ideja<\/em>\u00a0projekta je i dalje da uspostaviti platformu za istra\u017eivanje savremene umetni\u010dke prakse, u \u010demu Grupa za konceptualnu politiku u\u010destvovala nekoliko godina rade\u0107i sa Centrom za nove medije_kuda.org, iz Novog Sada i Omladinskim centrom CK13. I tu su se dogodile bitne politi\u010dke promene i do\u0161lo je do razlaza izme\u0111u Grupe za konceptualnu politiku i Centra za nove medije_kuda.org. Politika prestaje sa nestankom mesta njenog mi\u0161ljenja, ali pora\u017eena mo\u017ee biti i kada ta mesta postoje. U na\u0161em slu\u010daju do\u0161lo je prvo do poraza, a potom i do prestanka politike koju smo vodili i sada kao GKP idemo iznova.<\/p>\nIstra\u017eivanje i delovanje u polju aktivizma, umetni\u010dke i izdava\u010dke produkcije, odvija se na vi\u0161e planova, ali je ovaj projekat nastavak zapo\u010detog rada u oblasti istra\u017eivanja i edukacije u institucionalnom kontekstu savremene umetni\u010dke produkcije. Pro\u0161logodi\u0161nji projektni rad je realizovan uz podr\u0161ku Republi\u010dkog ministarstva kulture i informisanja (“Mi\u0161ljenje umetnosti ili katastrofa”), kada su postavljene osnove za nastavak rada na ideji.<\/p>\n
Aktivno organizaciono delovanje (organizacija civilnog dru\u0161tva, udru\u017eenje gra\u0111ana) ovog udru\u017eenja u kulturi uklju\u010duje ispitivanje savremenosti u domenu samoorganizovanja gra\u0111ana u razli\u010ditim oblastima \u017eivota, a poslednjih godina i preko istra\u017eivanja savremenosti u umetni\u010dkoj produkciji. Susret sa obrazovnim i umetni\u010dkim institucijama, udru\u017eenjima i pojedincima (umetnicima, istra\u017eiva\u010dima, nastavnicima) odvija se na projektnom terenu, dakle na proizvodnom i egzistencijalnom terenu delovanja udru\u017eenja gra\u0111ana u oblasti kulture, i na njemu se susre\u0107emo sa mno\u0161tvom problema i prekida u redovnom odvijanju savremenog stvarala\u0161tva, od oblasti umetni\u010dke proizvodnje, do obrazovnih, izdava\u010dkih i eksperimentalnih praksi u domenu edukacije, a pre svega one vaninstitucionalne kojima se bave nezavisna udru\u017eenja gra\u0111ana u kulturi.<\/p>\n
Ovaj put akcenat je na radu sa umetnicima koji treba da doprinese stvaranju gra\u0111e za svaku suvislu recepciju umetni\u010dkog dela, koja se kre\u0107e od stru\u010dne analize i istorizacije do naj\u0161ire publike, kojoj se umetnik danas obra\u0107a. Aktuelizacija tema odvija se u razli\u010ditim registrima dru\u0161tvenog \u017eivota, ali je za umetnost presudna umetnikova orijentacija u savremenosti. Istra\u017eiti koliko je ova umetni\u010dka intencija razumljiva publici ne svodi se samo na ispitivanje njene obave\u0161tenosti. Na\u0161e je mi\u0161ljenje da bi otvaranje prostora komunikacije umetnika sa naj\u0161irom publikom otvorilo prostor za realne i prakti\u010dne susrete publike sa savremenom umetno\u0161\u0107u, koja bi time postala aktivni u\u010desnik u stvaranju umetnosti u jednom dru\u0161tvu. Projektno re\u010deno, u pitanju je doprinos razvoju publike savremenog umetni\u010dkog stvarala\u0161tva, ali i poku\u0161aj stvaranja veza izme\u0111u praksi koje se odvijaju u javnim ustanovama kulture i obrazovanja i civilnom sektoru.<\/p>\n
Dosada\u0161nje razmi\u0161ljanje o \u201cumetni\u010dkom polju\u201d zadr\u017eava se na institucijama umetnosti (u prostoru dr\u017eave i tr\u017ei\u0161ta) i obrazovanja (javnog i privatnog), a mi mislimo da je potrebno otvoriti odnos koji se uspostavlja u samoj strukturi umetni\u010dkog dela, a to je odnos izme\u0111u umetnika i njegove publike. Ljudi kojima je delo namenjeno i \u010diji estetski sud se o\u010dekuje ukoliko je re\u010d o delu umetnosti.<\/p>\n
To ujedno zna\u010di i napraviti prostor za mi\u0161ljenje umetnosti preko mi\u0161ljenja umetnika i mi\u0161ljenja publike o stvarima umetnosti \u2013 konkretno umetnosti umetnika koji \u0107e biti uklju\u010deni u ovaj projekat. Ono o \u010demu umetnik misli jeste delo i metode, tehnike i sredstva kojima namerava da ga napravi. Razumevanje i diskusija o samom umetni\u010dkom postupku, koji je u slu\u010daju savremene umetnosti multimedijalan i kompleksniji nego ikada do sada u istoriji umetnosti, zahteva obave\u0161tenu i anga\u017eovanu publiku koja se mo\u017ee pojaviti samo javnim uklju\u010divanjem i pozivom na saradnju. Ovaj oblik saradnje nazivamo \u201cumetni\u010dkom organizacijom\u201d i u saradnji sa zainteresovanim ljudima razvijamo na \u0161irem planu kroz internacionalnu saradnju i podsticanje razli\u010ditih inicijativa u kulturnoj politici u Novom Sadu.<\/p>\n
Cilj projekta je tako i razvoj umetni\u010dke kritike kroz afirmativan pristup umetni\u010dkoj praksi. Mi\u0161ljenja smo da je u Srbiji nedovoljno ohrabrena umetni\u010dka kritika, jer je dosada\u0161nja instutucionalizacija umetnosti vodila razvoju isklju\u010divo analize, teorije i istorije umetnosti, koje su \u010de\u0161\u0107e u vezi sa \u0161irim vanumetni\u010dkim interesima i na\u010delnim ideolo\u0161kim orijantacijama, uklju\u010duju\u0107i i onu koja se odvija pod devizom kriti\u010dkog promi\u0161ljanja stvarnosti, koja \u0107e, ukoliko bude devalvirana frazeolo\u0161kim delovanjem u kulturnoj politici u potpunosti izgubiti na delotvornosti i dru\u0161tvenom zna\u010daju.<\/p>\n
Sr\u017e ideje ovog projekta je dakle umetni\u010dka kritika i njen razvoj. Ohrabrivanje na kritiku, budu\u0107i da je ona posrednik izme\u0111u umetni\u010dkog dela i gledaoca, odnosno publike. Prema na\u0161oj hipotezi, umetni\u010dka kritika ne mo\u017ee biti negativna, ve\u0107 isklju\u010divo afirmativna \u2013 \u010dak i kada je vo\u0111ena kriti\u010dkom sve\u0161\u0107u dru\u0161tveno anag\u017eovanih ljudi. Kritika obja\u0161njava za\u0161to nam se ne\u0161to dopada, a estetski re\u017eim je i dalje re\u017eim umetnosti, pa prema tome i savremene umetnosti, po\u0161to je ova umetnost, a ne ne\u0161to drugo. Autonomija umetnosti prema na\u0161em sudu tra\u017ei ponovno preispitivanje, kao i autonomija samoudru\u017eenih gra\u0111ana i to je ideja koja prati sve na\u0161e aktivnosti i akcije u ovom dru\u0161tvu.<\/p>\n
Umetni\u010dku kritiku tako smatramo momentom produkcije same umetnosti, a ne sredstvom isklju\u010denja ili stru\u010dne diskvalifikacije. Investiranje u slu\u010daju kritike nipo\u0161to nije ideolo\u0161ko su\u0111enje i vanumetni\u010dka procena va\u017enosti ne\u010dijeg stvarala\u0161tva, jer je stvarala\u0161tvo dovoljno vanumetni\u010dki zna\u010dajno. I umetnici, kao i svi njihovi saradnici u naj\u0161ire uzetom polju umetnosti i kulture, \u017eive u ovom dru\u0161tvu i daju svoj doprinos i odgovor na pitanja koja kao dru\u0161tvo sebi postavljamo. I umetni\u010dka kritika, sa svoje strane, \u010dak i kada jasno kazuje ili ukazuje na ono \u0161to nam se dopada, izla\u017ee svojevrsno izlaganje sudu istorije i njenih “ve\u0161tina”: teorije, nauke, ideologije, religije, a ponekad i dr\u017eavne politike, koje kritiku mogu diskvalifikovati obesna\u017eivanjem i \u010dinjenjem irelevantnim dela koje je kritika opevala i proglasila umetni\u010dkim. Druga kritika to ne\u0107e u\u010diniti jer, budu\u0107i kritika prema na\u0161oj hipotezi, ona pi\u0161e samo o onome \u0161ta joj se svi\u0111a, te bi ukoliko bi i pisala o istom delu (a to zna\u010di afirmativno), potvrdila i kritiku koja je o tom delu pisala (pevala) pre nje.<\/p>\n
Afirmacija same umetni\u010dke kritike nam se tako pojavljuje kao va\u017ean \u010dinilac i pokreta\u010d afirmativnog pristupa situaciji (posebno u oblasti umetnosti!) iz koje se nastoji misliti\u00a0mogu\u0107e<\/em>, i na taj na\u010din biti savremen dobu u kome \u017eivimo. Rezultat projekta \u0107e biti umetni\u010dko delo, u \u010dijem stvaranju \u0107e u\u010destvovati ljudi koji se odlu\u010de na saradnju na ovom projektu.<\/p>\nOvaj projekat je, kao \u0161to je re\u010deno, razvijan u \u0161iroj saradni\u010dkoj mre\u017ei i nadovezuje se na aktivnosti saradnika koji su u njega uklju\u010deni. Da, mislimo i na Centar za nove medije_kuda.org, ali pre svega na nama bliske protagoniste umetni\u010dke scene Srbije sa kojima smo po\u010deli misliti umetnost, kao \u0161to su Dejan Sretenovi\u0107, kustos Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Branislav Dimitrijevi\u0107, istori\u010dar umetnosti i profesor na Visokoj \u0161koli za likovnu i primenjenu umetnost, Svebor Mid\u017ei\u0107, teoreti\u010dar i nekada \u010dlan kolektiva Prelom, Zoran Todorovi\u0107, umetnik i profesor na Akademiji umetnosti Beograd, i Slobodan Sto\u0161i\u0107 umetnik iz Novog Sada. \u0160irem projektu su nakon toga pristupili jo\u0161 neki umetnici, a ra\u010dunamo i na umetni\u010dku publiku, odnosno zainteresovanu javnost, uklju\u010duju\u0107i i novinare medija koji prate kulturna i de\u0161avanja u oblasti savremenog umetni\u010dkog stvarala\u0161tva.<\/p>\n
\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Projekat Grupe za konceptualnu politiku sadr\u017ei vi\u0161e aktivnosti koje imaju za cilj predstavljanje, analizu i produkciju umetni\u010dkog dela i javni razgovor sa umetnicima \u2013 sa pozvanim umetnicima Slobodanom Sto\u0161i\u0107em i Zoranom Todorovi\u0107em, kao i sa onima koji se putem ove […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1706,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[54,35,33,45],"tags":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/gkp.org.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/12\/Mis\u2560\u00eeljenje-umetnika-fotka-za-najavu3.jpg","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1705"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1705"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1705\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1706"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1705"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1705"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1705"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}