{"id":1726,"date":"2017-12-29T15:22:40","date_gmt":"2017-12-29T15:22:40","guid":{"rendered":"https:\/\/gkp.org.rs\/?p=1726"},"modified":"2017-12-30T11:08:01","modified_gmt":"2017-12-30T11:08:01","slug":"misljenje-umetnika-ili-katastrofa-izvestaj2","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/misljenje-umetnika-ili-katastrofa\/misljenje-umetnika-ili-katastrofa-izvestaj2\/","title":{"rendered":"Mi\u0161ljenje umetnika ili katastrofa (Izve\u0161taj)"},"content":{"rendered":"

Koncept izve\u0161taja<\/em><\/p>\n

Predo\u010diti promenu aktivnosti preko revidiranog bud\u017eeta. Projektni novac postaje bud\u017eetski i to treba odmah re\u0107i. Izve\u0161taj treba da bude kritika procesa i pisani trag onoga \u0161to smo nameravali da ka\u017eemo na performansu. Koliko u opisu onoga \u0161to smo uradili \u2013 u stilu konceptualnog ateljea \u2013 toliko i u samom sudu o projektu, odnosno evaluaciji koju iznosimo u izve\u0161taju. Kritika projektnog rada sada treba da bude u prvom planu, a ono \u0161to zaklju\u010dujemo o umetnosti ne treba da dominira u izve\u0161taju, koji je ipak izve\u0161taj projekta, a ne dela, jer bi on u tom slu\u010daju bio kritika umetni\u010dkog dela<\/em>. Ali ako zastanemo na ovom simptomu, onda i ovaj izve\u0161taj mo\u017eemo \u010ditati kao jednu konceptualnu<\/em> kritiku umetni\u010dkog dela.<\/p>\n

Samo delo \u0107emo predstaviti prenosom dela prepiske ili bolje tuma\u010denjem i obja\u0161njenjem koje se iz nje mo\u017ee izvesti jer ipak treba zadovoljiti formu izve\u0161taja. Dakle otpada direktan prenos prepiske. Zami\u0161ljamo situaciju u kojoj neko uzima \u010ditav izve\u0161taj uz koji ide i KCK. To je situacija. Kompjuter ostaje netaknut i neotvoren. Dokument koji je postao spomenik ili arheolo\u0161ki nalaz. Uputstvo za njegovo tuma\u010denje je na\u0161 izve\u0161taj, i element gra\u0111e za kritiku dela savremene umetnosti.<\/p>\n

\uf062<\/p>\n

Razvoj teksta izve\u0161taja (Detaljan opis realizacije projekta…)<\/em><\/p>\n

Projekat \u201eMi\u0161ljenje umetnika ili katastrofa\u201c nije izveden u celosti po\u0161to nismo uspeli da obezbedimo finansijsku podr\u0161ku za njegovu punu realizaciju. Kao \u0161to je u raspisu predo\u010deno, projekat je po obimu planiranih aktivnosti \u0161iri od onih koje su definisane Revidiranim bud\u017eetom, ali i s obzirom na kontekst u kome se razvija kao nastavak projektnog rada zapo\u010detog pro\u0161le godine i koji je imao naslov \u201eMi\u0161ljenje umetnosti ili katastrofa\u201c. Cilj koji smo sebi postavili po definiciji projektnog jezika ostaje pred budu\u0107im aktivnostima ljudi i udru\u017eenja koje \u0107e ga smatrati relevantnim i na njega \u0107emo se osvrnuti samo kako bismo izneli na\u0161a zapa\u017eanja o relevantnosti problema koji postavlja. Njegovo ostvarenje (postizanje) bi svako takvo zapa\u017eanje u\u010dinilo izli\u0161nim, po\u0161to bi uspeh sam po sebi dokazao va\u017enost problema za \u010dije je re\u0161enje i postavljen.<\/p>\n

Po\u0161to je bud\u017eetskim ograni\u010denjem ograni\u010den i rad udru\u017eenja, iz perspektive Gradske uprave za kulturu bila je potrebna nova specifikacija stavki ispred kojih \u2013 i toga smo svi bili svesni \u2013 stoje projektne aktivnosti. Op\u0161te je poznata, iako i dalje neprihvatljiva praksa, da se sa svakom revizijom bud\u017eeta doga\u0111a i preobra\u017eaj projektnog<\/em> novca u bud\u017eetski<\/em>. Dominacija bud\u017eetske politike se tako name\u0107e kao problem vredan razmatranja, analize i re\u0161enja \u2013 odnosno pronala\u017eenja na\u010dina da mu se utekne ako ga se ne mo\u017ee promeniti. Spremnost za promene dokazujemo politi\u010dkim radom, a ovaj je za nas politika civilnog dru\u0161tva i udru\u017eenja gra\u0111ana koja u njemu deluju i u na\u0161oj sredini ona je vlasti i upravi poznata kao Inicijativa nezavisne kulturne scene Novog Sada, a uvek dobrodo\u0161ao na\u010din da se nevolje izbegnu je umetni\u010dka intervencija koju smo odlu\u010dili da izvedemo i suo\u010dimo savremenike sa granicom koju postavlja vlast, u ovom slu\u010daju i finansijska.<\/p>\n

Delo koje smo odlu\u010dili napraviti krenulo je u tom pravcu i, po\u0161to je njegov tok i razvoj rezultat razvoja projekta, mi \u0107emo ga ukratko izlo\u017eiti u ovom izve\u0161taju. Delo \u201eKoji crni kompjuter\u201c se smi\u0161lja u toku razgovora i diskusija koje smo vodili sa umetnicima koji su nam se pridru\u017eili u realizaciji projekta i bili saradnici na njemu. Zoran Todorovi\u0107, umetnik i profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, Slobodan Sto\u0161i\u0107 i Borislav Prodanovi\u0107, novosadski umetnici i u\u010desnici Inicijative nezavisne kulturne scene Novog Sada, bili su na\u0161i privilegovani sabesednici i koordinatori radionica na kojima su nas upoznali sa svojim stvarala\u0161tvom i proizvodnjom. Osim njih, na projektu je u\u010destvovala i \u0161ira umetni\u010dka i aktivisti\u010dka javnost koja je bila uklju\u010dena preko dru\u0161tvenih mre\u017ea, slu\u010dajnih i planiranih susreta, ali i na na\u0161im radionicama koje smo nazvali \u201eKonceptualni atelje\u201c.<\/p>\n

Pored dela koje smo smi\u0161ljali, imali smo prilike da \u2013 kako je projektom i najavljeno \u2013 razgovaramo i sa javno\u0161\u0107u podelimo do\u017eivljaj i iskustvo rada na delima umetnika koji su i vodili ove radionice. Sve radionice su bile javne, a prire\u0111ena je i jedna posebna na kojoj je izvedena prezentacija poslednjih umetni\u010dkih dela ovih umetnika. Tekst najave \u201eKonceptualnog ateljea\u201c kao niza javnih doga\u0111aja najbolje do\u010darava do\u017eivljaj koji stoji iza ideje koju \u010dini ubedljivijom, pa ga zato celog prenosimo u ovom izve\u0161taju:<\/p>\n

Projektno re\u010deno, konceptualni atelje je “radionica” na kojoj susre\u0107emo savremenike. Mi\u0161ljenja smo da nema savremene umetnosti bez savremenika, kao i da svi u istom vremenu ne moraju biti savremeni. Kako u politici, tako i u umetnosti. Nije nam do dijalektike ve\u0107 do razdvajanja. Dijalekti\u010dki bismo se lako mogli uvaliti u muljanje koje bi neko nazvao spekulacijom, ali zapravo bi to bilo kretanje u protivre\u010dnostima \u010dija bi sinteza bila savremeni Apeiron, kad se ve\u0107 nastojimo distancirati od Duha idealizma. Odvajanje pravi nivoe, ali i prolaske kroz njih, pa i tu treba biti oprezan.<\/em><\/p>\n

\u00a0Dijalekti\u010dki: savremeni su nesavremeni. Analiti\u010dki: savremeni su oni koji sretnu savremenike koji su nesavremeni u vremenu koje delimo. Deliti vreme ne isklju\u010duje odvajanje u njemu i to je manje na\u010din pisanja istorije savremenosti ili svoje istorije, a vi\u0161e politika ljudi koji se okupljaju oko problema koji nastoje re\u0161iti. Okupljeni ljudi se odvajaju kako bi izbegli opet jednu dijalektiku uklju\u010divanja koje je isklju\u010divanje, pa i kada je samoisklju\u010denje.<\/em><\/p>\n

Prema tome, atelje je radionica na kojoj nesavremeno razmatramo ono \u0161to radimo u poku\u0161aju da mislimo i \u017eivimo u uslovima koji su, kako oni koje smo zatekli, tako i oni koji kao zate\u010deni mogu biti promenjeni i u svojoj pro\u0161losti. Budu\u0107e menjamo mogu\u0107im i sme\u0161tamo ga u sada\u0161njost, bez potrebe za telosom i i\u0161\u010dekivanjem koje on podrazumeva.
\nAnegdotalno i parafrazom: Drugu Damjanu su rekli da mu je ideja sa ajkulom u galeriji glupa, a on ih je pozvao da tu glupu ideju izvedu zajedno.<\/em><\/p>\n

Atelje je iznajmljen parama koje nisu od projekta “Mi\u0161ljenje umetnika ili katastrofa”, ali \u0107emo deo na\u0161eg rada i delo koje stvaramo njime mo\u0107i platiti. U to ime, nazovimo ga projektnom aktivno\u0161\u0107u aplikacije “Mi\u0161ljenje umetnika ili katastrofa” i pripremimo dokumentaciju za njegovo pravdanje ili izve\u0161taj.<\/em><\/p>\n

Poseban javni doga\u0111aj na kome su umetnici izlo\u017eili svoja dela i upoznali zainteresovanu javnost sa svojim delom i proizvodnim kontekstom u kome stvaraju nazvan je \u201eRazgovaraj sa umetnikom o njegovom delu\u201c. U okviru \u201eKonceptualnog ateljea\u201c, na kome se radilo na delu koje zajedni\u010dki stvaramo, prire\u0111en je i javni doga\u0111aj koji je bio isklju\u010divo posve\u0107en umetnicima koji su sa nama radili. Njegova najava tako\u0111e najbolje svedo\u010di o tome \u0161ta smo nameravali da predstavimo javnosti i to uspe\u0161no i u\u010dinili:<\/p>\n

RAZGOVARAJ SA UMETNIKOM O NJEGOVOM DELU<\/em><\/p>\n

U subotu, 2. decembra, od 18h
\nu prostorijama Grupe za konceptualnu politiku
\nPariske komune 42 (lokal u prizemlju)
\nNovi Sad<\/p>\n

Umetnici za razgovor:
\nSlobodan Sto\u0161i\u0107, Novi Sad
\nBorislav Prodanovi\u0107, Novi Sad
\nZoran Todorovi\u0107, Beograd<\/em><\/p>\n

Grupa za konceptualnu politiku se bavi politikom, a savremena umetnost joj se svi\u0111a. Umetnost je tako jo\u0161 jedna od oblasti njenog delovanja, dok se trudi da sagleda specifi\u010dnosti obe \u2013 politike i umetnosti. \u201eRazgovaraj sa umetnikom o njegovom delu\u201c je razgovor sa umetnicima kojim \u0107emo javnosti predstaviti aktuelna dela savremene umetnosti, s ciljem da otvorimo na\u010din mi\u0161ljenja i stvaranja umetnika na konkretnim umetni\u010dkim delima i da ohrabrimo ljude da ravnopravno u\u010destvuju u interpretaciji umetni\u010dkog dela kroz diskusiju sa umetnicima i ljudima koji su uklju\u010deni u procese produkcije i predstavljanja umetni\u010dkih radova.<\/em><\/p>\n

Umetnika Zorana Todorovi\u0107a \u0107emo juna\u010dki pitati za zdravlje i postupak u stvaranju dela \u201eIlegalni ljudi\u201c (Illegal People). Razgovaramo, dakle, o njegovom radu u dva dela \u2013 filmu koji dokumentuje proces pravljenja piva i pozivu na degustaciju. Pivo je napravljeno od vode, hmelja i je\u010dmenog slada, ali voda dolazi od urina prikupljenog u izbegli\u010dkom centru u Beogradu, koji sme\u0161ta izbeglice iz Pakistana, Avganistana, Sirije i severne Afrike. Delo je prikazano i izvedeno pre nekoliko dana na \u010detvrtom internacionalnom festivalu Extravagant Bodies, pod nazivom Crime and Punishment, odr\u017eanom u Centru za \u017eivu umetnost, Live Art Development Agency (LADA) koji je bio partner Kiosku \u2013 platformi za savremenu umetnost iz Beograda i Kontejneru iz Zagreba u njegovoj organizaciji.<\/p>\n

http:\/\/www.thisisliveart.co.uk\/projects\/extravagant-bodies-crime-and-punishment\/<\/em><\/a><\/p>\n

U isto vreme razgovaramo o nenagra\u0111enom, ali jednakovrednom i povi\u0161eno otkupljenom delu, finaliste Borislava Prodanovi\u0107a, do nedavno skrivenog pod autorskom \u0161ifrom 47935, i radnom 24\/02, na javnom me\u0111unarodnom otvorenom anonimnom konkursu za izradu idejnog re\u0161enja za spomen obele\u017eje Zoranu \u0110in\u0111i\u0107u na Studentskom trgu u Beogradu, i koji \u0107e nam predstaviti svoje saradnike, pa onda i delo koje stvara umetni\u010dki iz politi\u010dkih razloga. Aktuelna \u201e\u0161ifra\u201c je: za\u0161to ipak vredi afirmativno govoriti o spomeniku Zoranu \u0110in\u0111i\u0107u, jer smo se ovim povodom uspeli zapitati: \u0161ta ako spomenik uvek podi\u017ee ubica (a mogu\u0107e je i da se ubicom postaje podizanjem spomenika)? Ne preostaje li onda umetniku da mu se samo kroz spomenik i obrati? Estetski problem bi tu mogao na\u0107i svoje mesto, a njegovom politizacijom sasvim sigurno i umetnost. <\/em><\/p>\n

http:\/\/www.beograd.rs\/lat\/gradski-oglasi-konkursi-i-tenderi\/1736867-rezultati-javnog-medjunarodnog-otvorenog-anonimnog-dvostepenog-konkursa-za-izradu-idejnog-resenja-za-spomen-obelezje-zoranu-djindjicu-na-studentskom-trgu-u-beogradu-u-prvom-stepenu_2\/<\/em><\/a><\/p>\n

Sa Slobodanom Sto\u0161i\u0107em \u0107emo razgovarati o otkupu njegovog dela \u201eBrisanje\u201d, i zajedni\u010dki poku\u0161ati da formiramo cenu. Fondacija \u201ePoma\u017ee Damjan\u201d je zainteresovana za promociju ovog rada i javno \u0107e saop\u0161titi svoju ponudu u toku diskusije sa prisutnima po\u0161to je pred njom izlaganje kao transcendentalni uslov svakog izvo\u0111enja i posedovanja u cilju materijalne i simboli\u010dke naplate kulturne i obrazovne usluge u \u010diji promet se uklju\u010dila svojim osnivanjem.<\/p>\n

Delo je poslednji put kr\u010dmljeno u Bukure\u0161tu, na bijenalu savremene umetnosti u organizaciji fondacije Art Encounters tokom oktobra ove godine na izlo\u017ebi \u201eLife a User`s Manual: I work, therefore I`m not\u201c.
\n<\/em>http:\/\/www.artencounters.ro\/en\/i-work-therefore-i\u02bcm-not\/<\/em><\/a><\/p>\n

Razgovor se odvija u okviru projekta \u201eMi\u0161ljenje umetnika ili katastrofa\u201c, koji je nastavak rada na problemu savremene umetnosti i politike savremenosti. Pro\u0161li put smo se okupili pod naslovom \u201eMi\u0161ljenje umetnosti ili katastrofa\u201c, a sada smo na mestu mi\u0161ljenja umetnika, sa kojima smo razgovarali na nekoliko radionica koje smo ovom prilikom nazvali \u201eKonceptualni atelje\u201c. Ovaj projekat sadr\u017ei vi\u0161e aktivnosti koje imaju za cilj predstavljanje, analizu i produkciju umetni\u010dkog dela i javni razgovor sa umetnicima. Projekat \u201eMi\u0161ljenje umetnika ili katastrofa\u201c realizuje Grupa za konceptualnu politiku sa saradnicima, uz podr\u0161ku Gradske uprave za kulturu Novog Sada i fondacije \u201ePoma\u017ee Damjan\u201c.<\/p>\n

Po\u0161to su najave za ove doga\u0111aje distribuirane elektronski, smatramo za izve\u0161taj vrednim njihovo elektronsko i sada \u0161tampano preno\u0161enje u izve\u0161taj projekta, a po\u0161to je sve ovo prate\u0107a dokumentacija dela o kome je i ovim izve\u0161tajem re\u010d, mislimo da bi svako opisivanje do\u017eivljaja bilo suvi\u0161no. Izve\u0161taj je tako dokumentacija dela, a delo postaje dokument projekta.<\/em> Sve u njemu svodimo na dokument, dok se interpretacija ne zatvori na jednom objektu koji od dokumenta \u010dini spomenik, i to je crni kompjuter koji dostavljamo u prilogu. O tome ne\u0161to kasnije, a mo\u017eda i u odeljku u kojem treba ne\u0161to re\u0107i o evaluaciji projekta.<\/p>\n

\u0160to se hronologije realizacije projekta ti\u010de ona se mo\u017ee sa\u017eeti u nekoliko re\u010denica: Projekat zapo\u010dinjemo u maju kako smo i planirali, bez obzira na to imamo li sredstva za njega i po\u0161to projektni rad podrazumeva masu nepla\u0107enog rada koji \u010dovek mo\u017ee zapo\u010deti kad ho\u0107e ili misli da je potrebno. Tako je i bilo. Oti\u0161li smo u Beograd na FLU i tamo razgovarali sa Zoranom Todorovi\u0107em, koji nam je pokazao uslove u kojima radi kao profesor, i kao umetnik. Razgovori su se nastavili sve do trenutka pisanja i ovog izve\u0161taja, a u njima u\u010destvuju putem mejling liste Slobodan Sto\u0161i\u0107, Borislav Prodanovi\u0107 i \u010dlanovi GKP. Komunikacija i diskusija je posredovana kafanskim susretima, obilascima razli\u010ditih doga\u0111aja kojih je u vreme rada na projektu bilo na pretek, a neke od njih smo i sami prire\u0111ivali u okviru drugih projekata na kojima radimo i na kojima smo sa ovim umetnicima, ali i drugim saradnicima, mislili \u0161ta nam je \u010diniti i kako da odgovorimo na zahtev trenutka koji ne bi bio tek i samo dnevna umetnost i politika \u2013 a koliko smo u tome uspeli, nismo jedini pozvani da sudimo.<\/p>\n

Tokom na\u0161e prepiske, koja \u0107e delimi\u010dno biti objavljena u elektronskom formatu, i \u010diji \u0107e elementi sadr\u017eaja biti deo i ovog izve\u0161taja, mi smo razmenjivali iskustvo i predloge za rad koji nameravamo da stvorimo. Sre\u0107na okolnost je bila i to da je jedan od umetnika koji nam se pridru\u017eio, Borislav Prodanovi\u0107, ina\u010de neplaniran u vreme pisanja aplikacije i zato u potpunosti nepla\u0107en radnik u kulturi i na ovom projektu, bio u u\u017eem izboru za spomenik Zoranu \u0110in\u0111i\u0107u, pa je na\u0161 projekat u sebe uklju\u010dio jo\u0161 jedan umetni\u010dko-politi\u010dki proces koji se odvijao u na\u0161oj sredini. O tome vi\u0161e re\u010di ima u najavi iznad, a sada samo dodajemo da je za potrebe plakata najave doga\u0111aja \u201eRazgovaraj sa umetnikom o njegovom delu\u201c napravljena i slika koja je kao fotografija postala plakat. U pitanju je delo Slobodana Sto\u0161i\u0107a, i koje je sve samo ne prigodno, i \u010diji naziv je \u201ePortret Zorana \u0110in\u0111i\u0107a u stilu D\u017eeksona Poloka\u201c. U pitanju je akril na platnu, dimenzija 59x70cm, i ono sada predstavlja dar koji stoji na raspolaganju grupi da njime plati \u0161tetu koju \u0107e sebi naneti ukoliko nas delo koje stvaramo dovede u prekr\u0161aj zbog nenamenskog tro\u0161enja sredstava namenjih isklju\u010divo produkciji u oblasti kulturnog stvarala\u0161tva. Propozicije konkursa su ograni\u010dene i stoga ograni\u010davaju\u0107e, pa je i umetni\u010dku gestu ili delo \u2013 dakle samu produkciju i njen rezultat \u2013 mogu\u0107e tuma\u010diti kao prestup. Kako \u0107e se stvar odvijati ostaje da se vidi, ali pre toga da opi\u0161emo \u0161ta se to dogodilo u projektu i nastavlja da se de\u0161ava i u njegovom izve\u0161taju.<\/p>\n

Po\u0161to smo razmislili o konceptualnoj politi\u010dkoj gesti i zaklju\u010dili da bi vra\u0107anje novca bilo nedovoljno efektno i zna\u010dajno u simboli\u010dkom smislu, odlu\u010dili smo da potro\u0161imo ovaj novac zajedno i trebalo je da vidimo \u0161ta bismo to uradili jer smo morali sastaviti krnji bud\u017eet, pa samim tim i krnji projekat, u saradnji sa \u010dinovni\u0161tvom gradske uprave, ali dr\u017ee\u0107i se isklju\u010divo skupa akitivnosti za \u010dije izvo\u0111enje su tra\u017eena sredstva od Grada.<\/p>\n

Dakle, simboli\u010dki kapacitet geste vra\u0107anja je procenjen kao mali, jer za radikalnu politi\u010dku gestu bila bi potrebna gesta politi\u010de asocijacije \u2013 a to je \u010ditava Inicijativa, ili bar nekoliko klju\u010dnih igra\u010da. Ali po\u0161to to ne mo\u017eemo o\u010dekivati od njih, vra\u0107anje novca ni\u0161ta ne bi donelo osim jasnijeg uvida da smo papci koji nisu znali predvideti situaciju te su se u dr\u017eavne konkurse upustili bez obezbe\u0111enih sredstava za projekte kojima apliciraju.<\/p>\n

U igri je bilo nekoliko predloga koje smo iskomunicirali, a sve ih je nadodredila situacija pregovora sa gradom koje vodimo kao u\u010desnici Inicijative. Odlu\u010dili smo da odreagujemo upravo na uslove realizacije projekta koji ima samo jedan izvor sufinansiranja (Grad Novi Sad) i za koji moramo da napravimo novu preraspodelu tro\u0161kova, \u0161to zna\u010di da prakti\u010dno pravimo novi ili druga\u010diji projekat od onog koji je komisija ocenila. Dakle, osnovna ideja dela je intervencija upravo u ovakav projektni ambijent kako bismo ocrtali njegove limite i isprovocirali njihovo prekora\u010denje, \u0161to je, prema na\u0161em mi\u0161ljenju, i za ovaj trenutak, inspirativan pristup politizaciji estetike<\/em>, odnosno umetnost<\/em>.<\/p>\n

Prva ideja je bila da na\u0161e umetni\u010dko delo bude kupovina i progla\u0161enje jednog laptop ra\u010dunara za umetni\u010dko delo koje \u0107e biti izlo\u017eeno u hodniku Gradske uprave za kulturu (GUK) i na taj na\u010din \u201cdonirano\u201d ovom organu izvr\u0161ne vlasti. Tu se doti\u010demo i njihovih uslova (zapravo neuslova) rada koje smo imali prilike da vidimo. Ra\u010dunar pripada kategoriji osnovnih sredstava za rad i njegova kupovina u projektu nije u skladu sa normama finansijske koncepcije kulture (ne finansiraju nabavku opreme), pa je zbog toga provokacija njihovog normiranja tro\u0161kova i bud\u017eetske inspekcije, ali i svake druge evaluacije projekta i procene vrednosti umetni\u010dkog dela koja je po njegovom zavr\u0161etku mogu\u0107a. Kupovinom kompjutera mi zapravo kupujemo materijal za proizvodnju umetni\u010dkog dela, a intencionalno estetsko (umetni\u010dko) u njemu je gesta a ne sam materijal (laptop).<\/p>\n

Kao i u slu\u010daju opisa radionica i javnih doga\u0111aja, najbolje je da i na ovom mestu prenesemo deo prepiske u kojoj se mo\u017ee pro\u010ditati tok mi\u0161ljenja i do\u017eiveti postupak stvaranja umetni\u010dkog dela:<\/p>\n

Dragi prijatelji,<\/p>\n

evo nas u oktobru. Od jutros.<\/p>\n

Dobili smo poziv od ljudi iz GUK-a da sro\u010dimo bud\u017eet i aktivnosti u skladu sa dobijenim sredstvima i sa njima smo isklju\u010divo u pismenoj prepisci i telefonskoj komunikaciji. Naivno sam upitao da li je potreban nekakav sastanak na kome bismo objasnili kako nameravamo da izvedemo ovu redukciju, budu\u0107i da samo o redukcijama i mo\u017ee biti re\u010di jer nismo dobili sva sredstva potrebna za realizaciju projekta, a ni ono \u0161to je od Grada dobijeno nije sve \u0161to smo od njega tra\u017eili, i dobio sam takav odgovor da sam se postideo zbog ovakvog predloga. Gospo\u0111e iz uprave su kao oparene odsko\u010dile od tog poziva, te sti\u010dem utisak da je on zazvu\u010dao ili konspirativno, ili isuvi\u0161e anga\u017eovano za njihov ukus i opis radnog mesta. Bilo je tu jo\u0161 simptomalnih mesta, ali dominiraju ona koja svedo\u010de o negodovanju osoblja dr\u017eave zbog nerazumevanja gra\u0111ana za njihov polo\u017eaj, rad i uslove rada. Opet ista pri\u010da i odbrambeni manevar \u010dim im se pribli\u017eimo na bilo koji na\u010din. Bi\u0107e da ih cepaju sa svih strana, a oni misle da su to ponajvi\u0161e klijenti, odnosno korisnici programa koje uprava realizuje. Mi smo o tome sa njima razgovarali i na sastancima Radne grupe za izradu Akcionog plana, i tada poku\u0161ali da im pribli\u017eimo ideju saradnje sa ljudima i gra\u0111anima u poslu koji je pod pritiskom ljudi, ali najpre onih koji su na vlasti. I po\u0161to vladanje nije mi\u0161ljenje, mi \u0107emo tek u drugom koraku re\u0107i da to nisu ljudi, ali do tog drugog koraka tek treba da do\u0111emo i to nam ne ide tako lako od ruke, \u010dak ni na nezavisnoj kulturnoj sceni.<\/p>\n

Dakle imamo poziv i treba da sro\u010dimo aktivnosti koje \u0107emo da izvedemo, a onda da potpi\u0161emo ugovor i preuzmemo obavezu da i uradimo ono \u0161to obe\u0107amo. Koliko to ima veze sa ukupnim projektom, sa projektom u celosti, sa radom komisije koja je odobrila \u010ditav, a ne samo deo projekta, budu\u0107i da, kao deo, nije projekat koji bi se jednako ocenio \u010dak i kada bi se uzeo kao celovit i smislen u realizacijskom smislu, ostaje da se vidi i javno predo\u010di<\/em>. Naime, o ovome \u0107emo javno govoriti, a sada imamo ideju da to bude i element<\/em> umetni\u010dkog dela, koje bi podrazumevalo i performans, odnosno hepening (Je li to isto i ako nije, u \u010demu je fora? Da li u hepeningu u\u010destvuje i publika, dok u performansu to nije nu\u017eno?) izvo\u0111enja prezentacije projektnih aktivnosti koje su pla\u0107ene od strane grada. To bi dakle trebalo da bude finalni doga\u0111aj ili de\u0161avanje\/odigravanje dela u prostorijama Gradske uprave za kulturu \u2013 ukoliko nam to dopuste!<\/p>\n

Dakle (jo\u0161 jednom), idemo sa prezentacijom projekta u prostorijama uprave i na njoj sve ovo \u0161to nam se de\u0161ava, po\u010dev\u0161i od raspisa konkursa i odgovora na\u0161om aplikacijom na njega, pa preko rada komisije koje su ga odobrile, na\u0161eg rada i dru\u017eenja tokom smi\u0161ljanja dela i rasprave o umetnosti (pre svega va\u0161oj), obrazla\u017eemo pred prisutnima. To planiramo negde za decembar ili kraj novembra, ako budemo imali sre\u0107e i snage.<\/p>\n

Delo \u0107e se zvati “Koji crni kompjuter”, i to sva\u0161ta mo\u017ee zna\u010diti. No mi znamo da je to re\u010denica koju je jedna \u010dinovnica izgovorila kada je Milica Peki\u0107 od nje zatra\u017eila laptop za rad komisije za konkurse. Kako je prvobitno bilo mi\u0161ljeno i u ovoj prepisci re\u010deno, namera nam je bila da kupimo jedan crni Lenovo i da ga proglasimo materijalom<\/em> za umetni\u010dko delo \u2013 po\u0161to bismo ga pod tom aktivno\u0161\u0107u kupili i fakturu, recimo Gigatrona (vidite, mogli bismo razgovarati i o eventualnom sponzorstvu, pa samim tim i o javno-privatnom partnerstvu u oblasti kulture i savremenog stvarala\u0161tva, ali nikako bez na\u0161e kupovine kompjutera, po\u0161to \u010dekamo uprave (sada i finansijsku) da se uklju\u010de u interpretaciju i aktivno dovr\u0161avanje smisla dela koje spremamo), prilo\u017eili kao dokument u izve\u0161taju projekta. Se\u0107amo se tog momenta u razvoju na\u0161e ideje. Dakle kompjuter ne bi bio progla\u0161en umetni\u010dkim delom \u2013 ve\u0107 materijalom<\/em> za umetni\u010dko delo \u2013 i to onda nije isto \u0161to i Di\u0161anov pisoar, po\u0161to je ovaj nosio natpis “Fontana”, i tako postajao ne\u0161to drugo od samog progla\u0161enja pisoara za delo umetnosti, <\/em>koje opet \u017denet \u2013 i mi sa njim \u2013 smatra umetni\u010dkim delom, te predla\u017ee da u njemu (progla\u0161enju) tra\u017eimo estetsko<\/em>, a ne u oblinama klozetskog mobilijara. Na stranu sad Di\u0161an, ali po\u0161to tu ima jo\u0161 dosta pri\u010de oko \u010ditavog tog dela, mogli bismo to da zavrtimo na jednom od na\u0161ih susreta<\/em> ovih dana (nedelja), a koje projektno nazivamo radionice<\/em>. Projektne radionice iliti konceptualni ateljei<\/em> koji \u0107e se doga\u0111ati<\/em> tokom realizacije projekta kao njegov sastavni deo, a \u010diji \u0107ete koordinatori<\/em> biti vas dvojica.<\/p>\n

I to nas uvodi u jo\u0161 jedan aspekt ovog rada, a to je demonstracija ili izvo\u0111enje projekta kao umetni\u010dkog dela i umetni\u010dkog dela kao projekta. U\u010desnici-radioni\u010dari bi bili svi koji do\u0111u, a umetnici bi bili koordinatori \u2013 \u0161to \u0107e se ugovorima i precizirati, te tako\u0111e kao dokument prilo\u017eiti u izve\u0161taju. Re\u010dju, na ime te aktivnosti vi dobijate honorare i tako projektno imenujemo va\u0161 rad i stvarala\u0161tvo, a ovo je opet diskusija i mi\u0161ljenje.<\/p>\n

Prezentacija projekta bi tako bila prezentacija dela ili vo\u0111enje kroz delo, a ovo opet samo odigravanje ili de\u0161avanje na\u0161eg dela umetnosti, i sve to bi se odigravalo u prostoru Gradske uprave za kulturu. No \u0161ta sad sa kompjuterom koji bi trebao da bude izlo\u017een i koji bi se pojavio me\u0111u drugim elementima izve\u0161taja koji bi se javno izlagali? Prvobitno je bilo zami\u0161ljeno da on bude javno izlo\u017een i kao poklon ostavljen Gradskoj upravi da ulep\u0161a prostor koji obi\u010dno krase donacije umetnika i koje su uobi\u010dajene u javnim ustanovama. Lenovo, na primer, taj crni kompjuter,<\/em> ostao bi u holu i provocirao sve ono \u0161to provociraju vredne stvari, pa i umetni\u010dka dela; u prostoru koji je javni na na\u010din koji i nije uvek reprezentacijski. Spomenuli smo kra\u0111e slika i drugih dela po muzejima, ali one se nisu de\u0161avale u trenutku kada su dela bila i izlo\u017eena. Krade se u mraku i kada je delo daleko od javnosti, a naj\u010de\u0161\u0107e i kada je daleko od dela osoblja zadu\u017eenog za njihovo \u010duvanje. Dela se dakle kradu kao i sva druga dru\u0161tvena imovina i to \u010dine ljudi koji su u prilici da to urade, a ovu (priliku) \u010dine mnoge stvari, uklju\u010duju\u0107i i habitus po\u010dinioca, koji je naj\u010de\u0161\u0107e nadodre\u0111en polo\u017eajem koji to dozvoljava. Na\u0161 bi kompjuter tako, u prvoj ideji dela, \u010dekao u holu da ga neko otu\u0111i ili pre toga odnese u depo kolekcije ustanove. To naravno ne mora da se dogodi, i ta linija interpretacije i \u017eivota dela ne mora da se odigra. Delo dakle ne mora biti zaklju\u010deno i dovr\u0161eno na taj na\u010din. Linija koju tako\u0111e o\u010dekujemo je intervencija bud\u017eetske ili finansijske inspekcije koja \u0107e do\u0107i tragom fakture za kupovinu ne\u010dega \u0161to nije predvi\u0111eno projektom i po definiciji konkursa ne pripada redu odobrenih tro\u0161kova ili namenskom tro\u0161enju projektnog novca.<\/p>\n

E sad, po\u0161to smo u procesu smi\u0161ljanja imali posla sa pomenutom reartikulacijom projekta i novim specifikovanjem aktivnosti i tro\u0161kova, natr\u010dali smo na jo\u0161 jedan problem koji bismo, kako ve\u0107 rekoh, javno prezentovali publici. Naime, kako se radi ta specifikacija krnjeg projekta? Sedne se i prekroji projekat, ali je preporuka da se ne izlazi iz okvira predloga koji je pro\u0161ao komisiju. Prostor za manevar je \u010ditav projekat, \u010dak i ako nisu obezbe\u0111ena sredstva od drugih fondova ili fondacija. Kako smo saznali od slu\u017ebenica, to je dopu\u0161teno. No mi smo prvobitno pomislili da se moramo kretati u granicama tra\u017eenog samo od Grada ako sa Gradom potpisujemo ugovor, \u0161to bi na\u0161e progla\u0161enje kompjutera umetni\u010dkim materijalom dovelo u pitanje, te smo se odmah i zapitali \u0161ta sad? Ako ne\u0107emo mo\u0107i da ga proglasimo materijalom \u2013 jer za materijal smo se obratili drugim izvorima (u ovom slu\u010daju nivoima vlasti) \u2013 \u010dime \u0107emo?<\/p>\n

Tada dolazimo na ideju da ga proglasimo dokumentom<\/em>. Dokumentom u stavci ili aktivnosti “foto i video dokumentacija” koja postoji u delu aktivnosti za \u010dija sredstva smo se obratili ba\u0161 Gradu. U\u010dini nam se to i zgodim, jer konceptualna dela, hepeninzi i performansi imaju svoju dokumentaciju i ona je \u010desto jedino svedo\u010danstvo o dogo\u0111enom ili doga\u0111aju. Zgodna je za \u010duvanje i odlaganje koliko i za tr\u017eenje u nekom trenutku, te ulazi u re\u017eim komercijalizacije umetnosti koliko i u re\u017eim ba\u0161tinjenja ili reprezentativnosti u kom god obliku i u koje god svrhe se umetnost \u010duvala i predstavljala ljudima (publici, narodu, pokolenjima, \u010dove\u010danstvu). Lenovo bi tada bio jedan dokument, a svojim oblikom izraza pre spomenik<\/em> \u2013 u svakom slu\u010daju element izve\u0161taja, i trebalo bi onda delo pustiti da se realizuje i po liniji interpretacije (estetskog do\u017eivljaja u umetnosti) koju bi sudbina jednog takvog elementa dokumenta provocirala. Kompjuter tada ne bi vi\u0161e bio izlo\u017een u holu kao eksponat, ve\u0107 bi bio pohranjen u arhivi uprave, koja bi se, budu\u0107i da je re\u010d o dokumentaciji dela, pretvorila u depo kolekcija umetni\u010dkih dela kojima raspola\u017ee ova javna ustanova. Naravno ako takvo \u0161ta postoji i ako sve \u0161to uprava ima od umetnosti ne stoji u prostorijama u kojima su dela i izlo\u017eena na u\u017eivanje posetiocima i slu\u017ebenicima. Dakle arhiv<\/em> projektnih dokumenata pretvaramo u depo<\/em> kolekcija umetni\u010dkih dela i \u0161irimo prostor<\/em> institucije<\/em> umentosti<\/em> i u taj institucionalni podrum<\/em>, koji jo\u0161 lak\u0161e mo\u017ee postati d\u017eep<\/em>, ali institucije kra\u0111e<\/em> ili lopova, \u0161to statisti\u010dki svako dru\u0161tvo ima i \u0161to se sociolo\u0161ki mo\u017ee smatrati normalnim ukoliko ne prelazi odre\u0111enu procentualnu veli\u010dinu koja se opet dobija statisti\u010dki ili objektivno.<\/p>\n

Ideja je dakle da sada pripremimo ovu izlo\u017ebu-prezentaciju-hepening-vo\u0111enje, za \u0161ta nam je potrebno ne\u0161to materijala koji bismo uobli\u010dili u formu dokumentacije koja se izla\u017ee. Ova bi bila istovremeno izve\u0161taj projekta i dokumentacija o delu, a mi bismo prisutnima u prostorijama ili holu uprave izlo\u017eili potanko \u010ditavu ideju i proces njenog nastanka, po\u010dev\u0161i ne samo od pisanja aplikacije, ve\u0107 od politi\u010dke problematizacije konkursne politike grada u relaciji sa nezavisnim akterima umetni\u010dke produkcije ili onim \u0161to smo u Novom Sadu nazvali Inicijativa nezavisne kulturne scene Novog Sada. Sve to zajedno \u010dini sklop u kome se odvija i proces nastanka odnosno stvaranja umetni\u010dkog dela. Po zavr\u0161etku izlaganja-vo\u0111enja i javnog govora o dogo\u0111enom, mi pakujemo \u010ditav materijal u papirne koverte odgovaraju\u0107e veli\u010dine \u2013 to su, vide\u0107emo, panoi sa fotografisanim dokumentima u veli\u010dni plakata A3\/A2 u \u0161ta ulaze ugovori, ra\u010duni i sama aplikacija projekta i ova na\u0161a prepiska, fotografije sa na\u0161ih susreta-radionica, i \u0161ta god nam jo\u0161 padne na pamet, ali pre svega tu je Lenovo koji tako\u0111e ide u kovertu \u2013 i predaje se prisutnim slu\u017ebenicima uprave.<\/p>\n

U prilogu \u0161aljem fotografije dijagrama koji smo pravili razmi\u0161ljaju\u0107i na ovu temu, a mi se dalje dogovaramo o susretu i ostalim sadr\u017eajima na\u0161ih dru\u017eenja \u2013 radioni\u010darskim i za javnost \u2013 ali i onim najva\u017enijim susretom koji treba da ostvarimo sa predstavnikom GUKa od kojeg bismo tra\u017eili “dozvolu” da delo izvedemo u njihovom prostoru. O tome nam je potrebno da jo\u0161 razgovaramo i da se \u010dujemo u \u0161to skorije vreme jer nam valja taj razgovor obaviti \u0161to pre.<\/p>\n

Ideja je otvorena i molim vas da se pridru\u017eite ovoj diskusiji i zajedni\u010dkom promi\u0161ljanju problema koji pravimo. Umetni\u010dkog pre svega, a o politici \u0107emo drugom prilikom i sa drugih mesta mi\u0161ljenja.<\/p>\n

Ovo pismo pregnantno izla\u017ee na\u0161e mi\u0161ljenje i interpretaciju umetni\u010dkog dela koje \u0107e se izvoditi i \u010ditanjem ovog izve\u0161taja. Tu je misao umetnika i izlaganje \u010ditave ideje kao osnove za umetni\u010dku kritiku i na taj na\u010din doprinosimo realizaciji postavljenog cilja projekta, o kojem \u0107emo vi\u0161e re\u0107i kada budemo pisali o evaluaciji projekta.<\/p>\n

Interpretativne aktivnosti mo\u017eemo sa\u017eeto izlo\u017eiti u nekoliko ta\u010daka i tabeli:<\/p>\n

    \n
  1. Morali smo materijal da imenujemo dokumentom \u2013 audio-video dokumentacija.<\/li>\n
  2. Performans \u2013 prikupljeni dokumenti se izla\u017eu, obrazla\u017eu, daju na uvid i u ruku svakom posetiocu.<\/li>\n
  3. Po\u0161to je kompjuter artefakt, kako ga tuma\u010dimo kao dokument? Tako \u0161to je deo dokumentacije? Ili je kao artefakt spomenik?<\/li>\n
  4. Performans se svodi na izlaganje artefakata i dokumenata, me\u0111u kojima je i spomenik, odnosno \u201cprate\u0107i materijal\u201d, kao i ostali materijali koji \u0107e pratiti izve\u0161taj: flajeri, plakati, pozivnice \u2013 da li sada i slika?<\/li>\n
  5. Ako ne bude performansa, bi\u0107e to samo izve\u0161taj i objekat kakav je kompjuter seli\u0107e se iz dokumentacije dela u dokumentaciju izve\u0161taja \u2013 a izve\u0161taj, spakovan i prire\u0111en, bi\u0107e progla\u0161en umetni\u010dkim delom?<\/li>\n
  6. Upravni postupak se prebacuje iz jednog medija u drugi, kao i samo delo koje je izve\u0161taj (izveden kao performans ili kao fajl sa materijalom).<\/li>\n
  7. Upravno umetni\u010dko delo?<\/li>\n
  8. Postupak preme\u0161ta izve\u0161tavanje (performans) u izve\u0161taj (upravni postupak), a upravni postupak ili izve\u0161tavanje pretvara performans u fajl sa dokumentima i prate\u0107im materijalom u kojem kompjuter kru\u017ei izme\u0111u dokumentacija dela, dokumentacije projekta i prate\u0107eg materijala projekta.<\/li>\n<\/ol>\n\n\n\n\n\n\n
    umetni\u010dko delo<\/strong><\/td>\nprojekat<\/strong><\/td>\nizve\u0161taj<\/strong><\/td>\n<\/tr>\n
    performans<\/td>\naktivnost<\/td>\nupravna radnja<\/td>\n<\/tr>\n
    stvar<\/td>\nprate\u0107i materijal<\/td>\ndosije<\/td>\n<\/tr>\n
    gesta\/ideja\/prestup<\/td>\ndokument<\/td>\nprekr\u0161aj<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

    \uf062<\/p>\n

    Evaluacija ili na koji na\u010din smo doprineli kulturi Novog Sada<\/em><\/p>\n

    \u00a0<\/em>Koncept kulture je duboko reakcionaran. To je na\u010din odvajanja semioti\u010dkih aktivnosti (aktivnosti orijentacije u dru\u0161tvenom i kosmi\u010dkom svetu) u sfere u kojima su ljudi upu\u0107eni na postoje\u0107e. Izolovane i institucionalizovane, ove aktivnosti su potencijalno ili stvarno kapitalizovane da odgovaraju dominantnom na\u010dinu semiotizacije, odnosno odse\u010dene od njihovih politi\u010dkih realnosti. <\/em>(Felix Guattari)<\/p>\n

    Postaviti pitanje savremene umetnosti zna\u010di pitati se o savremenosti sa jedne strane, a sa druge o umetnosti koja nije kultura. Ako imamo bud\u017eetska ograni\u010denja, postoje li ona i u samoj kulturi? Strategije i planovi zato treba da budu otvoreni za ovo pitanje i to je sve \u0161to se od strate\u0161kog mo\u017ee priznati u jednoj demokratskoj politici. Ograni\u010denja koja se postavljaju zahtevima za odgovaranjem politici su tu samo takti\u010dki kako bi se spre\u010dile zloupotrebe? To nije ni dovoljno, niti dobro za ono o \u010demu je re\u010d, a re\u010d je o ljudskom stvarala\u0161tvu. Ako tako postavimo stvari, kako \u0107emo utvrditi relevantnost onoga \u0161to radimo za ovaj grad i njegovu kulturu?<\/p>\n

    Prema tome, za ovaj projekat nismo pravili \u201eevaluacioni plan\u201c aktivnosti kojima bismo utvrdili relevantnost cilja koji smo sebi postavili. Kako kao ljudi da procenimo zna\u010daj na\u0161eg rada i \u0161ta da ka\u017eemo o njemu a da ne govorimo marketin\u0161ki \u2013 samoreklamerski<\/em>? I da li se to o\u010dekuje u tekstu jednog izve\u0161taja? Isto va\u017ei i za procenu zna\u010daja dela za umetnost \u2013 umetni\u010dki svet, sistem, polje ili institucije. Ima li to smisla?<\/p>\n

    Pristupi kulturi su razli\u010diti i oni zavise od politike ljudi kojima se ona nalazi na putu ili kao sredina u kojoj deluju. Planiranje kulturne politike, strate\u0161ki i akcioni planovi sprovo\u0111enja politike ostaju planovi onih koji upravljaju gradom i u tom procesu gra\u0111ani u\u010destvuju politi\u010dkim anga\u017emanom, a ne umetni\u010dkim projektnim i stvarala\u010dkim radom. To onda zna\u010di da bi i ti planovi trebalo da budu takvi da umetni\u010dko stvarala\u0161tvo bude oslobo\u0111eno bilo kakvog naloga vlasti i dr\u017eavne politike, i podr\u017eano kao takvo jer u sebi samom ono sadr\u017ei invenciju novog koje doprinosi razvoju i izlasku iz teskobe postoje\u0107eg. U suprotnom, kulturne politike su politike podobnosti i realizacije politike vlasti (vladaju\u0107a politika je politika vlasti ili dr\u017eave).<\/p>\n

    Zavr\u0161i\u0107emo ovaj deo izve\u0161taja sa dva citata umetnika \u010diji tekst smo \u010ditali i komentarisali na radionicama:<\/p>\n

    Spekulisao sam o strukturi koja se nalazi ispod paradigme savremene umetnosti: institucija, generi\u010dka singularnost, delo kao propozicija i umetni\u010dki projekat, a ne o aktuelnim umetni\u010dkim delima koja se sada proizvode. Ne \u017eelim da promovi\u0161em jedan na\u010din stvaranja umetnosti ili specifi\u010dne umetnike, ve\u0107 da razumem ontolo\u0161ke razloge raznovrsnog pojavljivanja umetnosti. Ako bih uop\u0161te branio bilo \u0161ta, bila bi to temeljna institucionalna sloboda umetnosti. Po mom mi\u0161ljenju, principijelno se bilo \u0161ta mo\u017ee uklju\u010diti u sistem savremene umetnosti, sve dok ga umetnici, kustosi, kolekcionari ili publika tamo \u017eeli. Ovo je osnovno na\u010delo institucije sa nihilisti\u010dkog stanovi\u0161ta. Institucija je u na\u010delu otvorena za sve. Mi, ljudi, odlu\u010dujemo \u0161ta \u017eelimo, a ako se ja ne sla\u017eem, mogu protestovati ili je napraviti sam: prostor galerije ne mora biti ve\u0107i od prenosivog sanduka. Ka\u017eem \u201eprincipijelno\u201c, jer u stvarnosti, i zbog mnogo razloga, samo ograni\u010deni broj aktuelnih umetni\u010dkih projekata podr\u017eavaju institucije i njeni agenti \u2013 iz razloga koji nastaju iz strate\u0161kih potreba, ekonomskih uslova, li\u010dnog ukusa i definicije institucionalnog profila. Ipak, najve\u0107a mo\u0107 institucionalne slobode je u tome \u0161to mogu nastati nove zajednice oko vlastitih koncepata umetnosti, nezavisno od toga \u0161ta bi ustanovljena institucija mogla misliti ili ceniti. Umetnost uvek mo\u017ee nastati me\u0111u onima koji to \u017eele.\u00a0 <\/em><\/p>\n

    \u00a0<\/em>Mo\u017eemo ovo nazvati \u201einstitucionalni paradoks savremene umetnosti\u201c: ro\u0111ena je iz radikalnog propitivanja institucija, kao destrukcija institucije, a danas savremenu umetnost institucije \u010duvaju koliko i umetnici koji predstavljaju savremenu umetnost. Dakle, svaki savremeni umetnik, a sa njim i svaki kustos, kolekcionar, kriti\u010dar i gradona\u010delnik veruju u vrednost i priznanje koje dolazi od institucije. Ali tu nije poreklo savremene umetnosti, i to ne bismo trebali zaboraviti. Ja sam svestan tog paradoksa u svojoj praksi, odnosno u mojim kontinuiranim poku\u0161ajima da ona zadobije pa\u017enju i priznanje institucije, dok bivam svestan da mogu\u0107nost za savremenu umetnost zapravo le\u017ei izvan nje. Ba\u0161 kao \u0161to u \u017eivotu ima vi\u0161e nego u umetnosti, tako i u umetnosti ima vi\u0161e nego u ustanovljenim institucijama. (Asmund Havsteen-Mikkelsen, savremeni umetnik) <\/em><\/p>\n

    \n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Koncept izve\u0161taja Predo\u010diti promenu aktivnosti preko revidiranog bud\u017eeta. Projektni novac postaje bud\u017eetski i to treba odmah re\u0107i. Izve\u0161taj treba da bude kritika procesa i pisani trag onoga \u0161to smo nameravali da ka\u017eemo na performansu. Koliko u opisu onoga \u0161to smo […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1727,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[54,33],"tags":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/gkp.org.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/12\/Mis\u030cljenje-umetnika3-1.jpg","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1726"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1726"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1726\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1727"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1726"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1726"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1726"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}