Prijatelj je onaj za koga me vezuje izbor, razumevanje i odluka, <\/i>
\nkoja podrazumeva da rast njegove mo\u0107i ima za posledicu rast moje vlastite. <\/i>
\nSimetri\u010dno, neprijatelj je onaj uz kojeg me vezuje izbor, <\/i>
\nsamo ovaj put spor koji podrazumeva da se, <\/i>
\nza rast svoje mo\u0107i, <\/i>
\nmoram sukobiti s njim, potkopati njegove snage. <\/i><\/p>\n
(Uvod u gra\u0111anski rat, tiqqun)<\/p>\n
Grupa za konceptualnu politiku (GKP)<\/span> vi\u0161e ne sara\u0111uje sa Centrom za nove medije_kuda.org <\/span>(kuda)<\/span>. Na\u0161 razlaz je politi\u010dki i prijateljski. Prijateljstvo je moglo biti sa\u010duvano, ali samo po cenu politike. Budu\u0107i da od nje \u017eivimo, prijateljstvo bi nam ugrozilo \u017eivot. Do nedavno smo potpisivali ove re\u010di iz <\/span>Uvoda u gra\u0111anski rat<\/i><\/span>, ali sada uzimamo samo prvi deo sa sobom. Ne biti prijatelj za nas vi\u0161e ne podrazumeva neprijatelja jer simetrija vi\u0161e nije od pomo\u0107i. Njena ugodnost je nelagodna jer prikriva<\/span>mo<\/span> nameru da<\/span> uspostavimo<\/span> samo dva mesta iskazivanja, a ovih je daleko vi\u0161e. <\/span>Cini<\/span>zam dijalektike odbacujemo od njegovog po\u010detka, koji je uvek nekakav uvod u razumevanje ili \u010ditanje. Tako \u0107emo onda odbaciti i ideju koja stoji iza Ko\u017eevljeve propedeutike: <\/span><\/p>\n \u201cDa bi se ljudski bitak mogao ostvariti i objaviti kao Samosvijest, nije dakle dovoljno da ljudska nastajna stvarnost bude mnogostruka. Potrebno je jo\u0161 da ova mnogostrukost (mno\u0161tvenost), ovo \u201cdru\u0161tvo\u201d, uklju\u010duje dva ljudska ili antropogena bitna razli\u010dna stava. Da bi se Ljudska stvarnost mogla konstituirati kao \u201cpriznata\u201d stvarnost, treba da oba protivnika ostanu \u017eiva poslije borbe. No, to je mogu\u0107e samo pod uvjetom da se oni u ovoj borbi razli\u010dito pona\u0161aju. Kroz nesvodive, naime, nepredvidljive ili \u201cireduktibilne\u201d \u010dine slobode moraju oni da se konstituiraju kao nejednaki u samoj ovoj borbi i njome. Jedan, a da za to ni u kojem smislu nije \u201cpredodre\u0111en\u201d, mora da se upla\u0161i od drugoga, mora drugome popustiti, mora odbiti rizik svoga \u017eivota u namjeri da zadovolji svoju \u017eudnju za \u201cpriznanjem\u201d. Mora se odre\u0107i svoje \u017dudnje i zadovoljiti \u017dudnju drugoga: mora ga \u201cpriznati\u201d, a da ne bude od njega \u201cpriznat\u201d. No, \u201cpriznati\u201d ga na taj na\u010din zna\u010di \u201cpriznati\u201d ga za svog Gospodara, a sebe priznati Gospodarevim Robom.\u201d<\/span><\/span> (<\/span><\/span>Kako \u010ditati Hegela<\/i><\/span><\/span>)<\/span><\/span><\/p>\n Za ostalo \u0107e se, prema dr\u017eavnom filozofu i njegovom \u0111aku, postarati dijalektika i izvesti \u010doveka na put slobode. Nama ni do <\/span>\u010doveka<\/i><\/span> ni do <\/span>samosvesti<\/i><\/span> vi\u0161e nije stalo, po\u0161to su to objekti koje je stvorila tehnika vladanja u doba koje vi\u0161e nije na\u0161e. Ako se oni jo\u0161 i povla\u010de po nekim modusima intelektualnosti ili \u017eivota, treba im uzeti meru i utvrditi ulogu. Ljudi sigurno mogu vi\u0161e od stvaranja humaniteta.<\/span><\/p>\n Politika uvek podrazumeva odvajanje. Odvajanje koje je posledica doslednosti, ali kojom ne dominira istina. Doslednost je jedini kriterijum istitnitosti principa koji ljudi prihvate me\u0111u sobom. Dogovor. Pa ako smo pogre\u0161ili, pogre\u0161ili smo zajedno i onda menjamo kurs. Poku\u0161ali smo. Me\u0111utim, kada poku\u0161aji prestanu \u2013 re\u010d je o odustajanju. Dizanju ruku i potom obeshrabrivanju. Tada je po\u0161tenije oti\u0107i nego ostati, a o isterivanju ne bi smelo biti ni govora. Ali \u0161ta zna\u010di smeti?<\/p>\n Imamo li opet posla sa hrabro\u0161\u0107u ako se ne\u0161to sme u\u010diniti? Mislimo da nije tako. <\/span>Osmeliti se<\/i><\/span> mo\u017ee zna\u010diti i podleganje nevolji, i to se \u010desto de\u0161ava kada se nema kud. Nije vi\u0161e na\u0161a stvar ima li kuda kud. Razi\u0161li smo se. Princip koji smo postavili nije po\u0161tovan \u2013 nejednako smo delili zajedni\u010dki sticano iako je dogovor bio da to ne \u010dinimo, nije nam dozvoljeno da imamo finansijski uvid u stanje situacije, da bismo, na kraju, bili isterani na ulicu bez otkaznog roka. Kako je to bilo mogu\u0107e? Pa tako \u0161to se, sre\u0107om, nisu delili ni \u0161amari, niti smo se pozivali na pravo. Ho\u0107emo li to nazvati <\/span>zloupotrebom<\/span> saradnika i prijatelja? <\/span>(<\/span>Treba li <\/span>nekome re\u010d privatizacija?) Te\u0161ko<\/span> bi se to sada moglo re\u0107i po\u0161to se distanca vra\u0107a sa popu\u0161tanjem afekata. Racionalnost je tada jedini put uvida i mi\u0161ljenja koje smo kona\u010dno spremni izneti pred javnost. Zainteresovana je ve\u0107 upoznata i pozvana da se uklju\u010di u re\u0161avanje problema koji se razvijao vi\u0161e meseci, i ljudi su se, svako na svoj na\u010din i u svoje vreme, uklju\u010divali u na\u0161 spor. Medijacija se odvijala spontano i nije donela rezultat. Mi vi\u0161e nismo \u017eeleli nazad, jer smo znali da nemamo gde da se vratimo. O prijateljstvu vi\u0161e nije moglo biti govora jer je ono poni\u017eeno, o saradnji tako\u0111e \u2013 jer je ona objektivno prekinuta zabranom pristupa. I to ne samo informacijama, ve\u0107 pristupa stvarima od zajedni\u010dkog zna\u010daja, bez kog je svaki govor o javnom isprazan.<\/span><\/p>\n Na\u0161a institucionalna komuna je pora\u017eena, i koordinacija dvaju organizacija na istom zadatku vi\u0161e ne postoji. Ali po\u0161to je institucionalna komuna bila samo ideja, bila je to ideja bez mesta. Kuda je bila i verovatno ostala mesto nekog drugog imena, koje nismo imali prilike da \u010dujemo. Re\u010deno nam je da nije bilo vremena za refleksiju i jasno artikulisanje govora o tome \u0161ta se misli o politici koju predla\u017eemo, i zato je <\/span>ostao samo neubedljiv <\/span>prigovor na pona\u0161anje. Pona\u0161alo se umesto \u0161to se mislilo \u2013 pa je i re\u010d mi\u0161ljenje morala dosaditi. Iza\u0161la je iz mode. <\/span><\/p>\n Mi smo nastavili, ali tako \u0161to smo po\u010deli iznova. Lokalpolitike i Inicijativa tako\u0111e po\u010dinju iznova i pred nama je nov po\u010detak politike udru\u017eenja gra\u0111ana. <\/span>Pred nama je nova definicija udru\u017eenja gra\u0111ana i ona nastaje na razlici onoga \u0161to se doga\u0111a i \u0161to je situacija koju je mi\u0161ljenje uspostavilo spram konjuktura koje parceli\u0161u razdoblja na na\u010din koji ne mora nu\u017eno biti i misliv.<\/span> Ako se traga za mislivo\u0161\u0107u, onda ne treba imati posla sa istinom \u2013 jer ona ne nedostaje nikome. Ima je na pretek i nju uspostavlja svaka racionalnost vladanja, <\/span>i<\/span> koja skriva <\/span>samo <\/span>svoje tehnike kao patente. Nije re\u010d o simptomima, ve\u0107 o namerama. Simptomalna \u010ditanja su korisna, ali je njihov domet analiza. S razlogom treba <\/span>pitati<\/span> \u0161ta takva analiza <\/span>mo\u017ee dati<\/span> saznanju, ali ako saznanje nije jedini oblik mi\u0161ljenja, intelektualnosti, onda imamo prava misliti i zaklju\u010divati tako da nam ni re\u010d sud <\/span>ne mora<\/span> biti potrebna. Su\u0111enje i zaklju\u010divanje se me\u0161aju ako ne <\/span>spekuli\u0161emo<\/span> o stvarima logike, ali se zamena doga\u0111a i kada ne razlikujemo re\u017eime mi\u0161ljenja. <\/span>Ali po\u0161to nije re\u010d ni o re\u017eimima,<\/span> ve\u0107 <\/span>o <\/span>pojedina\u010dn<\/span>im<\/span> situacij<\/span>ama<\/span> \u2013 u kojima saznajna nije jedina \u2013<\/span> na nama je da je predo\u010dimo i podelimo sa prijateljima.<\/span><\/p>\n GKP \u0107e nastaviti da radi, i sada radi u novom prostoru. Ono \u0161to predla\u017eemo je politika udru\u017eenja gra\u0111ana koju \u0107emo nastaviti braniti i spekulacijom kada za to bude potrebe. Odbranu ne smatramo abolicijom, niti priznanjem krivice. Potrudi\u0107emo se da ni druge ne optu\u017eujemo da nam je nabacuju, jer smo iskusili \u0161ta je Skriveno<\/span> (<\/span>Cach\u00e9<\/i><\/span>),<\/span> i kako savest gre\u0161i i dalje. Grizodu\u0161je ne mo\u017ee biti politika i zato ne nameravamo lamentirati nad postupcima i odlukama. U pitanju su ozbiljne namere, ozbiljni raskidi i nepovratnost dogo\u0111enog koje se mo\u017eda zato i mo\u017ee menjati. \u010cinjenica da je ono bilo, da se dogodilo, prilika je za njegovo otvaranje mi\u0161ljenju. Za to je potrebna, i jedina pozvana, sloboda koja \u0107e potra\u017eiti mislivo kao mogu\u0107e, a ne samo kao istinu dogo\u0111enog koja bi ga zatvorila u saznanje. <\/span><\/p>\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Prijatelj je onaj za koga me vezuje izbor, razumevanje i odluka, koja podrazumeva da rast njegove mo\u0107i ima za posledicu rast moje vlastite. Simetri\u010dno, neprijatelj je onaj uz kojeg me vezuje izbor, samo ovaj put spor koji podrazumeva da se, […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":1804,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[37,36,33],"tags":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/gkp.org.rs\/wp-content\/uploads\/2018\/03\/IMG_9722.jpg","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1803"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1803"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1803\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1804"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1803"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1803"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1803"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}