{"id":1509,"date":"2016-12-12T12:52:39","date_gmt":"2016-12-12T12:52:39","guid":{"rendered":"https:\/\/gkp.org.rs\/?p=1509"},"modified":"2017-12-12T12:57:17","modified_gmt":"2017-12-12T12:57:17","slug":"o-inicijativi-nezavisne-kulturne-scene-u-novom-sadu-i-nekim-od-principa-kojima-se-vodi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/tekstovi\/o-inicijativi-nezavisne-kulturne-scene-u-novom-sadu-i-nekim-od-principa-kojima-se-vodi\/","title":{"rendered":"O Inicijativi nezavisne kulturne scene u Novom Sadu i nekim od principa kojima se vodi"},"content":{"rendered":"

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u201eTraganje za novim terminima treba da se de\u0161ava u prostoru sopstvene, nove organizacije, ‘na strani ljudi’, \u0161to ne zna\u010di da se u tom traganju ne\u0107e postaviti pitanje postoje\u0107e dr\u017eave. Ali, subjektivnost ljudi i njihovo suprotstavljanje ne treba da bude u funkciji protivljenja dr\u017eavi, ve\u0107 u funkciji izumevanja novog prostora delovanja i principijelnosti. Iz tog ugla, Lazaris smatra da pitanje antagonizma nije simetri\u010dno i da se antagonizmom prema dr\u017eavi ne mo\u017ee uspostaviti ne\u0161to \u0161to je realno i \u0161to bi zapravo stajalo nasuprot njoj. Na ljude ne treba gledati u svetlu njihove sposobnosti za antagonizam, ve\u0107 u svetlu njihove sposobnosti da se suprotstave antagonizmu.\u201c<\/em><\/p>\n

Iz izve\u0161taja sa radionica sa francuskim antropologom i aktivistom Silvenom Lazarisom (Sylvain Lazarus), odr\u017eanih u kuda.org u Novom Sadu, 2014. godine.1<\/a><\/p>\n

\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Da li bi danas, u vreme koje obele\u017eavaju gra\u0111anski protesti u Srbiji, bilo mogu\u0107e govoriti o odsustvu antagonizma prema dr\u017eavi u bilo kakvom afirmativnom tonu? Kao \u0161to su gra\u0111anski protesti prisutni i svakako va\u017eni za ono \u0161to bismo mogli nazvati promenom op\u0161te klime, pre svega, kada je dr\u017eava i njena politika u pitanju, tako bi trebalo da je mogu\u0107e i potrebno govoriti o potrazi za novim principima i terminima u prostoru sopstvene organizacije i asocijacijacije organizacija. Kada je re\u010d o antagonizmu, ukoliko on nije simetri\u010dan i ukoliko se njime ne mo\u017ee uspostaviti ne\u0161to \u0161to je nasuprot dr\u017eavi, onda se njime pledira na izgradnju ili nove dr\u017eave ili se zaziva prisustvo jednog njenog segmenta koji nedostaje ili je skrajnut. Danas se on \u010desto javlja pod terminom \u201epravna dr\u017eava\u201c. Istina je da, kada se na\u0111u u domenu prava, jedina stvar koju ljudi mogu da urade je da insistiraju na doslednom sprovo\u0111enju zakona, naro\u010dito kada oni ljudima ne omogu\u0107uju ostvarenje njihovih prava. To je mogu\u0107e kada se ljudi organizuju i pristupe izumevanju sopstvenih principa koji funkcioni\u0161u na na\u010din da re\u0161avaju svaku singularnu situaciju u kojoj je pravo ljudi ili grupe ljudi ugro\u017eeno. Tada je upitno kori\u0161\u0107enje velikih re\u010di i zazivanje pravne dr\u017eave, a ukoliko se to \u010dini, jasno je da se prelazi u druga\u010diji re\u017eim funkcionisanja koji nema za cilj re\u0161avanje singularne situacije, ve\u0107 ispostavljanje zahteva i apelovanje (na pravnu dr\u017eavu), \u0161to izlazi iz domena politike kao mi\u0161ljenja (u interiornosti) i eventualno postaje deo politike u eksteriornosti.<\/p>\n

O \u010demu se ovde radi i za\u0161to pominjemo politiku kada govorimo o datoj temi \u2013 o udru\u017eenjima gra\u0111ana i o civilnom dru\u0161tvu, a pogotovo kada govorimo o udru\u017eenjima gra\u0111ana u oblasti kulture i umetnosti, i kada je uvre\u017eeno mi\u0161ljenje da je to polje ispra\u017enjeno od politike i da ona postoji isklju\u010divo na svojim privilegovanim mestima \u2013 dr\u017eavi i politi\u010dkim partijama? Iako i politi\u010dke partije smatramo legitimnim oblicima organizovanja, tako\u0111e smatramo da u njima danas politike nema. One su premre\u017eene interesima pojedinaca i grupa, \u0161to zovemo me\u0111ulju\u0111em2<\/a><\/em>, gde je izgubljena dinamika para opozicija-pozicija jer vidimo da partijsko vo\u0111stvo neometano sara\u0111uje sa vrhom drugih partija (pa i \u201eopozicionih\u201c), a ne sa sopstvenim \u010dlanstvom koje je prepu\u0161teno borbi za obezbe\u0111enje osnovne egzistencije u dru\u0161tvu sa dru\u0161tvenom pokretljivo\u0161\u0107u koja po\u010diva upravo na takvim partijskim principima. Ukoliko je u onome \u0161to se smatra politi\u010dkim sistemom (dr\u017eava-partija) opoziciona politika napu\u0161tena i izgubljena, mo\u017eemo se upitati kakva je sudbina antagonizma prema dr\u017eavi. Treba li antagonizam prema dr\u017eavi da ispuni upra\u017enjeno mesto opozicije? Ako bi bilo tako, onda je re\u010d o tome da antagonizam pripada prostoru dr\u017eave-partije jer se u njemu razvija i na njega referi\u0161e. Ako u tome i ima politike (a ne korupcije i neprincipijelnih udru\u017eivanja), onda je u pitanju politika u eksteriornosti. Nas zanima politika u interiornosti, politika ljudi i politika kao mi\u0161ljenje, ona koja je na distanci prema dr\u017eavi<\/em>, \u0161to ne zna\u010di da tokom svog razvoja ne\u0107e postaviti pitanje dr\u017eave i njenog (odsustva) principa.<\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ako politika vi\u0161e ne stanuje na svojim \u201eprivilegovanim\u201c mestima, gde je ima, na koji na\u010din je vidimo i \u0161ta smatramo da je ona? Politika ima sopstveni prostor mi\u0161ljenja, te ona ne mo\u017ee isto tako biti ni objekt niti predmet nau\u010dnog i filozofskog mi\u0161ljenja. Nauka opisuje limite onoga \u0161to nije mogu\u0107e uraditi, priziva kompleksnost i kompetentnost koja treba da nam ka\u017ee \u0161ta je mogu\u0107e a \u0161ta nije kada je politika u pitanju. Ako dru\u0161tvena nauka ka\u017ee da je njen predmet \u2013 \u010dovek \u2013 predmet, onda se ne mo\u017ee ni\u0161ta u\u010diniti: postoje samo neoliberalizam i tr\u017ei\u0161na privreda, totalitet kritike i nemogu\u0107nosti. Da bi politika bila mogu\u0107a, ona mora pripadati domenu mi\u0161ljenja, nefilozofskog i nenau\u010dnog, i bi\u0107e je tamo gde mi\u0161ljenja, subjektiviranja i organizovanja bude bilo. Tako je mogu\u0107e da oblast kulture, a pre svega oblast udru\u017eenja gra\u0111ana budu mesta ispunjena politikom, a ne ispra\u017enjena neubedljivim ube\u0111enjem da se njeno jedino mesto nalazi u dr\u017eavi-partiji. Jedna od va\u017enih ta\u010daka na kojoj je pokrenuta Inicijativa nezavisne kulturne scene u Novom Sadu<\/em> jeste pitanje udru\u017eivanja gra\u0111ana i polo\u017eaja civilnog dru\u0161tva danas. Sasvim je sigurno da udru\u017eenja gra\u0111ana pripadaju domenu institucija<\/em>, ali institucija udru\u017eenih gra\u0111ana a ne onih koje dr\u017eava osniva. U tome ne bi trebalo da nas zbuni postojanje negacija u njenom drugom nazivu koji je tako\u0111e u upotrebi \u2013 ne<\/em>vladino dru\u0161tvo i ne<\/em>vladina organizacija \u2013 niti da se time priziva novi antagonizam. Tu negaciju zapravo treba videti kao oznaku onoga \u0161to zovemo nezavisno\u0161\u0107u i distancom prema dr\u017eavi. Ono \u0161to je uvre\u017eeno mi\u0161ljenje jeste da je takvo dru\u0161tvo ili puki korektiv dr\u017eavi ili pak oblik \u0161teto\u010dinstva<\/em> kojim se od dr\u017eave preuzimaju funkcije i polja njene skrbi koja nije u stanju da obezbedi, \u0161to posledi\u010dno zna\u010di da je potrebno boriti se za njeno bolje funkcionisanje, a \u0161to nas opet vra\u0107a na poziciju korektiva. Iako je jedno i isto u pitanju, \u010dak i kod udru\u017eenih gra\u0111ana koja na ovaj na\u010din shvataju ulogu civilnog dru\u0161tva retko svedo\u010dimo promi\u0161ljanju svake od ovih, pa makar i istih, pozicija i mogu\u0107ih koraka koji bi iz njih proiza\u0161li. Stoga, jedno od pitanja koja postavljamo jeste da li je danas mogu\u0107e misliti na druga\u010diji i nov na\u010din poziciju udru\u017eenja gra\u0111ana \u2013 misliti sopstvenu \u201esituaciju\u201c \u2013 a\u00a0 da to ne bi bilo stvar opisa situacije i stanja stvari koji mogu da budu bliski etatisti\u010dkim diskursima, rekli bismo mi\u0161ljenje sopstvene organizacije <\/em>ili bolje \u2013 pozicije. <\/em>To bi trebalo da je mogu\u0107e i u udru\u017eenju gra\u0111ana i na bilo kom drugom mestu, u javnim ustanovama i privatnim preduze\u0107ima, tamo gde je mogu\u0107e i potrebno menjati uspostavljene odnose kako se oni ne bi reprodukovali.<\/p>\n

Inicijativa nezavisne kulturne scene u Novom Sadu<\/strong><\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Sa ovakvim uvidom i novim odnosom po pitanju politike prole\u0107a 2016. godine pokrenuta je Inicijativa nezavisne kulturne scene u Novom Sadu<\/em>, koja okuplja udru\u017eenja gra\u0111ana koja se bave kulturnom i umetni\u010dkom produkcijom. U nekoliko navrata protekle decenije u gradu su pokretane inicijative koje podse\u0107aju na dana\u0161nju (Dizalica3<\/a><\/em>, Za kulturne politike \u2013 politike kulture4<\/a> i druge<\/em>). \u010cak su neke od danas prisutnih organizacija u Inicijativi<\/em> u ranijim tako\u0111e u\u010destvovale, ali u svetlu novih uvida i politi\u010dkih principa, mo\u017eemo re\u0107i da su one boravile u prostoru antagonizma i da im je problematizacija i re\u0161enje problema zbog kojih su i pokretane manjkali.<\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Dolazimo do klju\u010dnog dela i principa oko kojih se u Inicijativu<\/em> okupljamo i oko kojih vodimo otvorene diskusije, \u010dime se nastoji i sama Inicijativa<\/em> dr\u017eati otvorenom i javnom. Ali najpre o neposrednom povodu okupljanja: Inicijativa<\/em> se okupila zbog alarmantnog stanja povodom uslova delovanja nezavisne kulturne scene u Novom Sadu, problema zakupa radnih i javnih prostora, rezultata redovnog gradskog konkursa iz oblasti kulture kojima su gotovo sve nezavisne organizacije uskra\u0107ene za sredstva, kao i nepostojanje infrastrukturnog fonda, \u0161to je stalni problem finansiranja koje pokriva isklju\u010divo produkciju, a zaobilazi infrastrukturne tro\u0161kove organizacija. Neposredni povod za pokretanje Inicijative<\/em> je niz aktuelnih doga\u0111aja koji iznova pokazuju strategiju gu\u0161enja nezavisne produkcije i organizovanja u trenutku kada je u toku kandidatura grada za EPK – Evropsku prestonicu kulture 2021,<\/em> koja podrazumeva postojanje savremene kulturne i umetni\u010dke produkcije u gradu i kada je usvojena Strategije kulturnog razvoja Grada Novog Sada za period 2016-2026. godine<\/em>.<\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Iako je \u010desto postavljeno pitanje brojnosti organizacija u Inicijativi, vi\u0161e od strane medija nego direktno od predstavnika vlasti, pitanje predstavljanja \u010ditavog civilnog dru\u0161tva i reprezentativnosti<\/em> Inicijative nije za sada eksplicitno postavljano niti je bilo poku\u0161aja denunciranja Inicijative na tim osnovama. Me\u0111utim, vode\u0107i se iskustvom Asocijacije Nezavisne kulturne scene Srbije<\/em> (NKSS) kada je prethodni republi\u010dki ministar za kulturu upravo po pitanju nedovoljne reprezentativnosti Asocijacije raskinuo potpisan protokol o saradnji, poku\u0161ali smo da izgradimo argumente za takvu situaciju u kojoj se mo\u017eemo na\u0107i u pregovorima sa dr\u017eavom. Re\u0107i \u201eda, Inicijativa okuplja i reprezentativna strukovna udru\u017eenja nastala u vreme socijalizma koja su danas tako\u0111e udru\u017eenja gra\u0111ana i to posebno ranjiva\u201c, iako je istina da su u Inicijativi, moglo bi da zvu\u010di kao izbegavanje odgovora i napu\u0161tanje mesta argumentacije. Stoga, po pitanju reprezentativnosti ka\u017eemo da ne predstavljamo \u010ditavo polje udru\u017eenja gra\u0111ana u kulturi jer smatramo da je prebrojavanje i sameravanje stvar dr\u017eavno-partijske politike, ve\u0107 problem sa kojim se suo\u010davamo nastojimo da re\u0161imo subjektiviraju\u0107i se kao ona udru\u017eenja koja su zainteresovana za uslove svog rada i \u017eivota.<\/p>\n

Nezavisnost<\/strong><\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Obratimo se najpre \u010desto propitivanom ali \u010dak ni na \u0161iroj sceni udru\u017eenja gra\u0111ana utvr\u0111enom pitanju i poziciji nezavisnosti<\/em> organizacija civilnog dru\u0161tva, jer nabrojani neposredni povodi za pokretanje Inicijative<\/em> predstavljaju oblast susreta ovih organizacija sa dr\u017eavom i njenim institucijama koje treba da se bave podr\u0161kom i razvojem kulturne i umetni\u010dke produkcije. Nezavisnost, a podr\u0161ka i finansije? Nezavisnost, a stavljanje ruke u dr\u017eavni d\u017eep? Nezavisnost, a pokretanje \u017ealbenog modusa kada su finansije uskra\u0107ene? Upravo ova i sli\u010dna pitanja predstavljaju osnovu odijuma prema udru\u017eenjima gra\u0111ana danas, \u010dak i kod njima najnaklonjenijih, \u0161to povratno kod udru\u017eenih gra\u0111ana izaziva stid, ose\u0107aj nedostojnosti i obeshrabrenost. Jedina taktika izlaska iz tog stanja koju mo\u017eemo da sretnemo u dana\u0161njem trenutku na \u0161iroj sceni udru\u017eenja gra\u0111ana jeste potiskivanje obeshrabrenosti koje se manifestuje udovoljavanjem nosiocima odijuma (ukoliko su to gra\u0111ani) ili prepu\u0161tanjem<\/em> antagonizmu (ukoliko je to dr\u017eava). Subjektivni rezultat toga je nepoverenje samih udru\u017eenih gra\u0111ana u sopstvena udru\u017eenja, \u010dime jedino mogu da vide njihova ograni\u010denja i nedovoljnosti i kapituliraju o\u017eivljavanjem starog re\u017eima<\/em> i privilegovanog mesta politike \u2013 dr\u017eave-partije. Nije za \u010du\u0111enje \u0161to su tako razdru\u017eena udru\u017eenja gra\u0111ana \u010desto vrlo bliska nau\u010dnom pristupu i akademizmu na koje se oslanjaju, te odustaju od izgradnje sopstvene ekspertize po problemu kojim se bave i nastoje da re\u0161e. Me\u0111utim, insistiranje na nezavisnosti ne mo\u017ee da bude stvar ekonomske zavisnosti koja se odijumom podsti\u010de. Ona se mora smatrati kategorijom politike a ne ekonomizma, \u010dime nezavisnost dobija svoju politi\u010dku dimenziju \u010diji je \u201epojam\u201c distanca prema dr\u017eavi<\/em>. Time bi kona\u010dno bilo mogu\u0107e vratiti poverenje u mogu\u0107nost autonomnog samo-organizovanja gra\u0111ana po odre\u0111enom problemu.<\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 No, mo\u017eda pitanje \u201eekonomske zavisnosti\u201c nevladinih organizacija ili udru\u017eenja gra\u0111ana od dr\u017eavnih fondova za kulturu nije sasvim razre\u0161eno, iako je prevazi\u0111eno insistiranjem na politizaciji ovog polja i njegovih aktera. Za\u0161to dr\u017eava podr\u017eava, re\u0107i skromno bio bi eufemizam, udru\u017eenja gra\u0111ana? Za\u0161to udru\u017eenja gra\u0111ana tra\u017ee novac od dr\u017eave? Treba li u odgovoru na ova pitanja da se prebacimo na molarni nivo opisa stanja periferijalne dr\u017eave u dana\u0161njem kapitalisti\u010dkom na\u010dinu proizvodnje, zamrle privrede i stope nezaposlenosti? Krenimo ipak od subjektivne i politi\u010dke ravni, koja tako\u0111e obuhvata uvid da je dr\u017eava jedino preduze\u0107e koje danas radi i u kojem je mogu\u0107e dobiti zaposlenje. Jesu li u tom kontekstu udru\u017eeni gra\u0111ani zapravo vi\u0161ak populacije \u2013 nezaposlivi, dru\u0161tveno tj. partijski nepokretljivi, ali ipak snala\u017eljivi? Na ovom mestu moramo napraviti razdvajanje udru\u017eenja gra\u0111ana o kojima govorimo i koji politizuju sopstvenu poziciju od \u201efantomskih\u201c nevladinih organizacija (FNVO) koje se kre\u0107u kanalima korupcije zajedno sa dr\u017eavom-partijom \u010diji akteri ih \u010desto i osnivaju, \u0161ire\u0107i mre\u017eu sopstvenih interesa (i snala\u017eljivosti) i u tu svrhu instrumentalizuju\u0107i civilno dru\u0161tvo. Tako\u0111e, razlika mora da se uspostavi i sa onim organizacijama civilnog dru\u0161tva koje su progla\u0161ene udru\u017eenjima od izuzetne ili \u010dak nacionalne va\u017enosti od strane dr\u017eave, i koje time postaju dr\u017eavne institucije. No, \u201esnala\u017eljivost\u201c o kojoj mi govorimo druga\u010dijeg je tipa i da bi se do\u0161lo do njenog poja\u0161njenja potrebno je jo\u0161 jednom promeniti vizuru sa objektalisti\u010dke pozicije kritike civilnog dru\u0161tva na subjektivnu i politi\u010dku poziciju koja uklju\u010duje argument \u201esnala\u017eljivosti\u201c u zadovoljenju potrebe ljudi za samo-organizovanjem, anga\u017eovanjem i radom, u vremenu deficita mogu\u0107nosti zaposlenja i bazi\u010dnih uslova za \u017eivot i rad. Potencijalni nastavak i upornost kritike ovako formulisane pozicije vodila bi odbacivanju i poricanju ljudskog digniteta. Dakle, kada ka\u017eemo da smo nezaposleni i organizujemo autonomni prostor za rad, ka\u017eemo upravo da po tom pitanju ne\u0161to radimo i da ne \u010dekamo u redu za dr\u017eavno zaposlenje, koje u dana\u0161njim uslovima nije ni\u0161ta manje izvesno, niti predstavlja zagarantovano mesto zadovoljenja potrebe za radom, \u0161to zna\u010di ni mesto mogu\u0107nosti promene uslova toga rada. Za to je na bilo kom mestu potrebna subjektivnost i politika. Me\u0111utim, neretko se de\u0161ava da razdru\u017eeni udru\u017eeni gra\u0111ani \u201erade\u201c dok u tom redu \u010dekaju, pri \u010demu se prelazak iz polja udru\u017eenja gra\u0111ana u institucije dr\u017eave naj\u010de\u0161\u0107e vidi kao veliki uspeh iz vizure takvih aktera civilnog dru\u0161tva. Tako, potreba za radom i samo-organizovanjem kroz udru\u017eenja gra\u0111ana ne mo\u017ee da se svede na ekonomsku zavisnost ni kada je u pitanju novac za \u017eivot i rad udru\u017eenih gra\u0111ana. Pogotovo ako se iz prostora sopstvene organizacije i njene politike uklju\u010duje u distribuciju sredstava i promenu uslova distribucije na na\u010din da se sredstva ne \u010dekaju, ve\u0107 zahtevaju kako bi se njima ne samo ne\u0161to ostvarilo, ve\u0107 i ostvarilo na novim i pravednijm (demokratskim) principima.<\/p>\n

Protestna organizacija<\/em><\/strong><\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Pored neposrednih povoda kojima je zasnovana Inicijativa<\/em>, svakako je na njeno pokretanje uticalo i neposredno okru\u017eenje \u2013 protesti u Novom Sadu (\u201ePodr\u017ei RTV\u201c) i Beogradu (\u201eNe da(vi)mo Beograd\u201c), koju je veliki deo \u010dlanica Inicijative<\/em> podr\u017eao i u protestima u\u010destvovao. Iako u slu\u010daju beogradske inicijative i protesta postoji izvesna nesigurnost ili neodlu\u010dnost u izja\u0161njavanju da li proteste organizuju udru\u017eenja gra\u0111ana ili pojedinci koji su i \u010dlanovi pojedinih udru\u017eenja, i nezauzimanje jasnog stava prema ulasku u partijsko organizovanje ili ne, pitanja koja su tim protestima postavljena svakako su uticala na pokretanje Inicijative<\/em>. Za nas je mo\u017eda \u010dak i uticajnija inicijativa \u201ePodr\u017ei RTV\u201c koju su pokrenuli novinari javnog medija bore\u0107i se za svoja radna mesta, i u tome vidimo ne partikularnost interesa male grupe neposredno ugro\u017eenih, ve\u0107 univerzalnost principa kojim bi svako, uklju\u010duju\u0107i udru\u017eene gra\u0111ane, mogao da se rukovodi, na radnom mestu i van njega. To vidimo kao ta\u010dku susreta politike udru\u017eenih gra\u0111ana i zaposlenih u javnim preduze\u0107ima \u2013 pravljenje prostora za rad i stvaranje novih odnosa koji odbacuju re\u017eime nepotizma, neprincipijelnosti i partijnosti, gde ni jedni ni drugi ne bi trebalo da ovim re\u017eimima naseljavaju sopstvene prakse. Da bi to bilo mogu\u0107e, potrebno bi bilo napraviti korak dalje i transformisati organizovanje protesta u ono \u0161to bismo mogli nazvati organizovanje protestne organizacije<\/em> \u2013 stalnog procesa sagledavanja situacije i problema sa kojima se suo\u010davamo uz poku\u0161aj da se oni re\u0161e uz dubinsku diskusiju, iznala\u017eenje argumentacije i dono\u0161enje odluka u svakoj novoj situaciji. Nije li onda neophodno re\u0107i da je prvo mesto protestne organizacije upravo mesto samo-organizovanih i autonomnih udru\u017eenih gra\u0111ana, ba\u0161 iz razloga samo-organizovanosti i autonomnosti u dana\u0161njim uslovima? Mogu\u0107e je, ukoliko nisu naseljena dr\u017eavno-partijskom politikom.<\/p>\n

Antagonizam, distanca prema dr\u017eavi, pregovaranje<\/strong><\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Dolazimo do najte\u017eeg mesta. Kontekst u kome delujemo je preplavljen antagonizmom koji pretpostavlja distancu ali je zapravo u prostoru politike u eksteriornosti, a ideja ovog teksta i politike koju te\u017eimo da uspostavimo treba da je van ad hoc antagonizma, na distanci prema dr\u017eavi, na distanci koju proces pregovaranja sa dr\u017eavom ne bi trebalo da ugrozi. Kako misliti distancu, a pri tome sa dr\u017eavom i njenim institucijama pregovarati? O antagonizmu je ve\u0107 ne\u0161to re\u010deno, a sada i konkretnije. Politika, ona u interiornosti, koja uspostavlja sopstveni prostor i sopstvenu dinamiku ne mo\u017ee po\u010deti da se konstitui\u0161e od jednostavnog<\/em> suprotstavljanja. Ona zato ima i druga\u010diji odnos prema stvarnosti, smatraju\u0107i je ne-datom. Ukoliko je data, mi znamo da postoje samo neoliberalizam, tr\u017ei\u0161na privreda i slaba dr\u017eava kojima se treba suprotstaviti, a da se pri tome ne postavlja pitanje ko i iz koje pozicije to \u010dini, a onda ni kako<\/em> to \u010dini ukoliko prostor mi\u0161ljenja nije uspostavljen. U tom slu\u010daju, suprotstavljanje se naj\u010de\u0161\u0107e obavlja tra\u017eenjem adekvacije teorije (politike) sa stvarno\u0161\u0107u. Marksisti\u010dko iskustvo nam tako\u0111e govori suprotno, da stvarnost nije svodiva na saznanje, tj. u ovom posebnom slu\u010daju politika nije svodiva na teoriju politike, te ne bi trebalo zazivati njenu adekvaciju sa stvarno\u0161\u0107u niti time negovati jo\u0161 jedno mesto koje se smatra privilegovanim \u2013 teorije i prakse, ukoliko se politika smatra praksom. Iz tog razloga se \u010desto pribegava potragom za \u201esubjektima\u201c borbe, onih koji to moraju biti, bez da se misli o tome da li su oni na obzorju, da li je njihova subjektivacija prisutna. Me\u0111utim, koji oblik \u201eantagonizma\u201c eventualno mo\u017eemo imati na umu? Onaj koji bi samo podsetio, kada se na\u0111emo u situaciji pregovaranja sa dr\u017eavom i njenim institucijama kako bismo problem za koji se zala\u017eemo re\u0161ili, da proces pregovaranja ne zna\u010di i slaganje<\/em> sa dr\u017eavom kada se na\u0111emo za istim stolom. Ukoliko krenemo sa antagonizmom, tada \u0107emo jednostavno biti u antagonizmu, dok \u0107e problem oko kojeg smo se okupili ostati nere\u0161en. Proces pregovaranja je te\u017eak i zbog toga upada u antagonizam jer naj\u010de\u0161\u0107e sa druge strane stola sede oni koji ne funkcioni\u0161u ni po osnovnim pravilima pregovaranja, a kamoli da te\u017ee uspostavljanju politike i prostora mi\u0161ljenja.<\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Za Inicijativu<\/em> u ovom trenutku situacija je otvorena: mobilizacija organizacija nezavisne scene je potrebna pre svega i jedino za okupljene, vo\u0111ena je poku\u0161ajima pregovaranja oko promene uslova delovanja i rada ovih organizacija i jasno nam je da se kre\u0107e u okviru postoje\u0107ih dispozitiva dr\u017eave i zakonskih odre\u0111enja. Me\u0111utim, u isto vreme poku\u0161avamo da otvorimo i drugi, prijateljski registar mobilizaciji \u2013 prostor mi\u0161ljenja i izgradnje politike koja izvodi ne\u0161to \u0161to je mimo situacije koja je u okviru konfrontacije uspostavljena. Tada je mogu\u0107e<\/em> u igri, zajedno sa odlukom i stvarno\u0161\u0107u.<\/p>\n

Faktografski:<\/p>\n

Prole\u0107a 2016, u toku kampanje za Evropsku prestonicu kulture 2021<\/em>, novosadske vlasti i javna preduze\u0107a kojima upravlja izbacuju na ulicu jedno reprezentativno strukovno udru\u017eenje (Foto, kino i video savez Vojvodine), pove\u0107avaju kiriju reprezintativnom udru\u017eenju likovnih umetnika (SULUV) i na konkursu u potpunosti ignori\u0161u organizacije civilnog dru\u0161tva koje deluju u oblasti kulture. Udru\u017eenja za svoje projekte ne dobijaju ni dinara podr\u0161ke, \u010dak ni kada su u pitanju evropski projekti u \u010dijem sufinansiranju se o\u010dekuje u\u010de\u0161\u0107e dr\u017eave.<\/p>\n

Ovakav sticaj odluka<\/em> vlasti doga\u0111a se u \u0161irem sticaju<\/em> okolnosti<\/em> koje \u010dine smene pokrajinske i gradske vlasti nakon izbora, protesti gra\u0111ana zbog partijsko-koalicionih kombinatorika koje dovode do smena i otpu\u0161tanja urednika i novinara na Radioteleviziji Vojvodine, a onda i protesti u Beogradu zbog nezakonitog postupanja gradske vlasti i ru\u0161enja Savamale, te oglu\u0161ivanja policijske uprave na apele gra\u0111ana koji su tim povodom reagovali. Protestna atmosfera otvara iznova pitanje uloge civilnog dru\u0161tva i prava gra\u0111ana na udru\u017eivanje budu\u0107i da vlast mobili\u0161e gra\u0111ane stvaranjem odijuma prema organizacijama civilnog dru\u0161tva, a nezavisna kulturna scena u Novom Sadu pokre\u0107e inicijativu kojom bi otvorili pitanje kulturne politike i uslova u kojima udru\u017eenja deluju.<\/p>\n

Inicijativa se okuplja oko problema zakupa radnih i javnih prostora; rezultata redovnog gradskog konkursa iz oblasti kulture i nepostojanja na\u010dina finansiranja tro\u0161kova \u201ehladnog pogona\u201c \u2013 \u0161to je stalni problem finansiranja koje pokriva isklju\u010divo produkciju, a zaobilazi infrastrukturne tro\u0161kove organizacija; nerazdvojenosti linija finansiranja za javne ustanove \u010diji je osniva\u010d grad, privatna preduze\u0107a i neprofitna udru\u017eenja gra\u0111ana iz oblasti kulture; nerazlikovanja oblasti kulture, umetni\u010dke produkcije i turizma; obezbe\u0111enja potrebnih matching<\/em> fondova i podr\u0161ke lokalnih organa vlasti za osna\u017eivanje i u\u010destvovanje udru\u017eenja gra\u0111ana u projektima Evropske komisije. Neposredni povod za obra\u0107anje javnosti i medijima je niz aktuelnih doga\u0111aja koji iznova pokazuju strategiju gu\u0161enja nezavisne produkcije i organizovanja.<\/p>\n

Od prvog javnog sastanka, Inicijativi se pridru\u017eilo oko 20 udru\u017eenja gra\u0111ana u kulturi i reprezentativnih strukovnih udru\u017eenja koja deluju u Novom Sadu. Tokom rada i redovnih nedeljnih sastanaka Inicijative, razvijen je princip u\u010destvovanja, diskutovanja i dono\u0161enja odluka upravo na tim sastancima.<\/p>\n

Inicijativa je u\u0161la u pregovore sa Gradskom upravom za kulturu i \u010clanom gradskog ve\u0107a za kulturu, odr\u017eala nekoliko konferencija za \u0161tampu, u\u010destvovala u javnoj raspravi o Strategiji kulturnog razvoja Novog Sada za period od 2016-2026. godine<\/em> i sada je pred odlukom o u\u010de\u0161\u0107u u izradi Akcionog plana strategije. Namera Inicijative je da u taj proces uklju\u010di Asocijaciju Nezavisne kulturne scene Srbije i otvori procese odlu\u010divanja za javnost izgradnjom novih institucija.<\/p>\n

Branka \u0106ur\u010di\u0107, Novi Sad<\/p>\n

Tekst je objavljen u \u010dasopisu MANEK koji objavljuje Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije, jesen 2016.<\/p>\n

1<\/a>\u00a0\u00a0\u00a0 (http:\/\/detelinara.org\/stvari-ne-pocinju-prostim-odbijanjem-vec-odlukom-da-se-s-ljudima-radi-na-necemu\/<\/a>) Pristupljeno 01.09.2016.<\/p>\n

2<\/a>\u00a0 \u00a0 Re\u010d \u201eme\u0111ulju\u0111e\u201c je skovana nakon izjave jednog od gradskih \u010dlanova ve\u0107a koji je svoju partiju uveo u neprincipijelnu koaliciju kako bi zadr\u017eao mesto u ve\u0107u i upravljanju gradom.<\/p>\n

3<\/a>\u00a0\u00a0\u00a0 http:\/\/dizalica.org\/<\/a><\/p>\n

4<\/a>\u00a0\u00a0\u00a0 http:\/\/www.zakulturnepolitike.net\/<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u201eTraganje za novim terminima treba da se de\u0161ava u prostoru sopstvene, nove organizacije, ‘na strani ljudi’, \u0161to ne zna\u010di da se u tom traganju ne\u0107e postaviti pitanje postoje\u0107e dr\u017eave. Ali, subjektivnost ljudi i njihovo suprotstavljanje ne treba da bude […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1510,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[38,33],"tags":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/gkp.org.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/12\/IMG_8322.jpg","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1509"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1509"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1509\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1510"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1509"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1509"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1509"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}