\u017divimo u dru\u0161tvu u kojem su stanovnici, kao deo tranzicije ka perifernom kapitalizmu, obespravljeni kroz rat i privatizaciju, i kao radnici i kao gra\u0111ani. Radni\u010dki protesti i gra\u0111anske akcije su uglavnom ignorisani i mnogo puta direktno potisnuti. Zapo\u0161ljavanje je, i kada je dostupno, pod kontrolom razli\u010ditih stranaka i najvec\u0301im delom je na nivou radni\u010dkog siroma\u0161tva \u2013 nesiguran posao za platu dovoljnu tek za opstanak bez ikakvih radnih prava, \u010desto u sivoj i crnoj ekonomiji. Vec\u0301ini ljudi nedostaje po\u010detni kapital za otvaranje malih i srednjih preduzec\u0301a, koja su tako\u0111e veoma \u010desto pogo\u0111ena korupcijom i pod partijskom kontrolom. Atomizacija i osiroma\u0161enje radni\u010dke klase i ni\u017ee srednje klase u\u010dinili su gotovo nemoguc\u0301im organizovanje da bi se stvorila kriti\u010dna masa za politi\u010dke promene. Zbog de-industrijalizacije i zapo\u0161ljavanja na ugovor, sindikati su izgubili veliki deo svojih \u010dlanova, jer se obrac\u0301aju ljudima koji su zaposleni na neodre\u0111eno vreme, pa se zato danas fokusiraju na javni sektor. Vec\u0301ina nevladinih organizacija nije zasnovana na \u010dlanstvu i funkcioni\u0161u kao profesionalne organizacije koje pru\u017eaju dru\u0161tvene ili socijalne usluge tamo gde ne postoji politi\u010dka volja da ih dr\u017eava obezbedi bez obzira na to koja stranka je na vlasti. Osim toga, efektivna moc\u0301 gra\u0111ana je ograni\u010dena \u010dinjenicom da su partije i \u201eizabrana\u201c vlada mnogo vi\u0161e posve\u0107ene me\u0111unarodnim finansijskim institucijama kao \u0161to su MMF i Svetska banka; EU, kao i svetskim silama kao \u0161to su SAD i Rusija, nego svojim gra\u0111anima i bira\u010dima.<\/p>\n
Oni su razo\u010darani u demokratski sistem u kojem nijedna stranka ne razmatra njihove potrebe i te\u017enje a kamoli vrednosti kao \u0161to su sloboda i participacija. Ekonomska tranzicija, koja je obec\u0301avala \u0161ire u\u010de\u0161c\u0301e u upravljanju kompanijama kroz vlasni\u0161tvo, zapravo je pora\u017eavaju\u0107e li\u0161ila radnike njihovih prava i privatne svojine. Na globalnom nivou konstantovano je u Smernicama MOR-a (Me\u0111unarodna organizacija rada) za zadru\u017eno zakonodavstvo: \u201eMi do\u017eivljavamo nevi\u0111eno socijalno, dru\u0161tveno i politi\u010dko isklju\u010divanje velikog broja ljudi \u0161irom sveta. Sredstva za proizvodnju i vlasni\u0161tvo nad drugim sredstvima su koncentrisani na globalnom nivou u rukama sve manje ljudi i anonimnih lica kao rezultat komunikacionih tehnologija i deregulacije tr\u017ei\u0161ta\u201c.<\/p>\n
Ljudi danas tra\u017ee ekonomsko-dru\u0161tveno-politi\u010dki \u201eizlaz\u201c u pukom postojanju, odnosno u te\u017enji da zarade za pristojan \u017eivot na osnovu sopstvenog rada, i u povratku svoje moc\u0301i kao radnika i kao gra\u0111ana u interakciji sa svojim neposrednim okru\u017eenjem na vi\u0161e ili manje predvidiv na\u010din. Drugim re\u010dima, ljudi tra\u017ee ekonomsko-dru\u0161tveno-politi\u010dku bezbednost i blagostanje, u kojima zadruge imaju za cilj da obezbede svojim \u010dlanovima artikulaciju u \u201evrednostima zadruga za samopomoc\u0301, samoodgovornost, demokratiju, ravnopravnost, vrednost i solidarnost; kao i eti\u010dke vrednosti iskrenosti, otvorenosti, dru\u0161tvene odgovornosti i brige za druge\u201c a kako se u Smernicama MOR-a izjavljuje: \u201ePrincip otvorenih vrata omoguc\u0301ava stvaranje ekonomije obima imajuc\u0301i u vidu ciljeve zadruga, kao i njihove modele distribucije vi\u0161kova, za \u0161iru raspodelu bogatstva i time dru\u0161tvene jednakosti. Ovo je strukturno sredstvo za efikasnu materijalizaciju prava na u\u010de\u0161\u0107e u politi\u010dkim procesima odlu\u010divanja: stvaranje neophodne ekonomske moc\u0301i za najvec\u0301i moguc\u0301i broj gra\u0111ana, \u0161to je neophodno da se omoguc\u0301i ljudima da svrsishodno koriste ova ljudska prava\u201c.<\/p>\n
Iako se u Srbiji zadruge smatraju zastarelim poslovnim oblikom i delom socijalisti\u010dkog re\u017eima, statistike iz celog sveta pokazuju suprotno: u Francuskoj 21.000 zadruga zapo\u0161ljava preko milion ljudi \u0161to je 3,5% radno aktivnog stanovni\u0161tva (Izvor:\u00a0Coop FR, Top 100 des Entreprises Coop\u00e9ratives et panorama sectoriel, 2010<\/em>); u Danskoj su potro\u0161a\u010dke zadruge u 2007. godini okupile 36,4% potro\u0161a\u010da maloprodajnog tr\u017ei\u0161ta (Izvor:\u00a0Coop Norden AB Godi\u0161nji izve\u0161taj 2007<\/em>); u Japanu poljoprivredne zadruge prijave proizvodnju od 90 milijardi dolara sa 91% svih japanskih farmera, a u 2007. godini potro\u0161a\u010dke zadruge su prijavile ukupan promet od 34,048 milijardi dolara ili 5,9% u\u010de\u0161\u0107a na tr\u017ei\u0161tu hrane (Source: Co-op 2007 Facts & Figures, Japanese Consumers\u2019 Co-operative Union)<\/em>; u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama 30.000 zadruga obezbe\u0111uje vi\u0161e od 2 miliona radnih mesta (National Co-operative Business Association \/http:\/\/ica.coop\/en\/whats-co-op\/co-operative-facts-figures<\/a>\/). Generalno, popis Ujedinjenih nacija iz 2014. Godine u 145 zemlje je pokazao: 2,6 miliona zadruga imaju vi\u0161e od milijardu \u010dlanova i klijenata; 12,6 miliona zaposlenih radi u 770.000 zadru\u017enih slu\u017ebi i biroa; 20 triliona dolara zadru\u017ene imovine generi\u0161u 3 triliona dolara godi\u0161njeg prihoda(<\/em>http:\/\/www.un.org\/esa\/socdev\/documents\/2014\/coopsegm\/grace.pdf<\/a>).<\/em><\/p>\n Zadruge su poslovni oblik u kojem su rad, finansijski i dru\u0161tveni kapital udru\u017eeni i koji ne zahteva veliki po\u010detni kapital, a na radnom mestu je moguc\u0301e sticanje ve\u0161tina. Zadruge su, kao prili\u010dno lako dostupan organizacioni oblik, registrovane kao pravno lice i nosec\u0301i element stabilnosti. Zadruge osim toga imaju idealno ugra\u0111en sistem ranog upozorenja kroz redovno kooperativano odre\u0111ene finansijske, menad\u017ement\/performanse, socijalne, dru\u0161tvene revizije i profesionalni savet.<\/p>\n Univerzalno prihvac\u0301ena definicija zadruge je navedena u MOR R. 193, stav 2: \u201eZadruga je autonomna asocijacija ljudi ujedinjenih dobrovoljno da ispune svoje zajedni\u010dke ekonomske, dru\u0161tvene i kulturne potrebe i aspiracije kroz zajedni\u010dko vlasni\u0161tvo i demokratski kontrolisano preduzec\u0301e\u201c. U MOR R.127 stav 12 glasi: \u201e[Zadruge su] udru\u017eenja lica koji su se dobrovoljno okupili radi postizanja zajedni\u010dkih ciljeva kroz formiranje demokratski kontrolisane organizacije, uno\u0161enje jednakih delova potrebnog kapitala i prihvatanje fer u\u010de\u0161\u0107a u riziku i beneficijama od preduzec\u0301a u kojem su aktivni \u010dlanovi\u201c.<\/p>\n Obe definicije zadruga nagla\u0161avaju svoju posvec\u0301enost slobodi okupljanja, a prvi zadru\u017eni princip (na\u010dela i vrednosti zadruga su preuzeti od Me\u0111unarodnog zadru\u017enog saveza: Izjava o zadru\u017enom identitetu) nagla\u0161ava: \u201e[Zadruga je] otvorena za sva lica koja mogu da koriste njene usluge i spremna su da prihvate odgovornosti \u010dlanstva, bez rodne, socijalne, rasne, politi\u010dke ili verske diskriminacije\u201c; o demokratiji i u\u010de\u0161c\u0301u kao drugom zadru\u017enom principu ka\u017ee se: \u201eZadruge su demokratske organizacije kontrolisane od svojih \u010dlanova, koji aktivno u\u010destvuju u odre\u0111ivanju svoje politike i u dono\u0161enju odluka. Mu\u0161karci i \u017eene koji slu\u017ee kao izabrani predstavnici odgovaraju \u010dlanstvu. U osnovnim zadrugama \u010dlanovi imaju jednaka prava glasa (jedan \u010dlan, jedan glas), zadruge na drugim nivoima su tako\u0111e organizovane na demokratski na\u010din\u201c. Dakle, u\u010de\u0161c\u0301e i prava na kontrolu imaju svi \u010dlanovi, a njihove obaveze nisu povezane sa iznosom njihovih finansijskih ulaganja.<\/p>\n Jer, ljudi su u centru zadruga, \u010dlan-korisnik pokre\u0107e, odre\u0111uje transakcione odnose, oni ne slu\u017ee kapitalisti\u010dkim ekonomskim interesima, odnosno dobiti, ali \u201ezajedni\u010dke ekonomske, dru\u0161tvene i kulturne potrebe\u201c dele sa okolnom zajednicom (7. zadru\u017eni princip: \u201eZadruge rade za odr\u017eivi razvoj svojih zajednica kroz politike odobrene od strane njihovih \u010dlanova\u201c), zadruge su pre svega posvec\u0301ene dobrobiti i odr\u017eivom razvoju svojih \u010dlanova i njihovom neposrednom okru\u017eenju, kao i \u0161irenju gra\u0111anskog aktivizma za demokratiju, razli\u010ditosti i gra\u0111anska prava \u2013 osnovnih sloboda i socio-ekonomskih prava u okviru zajednice u celini i poslovne zajednice sa kojom rade. To zna\u010di da zadruge imaju poseban na\u010din raspodele prihoda, a pored toga su posvec\u0301ene i dobrobiti svojih \u010dlanova na manje monetaran na\u010din u oblastima kao \u0161to su uspostavljanje programa za obrazovanje, uzajamna podr\u0161ka i solidarnost, razvoj zajednice, rodna ravnopravnost, omladina, ekologija ili bilo kojoj drugoj na koju se \u010dlanovi demokratski odlu\u010de.<\/p>\n Za razliku od akcionarskih dru\u0161tava, zadru\u017eni kapital, sastavljen od ulaganja \u010dlanova, varira sa brojem \u010dlanova. Obrazlo\u017eenje je da se time izbegava konflikt izme\u0111u interesa investitora i interesa \u010dlanova i omoguc\u0301uje karakter udru\u017eenosti \u010dlanova, dakle zadru\u017eni odnosi imaju prednost nad moguc\u0301im dodatnim ugovornim odnosima. U \u201erast ili imovina\u201c alternativi zadruge naginju prema imovini, a neutrali\u0161e se uloga kapitala. Pored toga, karakteristike glavnih sastavnih delova kapitala, ulaganje \u010dlanova i rezerve, spre\u010davaju dislokaciju i samim tim omoguc\u0301uju bolje izra\u010dunavanje lokalnih socijalnih potreba.<\/p>\n \u010cetvrti\u00a0kooperativni princip glasi: \u201e\u010clanovi doprinose ravnopravnosti i demokratski kontroli\u0161u kapital njihove zadruge. Barem deo tog kapitala je obi\u010dno zajedni\u010dko vlasni\u0161tvo zadruge. \u010clanovi obi\u010dno dobijaju ograni\u010denu naknadu, ako je ima, na kapital upisan kao uslov za \u010dlanstvo. \u010clanovi izdvajaju vi\u0161ak za neke ili sve od sledec\u0301ih potreba: razvijanje zadruge, moguc\u0301e uspostavljanje rezervi, najmanji deo koji \u0107e biti nedeljiv; izdaci \u010dlanovima srazmerno njihovim transakcijama sa zadrugom; i podr\u017eavaju druge aktivnosti koje je odobrilo \u010dlanstvo\u201c. I smernice MOR-a: \u201eZadruge bi trebalo da razlikuju sastavne delove ovog pozitivnog rezultata, t.j. profit (poti\u010de od transakcija sa ne-\u010dlanovima) i vi\u0161ak (dobijen prema zadru\u017enim principima iz transakcija sa \u010dlanovima). Prema strogim zadru\u017enim principima, dobit c\u0301e biti preba\u010dena na nedeljiv rezervni fond; vi\u0161ak treba raspodeliti me\u0111u \u010dlanovima, barem delimi\u010dno, u srazmeri sa svojim transakcijama sa zadrugom tokom odre\u0111enog vremenskog perioda\u201c. Zaklju\u010danom kapitalu zadruga (nedeljive rezerve), dok je pod kontrolom \u010dlanova, ne mo\u017ee se pristupiti\u201c.<\/p>\n Postoje razli\u010dita tuma\u010denja termina zadru\u017ena svojina. U nacrtu zakona o zadrugama koji je U\u010ditelj neznalica i njegovi komiteti sastavio 2016. definisana jena sledec\u0301i na\u010din: \u201eZadru\u017ena svojina je zajedni\u010dka i nedeljiva svojina zadrugara, koja kao takva slu\u017ei o\u010duvanju odr\u017eivosti i kontinuitetu zadruge kao ekonomskog poduhvata i koja zastupa svoje \u010dlanove i posluje u skladu sa zajedni\u010dkim ekonomskim, dru\u0161tvenim, kulturnim i drugim potrebama\u201c (\u010dlan 63), [\u2026] \u201eU zadru\u017enoj svojini su sredstva ostvarena radom zadrugara, poslovanjem zadruge, poklonima\u201c (\u010dlan 65), [\u2026] \u201eU zadru\u017enoj svojini su i nematerijalna dobra kao na primer \u2018dobra volja\u2019, ugled, komercijalna prepoznatljivost, itd. kao i dru\u0161tveni kapital ste\u010den dru\u0161tvenim anga\u017emanom i obrazovanjem.\u201c (\u010dlan 65).<\/p>\n Nedeljive rezerve, odnosno zadru\u017ena svojina slu\u017ei tekuc\u0301im i buduc\u0301im \u010dlanovima. Ovaj me\u0111ugeneracijski aspekt je tako\u0111e u osnovi rasprave o odr\u017eivom razvoju i dodaje se u vec\u0301ini slu\u010dajeva na ekonomsku sigurnost lokalnih zajednica. Sa uvo\u0111enjem neoliberalizma 1980-ih, posebno u Evropi, od zadruga je tra\u017eeno da postanu vi\u0161e kapitalisti\u010dke, odnosno na dobit orijentisane, konkurentne i efikasne. Zatim, mnoge su se odrekle principa nedeljivih rezervi i principa dobrobiti \u010dlanova i demokratskih principa. Me\u0111utim, 2007. svetska ekonomska kriza je pokazala da zadruge koje su se odr\u017eavale na ovim principima bile manje pogo\u0111ene i da se regeneri\u0161u br\u017ee, tako da danas mnoge zadruge obnavljaju ove nedeljive rezerve i vra\u0107aju ove principe. Na\u017ealost, novi zakon o zadrugama u Srbiji 2015. godine, iako citira zadru\u017ene principe, i dalje se dr\u017ei neoliberalnih vrednosti i dizajnira zadruge kao kapitalisti\u010dka dru\u0161tva. Iz tog je razloga \u201eU\u010ditelj neznalica i njegovi komiteti\u201c video da je neophodno da se pripremi novi nacrt zakona koji bi bio posvec\u0301en principima zadruge i posebno se obrac\u0301ao specifi\u010dnim potrebama radni\u010dkih zadruga, kao i moguc\u0301nostima upravljanja zajedni\u010dkim dobrima kao zadrugama.\u00a0Nastavic\u0301e se\u2026<\/p>\n \u2014<\/p>\n Noa Treister je umetnica, kuratorka, teoreti\u010darka i aktivistkinja koja od 2011. godine deluje u okviru udru\u017eenja i platforme za samo-obrazovanje \u201eU\u010ditelj neznalica i njegovi komiteti\u201c iz Beograda.<\/p>\n \n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" \u017divimo u dru\u0161tvu u kojem su stanovnici, kao deo tranzicije ka perifernom kapitalizmu, obespravljeni kroz rat i privatizaciju, i kao radnici i kao gra\u0111ani. Radni\u010dki protesti i gra\u0111anske akcije su uglavnom ignorisani i mnogo puta direktno potisnuti. Zapo\u0161ljavanje je, i […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1655,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[50,40,33],"tags":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/gkp.org.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/12\/Za-zadruge.jpg","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1654"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1654"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1654\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1655"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1654"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1654"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1654"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}