smislu obave\u0161tava o njihovom radu koji jeste od javnog interesa. Ono \u0161to smo prepoznali kao zajedni\u010dku ta\u010dku je bavljenje akutnim problemima koje donose i sa kojima se suo\u010davaju gra\u0111ani, sa kojima se zajedni\u010dki defini\u0161e problem jer ljudi \u010desto nisu u prilici sami da ga defini\u0161u. Upravo je ovo deo koji se ti\u010de problema kompleksnosti dr\u017eave i na\u010dina njenog funkcionisanja s jedne strane, i pronala\u017eenje argumentacije, <\/span>sredstava<\/i><\/span> i <\/span>na\u010dina<\/i><\/span> za njegovo re\u0161avanje. U iskustvu ovog pokreta, ulaz u ovu praksu \u010dini se dvojakim: oni se bave problemima koje ljudi imaju u odnosu na javna preduze\u0107a (JP Toplana, Parking servis); dok s druge strane postoji praksa bavljenja problemima u vi\u0161e javnih preduze\u0107a kako bi se odr\u017eao zadovoljavaju\u0107i nivo mobilizacije gra\u0111ana. \u010cini se da je ostao nejasan odnos izme\u0111u konkretnih uvida i problema koje predo\u010davaju gra\u0111ani i odr\u017eavanja nivoa njihove mobilizacije, jer ostaje pitanje oko kog ta\u010dno problema se mobili\u0161u, te onda on ne mora biti specifi\u010dan ve\u0107 op\u0161ti problem koji se ti\u010de mobilizacije. Problema je zaista mnogo i mo\u017eda je mogu\u0107e delovati na vi\u0161e planova istovremeno, \u0161to podrazumeva izuzetno visok stepen subjektivacije i politi\u010dkog kapaciteta uklju\u010denih gra\u0111ana. I ovo je jedno od mesta o kojem je potrebno i dalje razgovarati i poku\u0161ati na zajedni\u010dkim osnovama dati odgovor na njega, \u0161to je osnova za osna\u017eenje praksi pokreta i udru\u017eenih gra\u0111ana.<\/span><\/span><\/p>\n

Izborna politika na strani ljudi i gra\u0111anskih pokreta?<\/b><\/i><\/span><\/p>\n

Razgovori su se odvijali u predizbornoj atmosferi, neposredno pred lokalne izbore za skup\u0161tinu u Beogradu, i iz vi\u0161e razli\u010ditih uglova i uloga u\u010desnici su podr\u017eali napore <\/span>Inicijative Ne da(vi)mo Beograd<\/i><\/span> (Inicijativa NDMBGD). Ni\u0161ki aktivisti su po\u0161li od iskustva zajedni\u010dkog u\u010de\u0161\u0107a na protestima 2016. godine u Beogradu i Ni\u0161u i u\u010de\u0161\u0107a u asocijaciji pokreta i inicijativa iz vi\u0161e gradova u Srbiji koje su danas okupljene pod imenom \u201eGra\u0111anski front\u201c; \u010dlanovi novosadskih organizacija tako\u0111e iz u\u010de\u0161\u0107a na protestima \u2013 \u0161to je predstavljalo zna\u010dajan trenutak za osnivanje <\/span>Inicijative nezavisne kulturne scene Novog Sada<\/i><\/span> (INKSNS) 2016. godine, ali i iz teku\u0107eg rada u okviru <\/span>Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije<\/i><\/span> (ANKSS) i prethodne saradnje u okviru udru\u017eenja gra\u0111ana. UPSS je imao iskustvo izborne politike kada je kandidovao gra\u0111anskog kandidata (Sa\u0161a Jankovi\u0107) za predsedni\u010dke izbore u Srbiji 2017. godine, a istom kandidatu je podr\u0161ku pru\u017eila Inicijativa NDMBGD. Zahvaljuju\u0107i ovome, kao i aktuelnim izborima u Beogradu, vidimo da ovim pokretima i inicijativima izborna politika nije strana. U tome su ni\u0161ki aktivisti skrenuli pa\u017enju da je jedan od problema to \u0161to glasa\u010di daju svoj glas samo tog dana kada se izbori odr\u017eavaju, ali da je potreban njihov anga\u017eman i pre i nakon izbora. Zbog toga bismo rekli da je taktika UPSS-a sveobuhvatna \u2013 predla\u017ee svoje kandidate za izbore jer time ljudima omogu\u0107uju da glasaju za boljeg kandidata i anga\u017euje ljude na lokalnim i konkretnim akcijama. Stoga je za njih izborni proces znatno \u0161iri od samog izlaska na izbore, i on tako\u0111e uklju\u010duje tre\u0107i element koji bi bio ostvarenje Ustavom zagarantovanog prava svakog gra\u0111anina da mo\u017ee da se kandiduje na izborima i da, kako su rekli, dobije ravnopravnu medijsku zastupljenost kao i ostali kandidati. Postavilo se pitanje da li je ovim praksama mogu\u0107e napraviti intervenciju u izborni sistem i \u0161ta bi ona ta\u010dno mogla da zna\u010di.<\/span><\/span><\/p>\n

Politi\u010dki aktivista i antropolog Silven Lazaris je skrenuo pa\u017enju da postoji logika sistema i imaju\u0107i to u vidu da je realno postaviti pitanje da li se zaista mo\u017ee biti gra\u0111anski predsednik u ovakvom predsedni\u010dkom sistemu. Ako pak razlog nije u kandidatu jer je on deo sistema, postavio je pitanje koji bi onda bio ulog odluke gra\u0111anskog pokreta da kandiduje nekoga ko je istovremeno ili u prvoj ta\u010dki van sistema, a istovremeno ili potom u sistemu izborne i partijske politike? Da li gra\u0111anski pokreti time dobijaju izbornu snagu? Jer re\u010d je o lokalnim pokretima gra\u0111ana, i pitanje ne mora biti \u201ekoji kandidat\u201c niti ulog mora da le\u017ei u njemu, ve\u0107 je pitanje da li bi ovakva akcija pomogla radu ovih pokreta i da li bi im olak\u0161ala delovanje na lokalnom nivou. Za Lazarisa, izborna i glasa\u010dka logika ove prakse jeste logika saveza, a ne podele ljudi na one koji glasaju i one koji ne glasaju u okviru pokreta, \u0161to smatra dobrim. I u\u010de\u0161\u0107e u ovom procesu je po njemu dvojako: ti\u010de se afirmisanja prava koje gra\u0111ani i pokreti imaju i ti\u010de se tih prava u korumpiranom i partizovanom sistemu. Pozitivan ishod ove prakse ne bi trebalo videti na nivou rezultata glasanja i izbora, ve\u0107 na nivou pokreta i na pitanju \u0161ta njemu u afirmativnom smislu mogu da donesu. Za Lazarisa, aktivisti u ovom slu\u010daju i putem svoje prakse vide tri stvari: korumpirane partije\/gra\u0111anske pokrete\/izbore, dok Lazaris vidi dve: gra\u0111anske pokrete\/partije i izbore.<\/span><\/span><\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Odnos gra\u0111anskih pokreta prema dr\u017eavi je veliko pitanje dana\u0161njice i za Lazarisa. Iz razgovora sa studentima o Arapskom prole\u0107u u Tunisu njihova mi\u0161ljenja su se razi\u0161la: svrgnut je i proteran vo\u0111a ali nije bilo plana za dr\u017eavu, \u0161to je za studente predstavljalo slabost pokreta, ali ne i za Lazarisa jer smatra da ulog nije bio imati novi dr\u017eavni projekat ve\u0107 jasno definisane stavove kakav je, recimo, bio stav prema korupciji. To je veliko i va\u017eno pitanje za Lazarisa: postoji pravo i mo\u0107 organizovanih ljudi i s druge strane postoji dr\u017eava, a izbori su ti koji potvr\u0111uju <\/span>tranzitivnost<\/i><\/span> od masovnih pokreta ka dr\u017eavi.<\/span><\/span><\/p>\n

\u201eHronologija sada\u0161njosti\u201c<\/b><\/i><\/span><\/span><\/p>\n

Silven Lazaris se najpre obratio pitanju istorije. Kraj XX veka do danas, obele\u017een je nizom nejasnih doga\u0111aja, nakon kraja marksizma-socijalizma padom SSSRa i ratovima u Jugoslaviji i restauracije kapitalizma. Pitanje za njega nije samo \u0161ta imamo da nau\u010dimo iz toga, imaju\u0107i u vidu da se nalazimo u trenutku nakon tih doga\u0111aja, ve\u0107 kako ono \u0161to je zatvoreno i konkluzivno radi i funkcioni\u0161e nakon tog zatvaranja. U Francuskoj danas postoji odre\u0111en broj ljudi i filozofa koji poku\u0161avaju da protektiraju re\u010d komunizam, i njihov argument je da istorijsko iskustvo nije konkluzivno ili zaklju\u010dno u Lazarisovim terminima. Za njega postoje <\/span>konluzivna iskustva<\/i><\/span> i veruje da je sekvenca komunizma zatvorena ve\u0107 dugo, u smislu otvorenosti sekvence za ljude, radnike, narod. Govorio je o Francuskoj gde je pitanje istorije vrlo nejasno s obzirom da nema vi\u0161e vizije istorije u vidu klase, klasne borbe koja je bila referentna do 1968. dok ona danas vi\u0161e nema uticaja. Bio je aktivista ’68. u fabrikama gde se odvijao generalni \u0161trajk ali na njegovom kraju vrlo malo ljudi je ostalo u okupaciji fabrika i bilo je o\u010digledno da radnici ne\u0107e preuzeti upravljanje narodnim pokretom da bi ga vodili ka socijalizmu. Dakle, to nije bila revolucija. Prisustvovao je velikim protestima i tokom njih niko nije rekao: okupiramo i uspostavljamo komunu. U\u0161ao je u politiku sa idejom klasne borbe i radni\u010dkog upravljanja politi\u010dkim procesom, kao i sa idejom da je vizija koju je Lenjin imao o partiji posle preuzimanja mo\u0107i dovela do kraja carizma, ali i do partije-dr\u017eave \u010dija logika je nadja\u010dala radni\u010dku logiku. \u010cesto kao primer postojanja vizije istorije citira Lenjina koji 1917. godine u \u0160vajcarskoj govori studentima da \u0107e se u narednom ratu SAD i Japan sukobiti, a sam Lazaris se danas, kako ka\u017ee, raspituje kod prijatelja ekonomista i istori\u010dara o odnosu SAD i Kine, o tome kakva je situacija i da li je ovo stanje mira ili rata, ali niko ne zna ni\u0161ta da ka\u017ee o tome.<\/span><\/span><\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Od atentata u Francuskoj 2015. godine (ubistvo novinara \u010dasopisa \u0160arli Ebdo [Charlie Hebdo)] i dolaskom Makrona na vlast, Lazaris je po\u010deo da organizuje istra\u017eivanja i predavanja kojima ne \u017eeli da predlo\u017ei odgovore oko toga \u0161ta da se radi, ve\u0107 da postavi nekoliko pravih pitanja dana\u0161njice. Prvo predavanje je bilo posve\u0107eno temi zatvaranja klasizma. Po\u0161ao je od izjave Karla Marksa u pismu prijateljima u kojem je rekao da nije on izmislio klase i klasnu borbu, ve\u0107 bur\u017eoaski ekonomisti i istori\u010dari. Po Marksu, klasna borba se ti\u010de vlasni\u0161tva nad sredstvima za proizvodnju, ti\u010de se sukoba za socijalizam i da \u0107e sa diktaturom proletarijata do\u0107i do kraja klasa. Po Lazarisu, od tog trenutka postoje dva klasizma: sa jedne strane su bur\u017eoaski istori\u010dari i ekonomisti koji ka\u017eu da postoje klase i klasna borbe, istovremeno da ih je dinamika tr\u017ei\u0161ta nadja\u010dala i da je bur\u017eoazija ta klasa koja je nosilac napretka, a s druge strane postoji marksisti\u010dka vizija o tome da \u0107e proletarijat pobediti i da \u0107e sa komunizmom do\u0107i do kraja klasnih borbi. To se nije desilo. Tokom 1989. Lazaris je realizovao brojne ankete i razgovore s ljudima i radnicima u socijalisti\u010dkim zemljama, u kantonima u Kini, tokom nekoliko godina u Isto\u010dnoj Nema\u010dkoj, Poljskoj i \u010cehoslova\u010dkoj u kombinatima u doba tranzicije. U jednom trenutku u Isto\u010dnoj Nema\u010dkoj i u Kini nije uop\u0161te vi\u0161e bilo privatnog vlasni\u0161tva nad sredstvima za proizvodnju, nije postojao zakon vrednosti ni profit kao logika proizvodnje. Postojala je dr\u017eava i struktura dominacije, policijske kontrole. Dakle, Marksova teza da \u0107e ukidanje privatnog vlasni\u0161tva nad sredstvima za proizvodnju okon\u010dati klasno dru\u0161tvo pokazala se neta\u010dnom. Veruje da se klase nalaze u osnovi dr\u017eave, a dr\u017eava sebi pot\u010dinjava dru\u0161tvo. Pitanje odnosa dr\u017eave i revolucije izme\u0111u dominacije i pobune naroda kao revolucionarne dr\u017eave, od Francuske revolucije i tokom \u010ditavog XIX veka bilo je centralno pitanje istorije. To jezgro koje je jezgro odnosa dr\u017eave i revolucije vi\u0161e ne postoji. Pitanje klasa organizuje dru\u0161tvene nauke, pre svega sociologiju, gde se ono defini\u0161e klasifikacijom, dru\u0161tvenom stratifikacijom, problemom bogatih i siroma\u0161nih, kulturnim i simboli\u010dkim kapitalom. Sav Lazarisov politi\u010dki rad organizovan je oko problemati\u010dnog predloga \u201eljudi misle\u201c i to ponekad, a ono \u0161to on naziva politikom u interiornosti i politikom sa stanovi\u0161ta ljudi jeste politi\u010dko mi\u0161ljenje od strane ljudi. Ali to postavlja mnogo problema, pre svega zbog re\u010di <\/span>mi\u0161ljenje<\/i><\/span>, jer se smatra da je ono povezano sa znanjem nauke koje svako drugo mi\u0161ljenje smatra spontanim ili doksom. Ali kada on ka\u017ee \u201eljudi misle\u201c to ne zna\u010di da oni misle poput nau\u010dnika i znalaca. Nauka nema monopol nad mi\u0161ljenjem. U tom smislu, istorija o kojoj govori je istorija odnosa dr\u017eave i revolucije kao nauke i zvala se istorijski materijalizam, politi\u010dka ekonomija, politi\u010dke nauke. Istorija je po njemu nejasna, nau\u010dna istorija tako\u0111e. Od problema kakav je odnos ljudi prema onome \u0161to bismo mi, slede\u0107i njegovu terminologiju preveli kao mi\u0161ljenje-odnos \u201eima-postoji\u201c i mi\u0161ljenje-odnos \u201ebilo-postojalo je\u201c, poti\u010de ono \u0161to on naziva <\/span>hronologijom sada\u0161njosti<\/i><\/span>.<\/span><\/span><\/p>\n

Lazaris ve\u0107 deset godina radi u jednom velikom kvartu u predgra\u0111u Pariza, sa mladima, majkama, ljudima \u010diji su roditelji poreklom iz Afrike i Magreba, i mnogi od njih su Muslimani koji praktikuju svoju veroispovest. Zapo\u010deli su razgovore neposredno nakon atentata na novinare \u010dasopisa \u0160arli Ebdo, i zapa\u017eeno je pitanje religije iz dve pozicije: neki su govorili da je Alah osve\u0107en, a neki da to nije pitanje religije, dok je Lazaris smatrao da to jeste ura\u0111eno u ime religije. Diskusije su vodile ka kategoriji zlo\u010dina i ubistva, za \u0161ta se zalagao Lazaris i zala\u017ee se ve\u0107 du\u017ee vreme, od borbi za nezavisnost Al\u017eira a protiv terorizma. Rad na ovome je po\u010deo na pitanju zlo\u010dina i ubistva kao starom pitanju, ali istovremeno radili su na pitanju ubistava u tom predgra\u0111u od pre dvadeset godina koje je bilo prisutno u se\u0107anju ali niko o njemu nije govorio. Pitanje odnosa prema atentatu je vrlo va\u017eno u Francuskoj, jer je tada\u0161nji predsednik Holland zajedno sa pokretom \u201eJe suis Charlie\u201c napravio antiteroristi\u010dku <\/span>svetu alijansu<\/i><\/span>, ali bezbedonosno i ekstremno represivnu za prava Muslimana, islamsku veroispovest i za mlade u predgra\u0111ima, kao i za sve one koji nisu bili za policijsku kontrolu. Recimo, u \u0161kolama, deca koja su odbijala da ka\u017eu \u201eJa sam \u0160arli\u201c ili ispo\u0161tuju minut \u0107utanja nakon atentata, bivala su zapisana i ka\u017enjena od strane nastavnika i \u0161kolske administracije. <\/span>Hronologija sada\u0161njosti<\/i><\/span> upravo vodi poreklo iz rada sa tim ljudima u predgra\u0111u gde su kroz diskusije ustanovili da postoji ubistvo i da ono ima svoju <\/span>anteriornost<\/i><\/span>, prethodnicu, \u0161to je bilo u fokusu razgovora. I nastavak rada u tom predgra\u0111u sa mladima ticao se pitanja mira i toga da dr\u017eava ne radi na miru izme\u0111u ljudi, ve\u0107 isklju\u010divo na tenzijama i sukobljavanju, niti religija, jer postavlja liniju demarkacije izme\u0111u onih koji veruju i onih koji ne veruju. Ako postoji mogu\u0107e za mir izme\u0111u ljudi treba krenuti upravo od ljudi, po\u0161tuju\u0107i njihova religiozna ube\u0111enja, ali imaju\u0107i u vidu da religija ne\u0107e doneti mir ve\u0107 da je to ne\u0161to na \u010demu mi sami treba da radimo.<\/span><\/span><\/p>\n

Vizija marskizma za Lazarisa je kompleksna: postoji vizija istorije, vizija filozofije (dijalekti\u010dki materijalizam), teorija znanja koja je i teorija prakse i postoji klasa koja donosi modernost. Po njemu, vizija bur\u017eoaskog klasizma ima istu strukturu: njegova vizija istorije je tr\u017ei\u0161te, vizija filozofije je liberalizam, a postavlja se pitanje klase danas. Po Marksu, istorija \u010dove\u010danstva je istorija klasne borbe koja traje do danas, a njen kraj je revolucionarna promena dru\u0161ta ili uni\u0161tenje obe klase. Postavlja se pitanje o dana\u0161njem postojanju bur\u017eoazije, jer recimo u Kini danas postoje oni koji poseduju ali se ne mogu uporediti sa evropskom bur\u017eoazijom koja se zasnivala na nasledstvu, i pitanje njenog postojanja danas u Kini, SAD, itd. je i dalje otvoreno. U Francuskoj, na levici postoji jedan filozofski dispozitiv kojim se smatra da je tr\u017ei\u0161te nezamenljivo. Politi\u010dki rad s ljudima uklju\u010duje to da, po\u0161to se iza\u0161lo iz marksisti\u010dkog klasizma, treba da se iza\u0111e i iz postavki bur\u017eoaskog klasizma, iz njegove filozofije, da bi se radilo sa ljudima na pitanjima <\/span>hronologije sada\u0161njosti<\/i><\/span>, tako \u0161to \u0107e se zajedno s njima raditi na jednoj <\/span>leksici intelektualnosti<\/i><\/span>. <\/span><\/span><\/p>\n

To bi ukratko bilo ono \u0161to je prisutnima saop\u0161teno, a \u0161to \u0107emo uskoro imati prilike da \u010ditamo u vidu tekstova koje Silven upravo pi\u0161e i na temelju kojih ovih dana dr\u017ei predavanja u Francuskoj.<\/span><\/span><\/p>\n

Distanca prema dr\u017eavi va\u017enija je nego ikada<\/b><\/i><\/span><\/p>\n

Politika uvek podrazumeva organizaciju, a velika referenca za pitanje organizacije jeste dr\u017eava. Raditi na drugim oblicima organizovanja a da oni nisu bliski formi partije-dr\u017eave \u2013 klju\u010dno je; treba tra\u017eiti izlaz iz parlamentarne partije-dr\u017eave kako bi on bio na strani ljudi, i mi se nalazimo na po\u010detku tog procesa. U svetlu toga, poslednjeg dana radionica bilo je re\u010di o odnosu Omladinskog centra CK13 prema \u010dinjenici da se kroz projekat Evropske prestonice kulture u Novom Sadu otvara jo\u0161 nekoliko kulturnih i omladinskih centara, a potom i o radu <\/span>Inicijative nezavisne kulturne scene Novog Sada<\/i><\/span>, koja funkcioni\u0161e u novim uslovima, skoro dve godine od njenog pokretanja tokom kojih je ura\u0111eno dosta toga na uslovima rada nezavisne scene a potom i ostalih aktera u polju kulture i umetnosti u gradu. Novi uslovi podrazumevaju prisustvo realizacije <\/span>Akcionog plana kulturnog razvoja<\/i><\/span> u \u010dijem koncipiranju su u\u010destvovali i predstavnici Inicijative, ali i postojanje Foruma za kulturu kao javnog tela za stalnu komunikaciju izme\u0111u aktera u kulturi i Gradske uprave za kulturu koji mo\u017ee vrlo lako da postane institucionalizovan i neu\u010dinkovit, ukoliko se i sa strane nezavisne scene izgubi interes za sve ono \u0161to je mogu\u0107e njime posti\u0107i (kao \u0161to je slu\u010daj sa predlogom <\/span>Inicijative<\/i><\/span> koji je grad usvojio, da svaki akter u kulturi mo\u017ee da predla\u017ee delegate ili \u010dlanove komisije za izbor projekata u kulturi), odnosno, ukoliko sama prestane da brine za uslove svog rada. Insistiranje na pitanju nezavisnosti i autonomije udru\u017eenja u odnosu na dr\u017eavu i njenu politiku i dalje \u0107e predstavljati osnovu za nove predloge koje <\/span>Inicijativa<\/i><\/span> priprema u ovom trenutku. S obzirom da ih dr\u017eava nije organizovala ve\u0107 su nastali udru\u017eivanjem gra\u0111ana, ovi predlozi \u0107e u narednom periodu biti upu\u0107eni i drugim organizacijama a ne samo gradskoj vlasti.<\/span><\/span><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

O politi\u010dkom kapacitetu organizovanih ljudi- Gra\u0111anski pokreti i\/ili partije i izbori Od 28. februara do 3. marta 2018. godine, u prostorijama Grupe za konceptualnu politiku (GKP) odr\u017eani su razgovori aktivista iz Ni\u0161a iz Udru\u017eenog pokreta slobodnih stanara (UPSS) \u2013 Rastislav […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":1816,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[40,37,42,33],"tags":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/gkp.org.rs\/wp-content\/uploads\/2018\/03\/IMG_5181.jpg","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1810"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1810"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1810\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1816"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1810"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1810"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1810"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}