{"id":1723,"date":"2017-12-29T14:59:34","date_gmt":"2017-12-29T14:59:34","guid":{"rendered":"https:\/\/gkp.org.rs\/?p=1723"},"modified":"2017-12-29T14:59:34","modified_gmt":"2017-12-29T14:59:34","slug":"savremeno-umetnicko-delo-u-doba-projektne-reprodukcije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/preporucujemo\/savremeno-umetnicko-delo-u-doba-projektne-reprodukcije\/","title":{"rendered":"Savremeno umetni\u010dko delo u doba projektne reprodukcije"},"content":{"rendered":"

\u201eKoji crni kompjuter\u201c<\/em><\/p>\n

\u00a0<\/em>\u201eKoji crni kompjuter\u201c je uprav(i)no delo umetnosti, nastalo saradnjom Grupe za konceptualnu politiku i u\u010desnika na projektu Mi\u0161ljenje umetnika ili katastrofa<\/em> \u2013 savremenih umetnika Slobodana Sto\u0161i\u0107a, Borislava Prodanovi\u0107a i Zorana Todorovi\u0107a.<\/p>\n

Za\u0161to upravno<\/em> ili uprav(i)no<\/em> delo umetnosti? S jedne strane, jer se ovim delom interveni\u0161e u izvr\u0161nu vlast ili preciznije, u onaj njen deo koji se zove upravom za kulturu, na na\u010din \u0161irenja institucije umetnosti i tamo gde delo savremene umetnosti ne mora biti podr\u017eano i promovisano. Od insitucionalne kritike, do izazivanja institucije da odlu\u010di da li neko delo treba \u010duvati i time u njegovu dokazanu vrednost verovati. Iako znamo da poreklo savremene umetnosti ne le\u017ei u tome, i da mogu\u0107nost za nju pre mo\u017ee da se na\u0111e van institucije, delom \u201eKoji crni kompjuter\u201c postavljeno je pitanje limita institucionalnog okvira savremene umetnosti. Da bi se limit pokazao, institucija umetnosti se morala pro\u0161iriti \u2013 i na upravu za kulturu kao potencijalne institucije savremene umetnosti koja \u0107e pored \u010duvanja (umetni\u010dkih) slika na zidovima svojih kancelarija sada biti u prilici da odlu\u010di da li \u0107e jedno delo savremene umetnosti podr\u017eati, \u0161to \u0107e za nju zna\u010diti i otvaranje svog odnosa sa upravom za finansije i odluku da li \u0107e na\u0161u umetni\u010dku organizaciju istoj izlo\u017eiti<\/em>. Jer, \u201eKoji crni kompjuter\u201c je intervencija u okviru koje je suprotno dozvoljenim i normiranim konkursnim procedurama (ina\u010de nije javno poznato zbog \u010dega te norme postoje osim da poti\u010du iz uputstava uprave za finasije) kupljeno osnovno sredstvo za rad \u2013 laptop kompjuter \u2013 koje nije ostalo na u\u017eivanje organizaciji \u010diji je ovo projekat, ve\u0107 je kao deo izve\u0161taja projekta predat gradskoj upravi za kulturu.<\/p>\n

S druge strane, upravno umetni\u010dko delo<\/em> je umetni\u010dka intervencija koja obuhvata celokupan projekat i njegov izve\u0161taj. Izve\u0161taj je dokumentacija dela, a delo postaje dokument projekta <\/em>\u2013 sve se svodi na dokument, uklju\u010duju\u0107i i laptop kompjuter. <\/em>U toku rada na njemu, postavljeno je pitanje da li rad ili postupak savremenog umetnika u produkciji umetni\u010dkog dela odgovara ili je blizak organizacionom projektnom radu udru\u017eenja gra\u0111ana. Pri tome ne mislimo na svaki potez olovkom, na svaki korak u postupku destilacije urina da bi se napravilo pivo, na svaku radnju u pronala\u017eenju materijala kakvo je ugljenisano drvo ili na svaki korak u pregovorima<\/em> umetnika sa ljudima bilo da su oni uklju\u010deni u delo ili da su deo institucionalnog ambijenta savremene umetnosti, i u pore\u0111enju s tim, svake upla\u0107ene fakture u projektnom radu. Pre je u pitanju to da ne mo\u017eemo razumeti da delo artikuli\u0161e bilo \u0161ta drugo, u smislu njegove ideje, pozicije, opsega intervencije, pre nego \u0161to se razume na\u010din na koji je napravljeno. Time se mo\u017ee stati na put pasivnom automatizmu na\u0161ih do\u017eivljaja i razumevanja, koji te\u017ei da se dovr\u0161i odustajanjem od savremene umetnosti ili pak u teorijskoj i nau\u010dnoj nadinterpretaciji umetni\u010dkog dela. Insistirati na umetni\u010dkom postupku osnova je za estetski do\u017eivljaj i tome shodno razumevanje umetni\u010dkog dela, i posledi\u010dno, osnova za savremenu kritiku umetni\u010dkog dela. A insistirati na postupku realizacije projektnog rada \u2013 u ovom slu\u010daju: projekat, umetni\u010dko delo, izve\u0161taj projekta i\/ili dela, osnova je za razumevanje organizacije projektnog rada, i nadalje, politike udru\u017eenih ljudi koji ga sprovode.<\/p>\n

Esencija savremene umetnosti ne postoji i ona vi\u0161e nije ograni\u010dena odre\u0111enim idejama, \u017eanrovima ili medijima. Ako bi imala neko svojstvo, ono bi bilo radikalna kontingencija<\/em> i shodno tome mogu\u0107e<\/em>, i umetni\u010dki projekat i postupak savremenog umetnika koji barata razli\u010ditim materijalom i medijima. Materijali<\/em> umetnika sa kojima smo razgovarali su: dru\u0161tvena trauma, polo\u017eaj migranata, umetni\u010dko tr\u017ei\u0161te. Dru\u0161tveni problem, politi\u010dki problem, problem tr\u017ei\u0161ta. Da li bi u tom slu\u010daju umetnici bili individualni politi\u010dari<\/em>, pitanje je koje se nametnulo. I ako politika uvek podrazumeva organizaciju, kakva bi umetni\u010dka organizacija bila u pitanju? Politi\u010dku inicijativu smo ve\u0107 organizovali i to je za nas politika civilnog dru\u0161tva i udru\u017eenja gra\u0111ana, kao i njihov odnos distance prema dr\u017eavnoj politici i tokom pregovora za pobolj\u0161anje uslova rada. To je rad u okviru Inicijative nezavisne kulturne scene Novog Sada.<\/em> Pregovori jesu okon\u010dani, jo\u0161 u ranijem periodu i to je nedavno iznova potvr\u0111eno manifestovanjem njihove te\u017eine u konstanti odbijanja i samo delimi\u010dnog prihvatanja vlasti da odgovori na predloge ljudi, u ovom slu\u010daju aktera nezavisne kulturne scene. U okviru projekta \u201eMi\u0161ljenje umetnika ili katastrofa\u201c koji je grad na konkursu za projekte u kulturi podr\u017eao, bud\u017eetskim stavkama nije tra\u017eena produkcija umetni\u010dkog dela (tra\u017eena je od drugih nivoa vlasti i nije dobijena), za \u010dijom se izvedbom u novim okolnostima ipak pojavila potreba. Da li je ovde na delu umetni\u010dka volja<\/em> koja poziva svaku volju da se ispolji, a pre svih onu koja je kroz Inicijativu<\/em> izazvana \u2013 politi\u010dku volju vlasti. Intencija umetni\u010dkog dela i njegova produkcija pravi prekr\u0161aj u projektnim procedurama grada, upravo tamo gde vlast pozivanjem na proceduralna i zakonska ograni\u010denja zapravo odbija predloge i mi\u0161ljenja ljudi. Umetnost ide gde politika ne mo\u017ee? Ili umetnost skre\u0107e pa\u017enju na limit politike u jednom trenutku? \u201eKoji crni kompjuter\u201c upravo interveni\u0161e u ovu situaciju.<\/p>\n

Kakve veze savremena umetnost ima sa kulturom, osim \u0161to mo\u017ee da bude i \u201etema\u201c jednog projekta? Se\u0107amo se da je jedna od prethodnih \u010dlanica Gradskog ve\u0107a za kulturu u Novom Sadu u medijskom nastupu izjavila da kultura ne mo\u017ee da se izjedna\u010di sa umetno\u0161\u0107u, koja treba da bude provokativna i kriti\u010dka i stoga ne obavezno, ili radije nikako, podr\u017eana od strane vlasti. Razdvajanje savremene umetnosti o kojoj je ovde re\u010d od reakcionarnog koncepta kulture je svakako po\u017eeljno, ali ne iz razloga o kojem je u toj cini\u010dnoj izjavi bilo re\u010di, a koji je pravljenje prostora za u tom trenutku novo-podobne saradnike vlasti i dr\u017eavne politike. Razdvajanje bi moglo i formalno da se nate\u017ee, jer ovde je re\u010d o konkursima za projekte u kulturi<\/em> u lokalnoj samoupravi kakva je ovaj grad, ali bi takva formalna distinkcija pokazala interpretaciju iz pozicije mo\u0107i koja bi potrla i svoju sprecifikovaniju formulaciju jedne od linija za projekte u kulturi kakvo je savremeno stvarala\u0161tvo<\/em>. Istina, kulturna politika je poseban plan, i iako kulturna<\/em>, ona je deo dr\u017eavne politike u koju ljudi interveni\u0161u politi\u010dkim anga\u017emanom, a ne umetni\u010dkim i stvarala\u010dkim radom. \u201eTo onda zna\u010di da bi i ti planovi trebali biti takvi da stvarala\u0161tvo bude oslobo\u0111eno bilo kakvog naloga vlasti i dr\u017eavne politike, i podr\u017eano kao takvo jer u sebi samom umetni\u010dko stvarala\u0161tvo sadr\u017ei invenciju novog koje doprinosi razvoju i izlasku iz teskobe postoje\u0107eg. U suprotnom, kulturne politike su politike podobnosti i realizacije politike vlasti (vladaju\u0107a politika je politika vlasti ili dr\u017eave).\u201c (Iz \u0161ireg izve\u0161taja projekta “Mi\u0161ljenje umetnika ili katastrofa”, GKP<\/em>)<\/p>\n

I kona\u010dno, delom \u201eKoji crni kompjuter\u201c ljudi su pozvani na zavr\u0161ni doga\u0111aj u okviru projekta koji je hepening, gde se mo\u017ee postaviti pitanje za\u0161to na jednu postoje\u0107u umetni\u010dku formu ili \u017eanr, ako je ovo delo prozvano delom savremene umetnosti. Poziv na hepening treba \u010ditati kao poziv na pokretanje iznova i umetni\u010dke i politi\u010dke volje, tamo gde su one mogu\u0107e.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u201eKoji crni kompjuter\u201c \u00a0\u201eKoji crni kompjuter\u201c je uprav(i)no delo umetnosti, nastalo saradnjom Grupe za konceptualnu politiku i u\u010desnika na projektu Mi\u0161ljenje umetnika ili katastrofa \u2013 savremenih umetnika Slobodana Sto\u0161i\u0107a, Borislava Prodanovi\u0107a i Zorana Todorovi\u0107a. Za\u0161to upravno ili uprav(i)no delo umetnosti? […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1724,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[54,37,33],"tags":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/gkp.org.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/12\/Koji-crni-kompjuter-kritika-1.jpg","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1723"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1723"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1723\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1724"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1723"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1723"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1723"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}