{"id":1642,"date":"2017-06-21T21:20:53","date_gmt":"2017-06-21T21:20:53","guid":{"rendered":"https:\/\/gkp.org.rs\/?p=1642"},"modified":"2017-12-21T21:30:03","modified_gmt":"2017-12-21T21:30:03","slug":"mesna-zajednica-mesto-ili-zajednica-tekst-dobrice-veselinovica-u-biltenu-stanar-br-5","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/tekstovi\/mesna-zajednica-mesto-ili-zajednica-tekst-dobrice-veselinovica-u-biltenu-stanar-br-5\/","title":{"rendered":"Mesna zajednica: mesto ili zajednica?, tekst Dobrice Veselinovi\u0107a u biltenu STANAR br 5"},"content":{"rendered":"

\u201c\u041c\u0435sn\u0430 zajednica ni\u0458\u0435 pre svega institucija, organizacioni mehanizam, teritorijalna jedinica. Ona \u0458\u0435 zajednica ljudi i od toga tr\u0435b\u0430 uvek polaziti. Zato ona n\u0435 trpi shemu ni u pogledu teritorijalnog \u043edr\u0435\u0111\u0435n\u0458\u0430, ni metoda funkcionisanja, ni organizacionih formi, niti \u0440l\u0430\u043fir\u0430n\u0458\u0430. Ako \u0458\u0435 to tako, onda \u0458\u0435 svaka zajedni\u010dka ljudska aktivnost u n\u0430s\u0435l\u0458u, \u0430 ne samo politi\u010dka u u\u017eem smislu re\u010di, koja zbli\u017eava ljude, razvija solidarnost i samopomo\u0107, svest \u043e zajedni\u0161tvu (kulturna, sportska, hum\u0430nit\u0430rn\u0430, socijalna, zabavna) od zna\u010daja za ostvariva\u043fje mes\u043fe zajed\u043fice i tr\u0435b\u0430 \u0458\u0435 podizati.\u201d<\/em><\/p>\n

Edvard Kardelj \u2013 \u201cO komuni\u201d<\/p>\n

Polaze\u0107i od osnovne hipoteze da se kroz stepen uklju\u010divanja gra\u0111ana u procese odlu\u010divanja o pravcima razvoja jedne zajednice mo\u017ee pokazati i demokrati\u010dnost takvog dru\u0161tva u celini, \u017eelja nam ja da u ovom tekstu prou\u010dimo i osvetlimo praksu organizovanja gra\u0111ana u lokalnoj zajednici kroz format mesne zajednice. Mesne zajednice predstavljaju specifi\u010dni oblik lokalne samouprave koji je imao veliki uspon u periodu samoupravnog socijalizma, ali i veliki pad po kolapsu dr\u017eavnog sistema i raspadu dr\u017eave koja je ovaj model \u201cpatentirala\u201d.<\/p>\n

Koncept mesnih zajednica je donekle inovatorski sa aspekta politi\u010dke teorije i prakse, no razli\u010diti koncepti upravljanja ispod op\u0161tinskih struktura ili na nivou kom\u0161iluka postoje i kroz druga\u010dije modalitete i organe pa su tako primeri takvih praksi evidentni u Velikoj Britaniji, Americi, skandinavskim zemljama. Lowndes i Sullivan, u knjizi\u00a0\u201cHow low can you go<\/em>\u201d donose \u0161ematski prikaz nekih tipova uprave i njihovih ciljeva na nivou lokalne zajednice (ili kako oni nazivaju \u201ckom\u0161iluka\u201d).<\/p>\n\n\n\n\n\n\n\n\n
 <\/td>\nOsna\u017eivanje lokalne zajednice<\/td>\nPartnerstvo u lokalnoj zajednici<\/td>\nVlast u lokalnoj zajednici<\/td>\nUpravljanje lokalnom zajednicom<\/td>\n<\/tr>\n
Primarna svrha<\/td>\nGra\u0111anska<\/td>\nDru\u0161tvena<\/td>\nPoliti\u010dka<\/td>\nEkonomska<\/td>\n<\/tr>\n
Ciljevi<\/td>\nAktivni gra\u0111ani i povezane zajednice<\/td>\nProsperitet i obnova u dru\u0161tvu<\/td>\nAktivno i odgovorno dono\u0161enje odluka<\/td>\nEfektivnije pru\u017eanje usluga u lokalu<\/td>\n<\/tr>\n
Tip demokratije<\/td>\nParticipativna demokratija<\/td>\nDemokratija zainteresovanih strana<\/td>\nPredstavni\u010dka demokratija<\/td>\nTr\u017ei\u0161na demokratija<\/td>\n<\/tr>\n
Uloga gra\u0111ana<\/td>\nGra\u0111anin: re\u010d<\/td>\nPartner: lojalnost<\/td>\nGlasa\u010d: glas<\/td>\nPotro\u0161a\u010d: izbor<\/td>\n<\/tr>\n
Institucionalni okvir<\/td>\nForumi, koperative \u2013 zadruge<\/td>\nOdbori za usluge, lokalna partnerstva u manjem obimu<\/td>\nGradska ve\u0107a, mesni odbori<\/td>\nUgovori, sporazumi<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

Tabela: Tipovi uprave na lokalnom nivou<\/p>\n

Koncept \u201cpartnerske dr\u017eave\u201d koji zagovara jedan broj teoreti\u010dara okupljenih oko koncepta \u201czajedni\u010dkih dobara\u201d (eng. commons) insistira na novom pristupu i novim politikama, kao odgovoru na krizu postoje\u0107ih demokratskih poredaka, te traga za re\u0161enjima za probleme koji nastaju u trouglu: dr\u017eava-tr\u017ei\u0161te-gra\u0111ani, ba\u0161 kroz promociju saradnje izme\u0111u civilnog sektora i gra\u0111ana na najni\u017eem, lokalnom nivou i stvaranje novih odnosa i institucija koje bi u proces dono\u0161enja odluka uklju\u010dili \u0161to \u0161iri krug gra\u0111ana. Ove teorije iako predstavljaju nova strujanja u politi\u010dkoj teoriji, zapravo se nastavljaju na liniju samoupravljanja i \u201cobrnutog\u201d principa upravljanja, gde je lokalna zajednica i gra\u0111anin na prvom mestu i gde \u201cmo\u0107\u201d izvire iz njih, ali se ne prepu\u0161ta drugim strukturama, ve\u0107 ostaje na mestu izvora.<\/p>\n

Poenta ovog teksta le\u017ei u \u017eelji da se predlo\u017ei mnogo \u0161ira transformacija me\u0111uljudskih odnosa i odnosa mo\u0107i na relaciji \u2013 nosioci politi\u010dkih i administrativnih funkcija \u2013 gra\u0111ani. To zahteva promenu koja dolazi odozgo tj. veru da je delegiranje odgovornosti na ni\u017ee instance odlu\u010divanja po\u017eeljno, ali i mo\u017eda jo\u0161 ve\u0107u promenu koja dolazi odozdo \u2013 promenu u svesti gra\u0111ana i preuzimanje stvarne, a ne prepu\u0161tanje i delegiranje odgovornosti, za sopstveni \u017eivot i okolinu u kojoj se taj \u017eivot odvija.<\/p>\n

No, da u\u0111emo u konkretizaciju \u2013 oblast rada mesnih zajednica detaljnije je odre\u0111ena nizom pravnih akata koji su na snazi u Republici Srbiji, a to su pre svega:
\nZakon o lokalnoj samoupravi, Zakon o glavnom gradu, Zakon o finansiranju lokalne samouprave<\/em><\/p>\n

Svaka lokalna samouprava svojim posebnim pravnim aktima, uglavnom statutima, detaljnije reguli\u0161e delokrug rada i na\u010dine upravljanja i odlu\u010divanja za mesne zajednice. Osnovni akt kojim se ure\u0111uju svi poslovi tj. poslovi koji su odneposrednog i svakodnevnog<\/em>\u00a0zna\u010daja za \u017eivot stanovnika mesne zajednice, mesnih zajednica je statut. U tom dokumentu koji mora biti u skladu sa statutom op\u0161tine, odnosno grada i aktom o osnivanju, utvr\u0111uju se poslovi koje vr\u0161i, organi i postupak izbora, organizacija i rad organa, na\u010din odlu\u010divanja, finansiranje, nadle\u017enosti i druga pitanja od zna\u010daja za rad mesne zajednice.<\/p>\n

Postoje brojni problemi koji su vezani za rad i regulativu oko mesnih zajednica, koji su kompleksni i mo\u017ee se re\u0107i strukturalni, a nedostatak dubinskih istra\u017eivanja o ovoj tematici dodatno komplikuje situaciju i proces saznavanja. Polazi\u0161na ta\u010dka i najsveobuhvatniji izvor predstavlja istra\u017eivanje javnog mnjenja Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESiD) u okviru projekta \u201cPodizanje kapaciteta mesnih samouprava\u201d koje pokazuje da \u010dak 63 % ispitanika nije uop\u0161te obave\u0161teno o radu saveta, 24% je delimi\u010dno obave\u0161teno, dok samo 13% ispitanika smatra da jeste obave\u0161teno o radu osnovnog organa mesne zajednice, a u skladu sa ovim nalaz je i da gotovo \u010detiri petine ispitanika (78%) uop\u0161te nije aktivno u radu mesne zajednice. Zbog svega ovoga ne \u010dudi ni podatak da je svega 23% ispitanika u\u010destvovalo na izborima za savet mesne zajednice, naspram 77% onih koji nisu pokazali spremnost da biraju svoje predstavnike u MZ. Ovo ukazuje da je poverenje i stepen uklju\u010denosti gra\u0111ana u rad mesne samouprave na jako niskom nivou, \u0161to se preslikava i na aktivnosti koje realizuju mesne zajednice. Kao zabrinjavaju\u0107 donosimo podatak da se 76% ispitanika nikada nije obra\u0107alo mesnoj zajednici, dok su se ostalih 24% obra\u0107ali jednom ili vi\u0161e puta (od toga 8% njih se obra\u0107alo jednom, a 16 % vi\u0161e puta).<\/p>\n

\nImaju\u0107i u vidu sve ovo gore navedeno, mo\u017ee se re\u0107i da se glavni nalazi mogu sabrati u nekoliko glavnih pravaca, koji su:<\/p>\n