Klice lokalne samoprave. Sad klice ili iskre, na nama je da biramo pore\u0111enje ili metaforu. Samo ne zaboravimo, metaforama ni\u0161ta ne obja\u0161njavamo \u2013 one nas odre\u0111uju i obavezuju jer njima ne\u0161to govorimo i \u010dinimo. \u010cinimo kad govorimo i govorimo kad \u010dinimo \u2013 a sada govorimo o klicama lokalne samouprave u jednoj Republici.<\/p>\n
Setili smo se mesnih zajednica, a \u010ditaju\u0107i stare tekstove pronalazimo da su Narodnooslobodila\u010dki odbori (NOO), kao osnovni organi vlasti i odlu\u010divanja nastali kao pozadinska podr\u0161ka borbi, u kojima su se re\u0161avala brojna pitnja lokalne samouprave. U borbi ili u organima vlasti? i ako su organi, ho\u0107emo li ih zvati klicom ili iskrom? Ako ka\u017eemo klica, ra\u010dunamo, ne\u0161to \u0107e ni\u0107i i razviti se. Govori\u0107emo o tlu, njegovoj plodnosti, kulturi i kultivaciji (zalivanju i \u0111ubrenju), \u010deka\u0107emo na vreme koje mora da pro\u0111e itd. Me\u0111utim, ako je ipak u pitanju iskra, kako \u0107emo misliti ne\u0161to \u0161to je kao plamen i svetlo podr\u0161ka borbama koje se i danas vode? Kako plamenom misliti organe i kakvo oni svetlo bacaju na ovo o \u010demu poku\u0161avamo ne\u0161to da ka\u017eemo? Kona\u010dno, o kakvoj borbi govorimo ako imamo sve \u0161to nam je potrebno? Pa tu je \u201eZakon o lokalnoj samoupravi\u201c, a tu su i drugi zakoni. Tu je parlamentarni demokratski sistem i suverenost naroda je zagarantovana. Ta nije li ovo Republika? Jeste. Ali \u0107emo dodati i da su republikanske ustanove izumljene i da je, upravo u vreme kada je ona stvarana, re\u010deno: \u201cSve \u0161to nije novo u jednom vremenu inovacija, pogubno je.\u201d<\/p>\n
Danas smo ponovo na po\u010detku. Od ve\u0107a mesnih zajednica, koja su uz druga ve\u0107a (dru\u0161tveno-politi\u010dko ve\u0107e, ve\u0107e udru\u017eenog rada i ve\u0107e samoupravnih interesnih zajednica) pretresala pitanja iz ne samo svog delokruga, ve\u0107i iz delokruga drugih ve\u0107a kada se ova iznesu pred ljude u skup\u0161tini, danas imamo mesne zajednice koje danas niko ne predstavlja u skup\u0161tini op\u0161tine, a u na\u0161em slu\u010daju grada. Podsetimo se: delegatski sistem je, za razliku od predstavni\u010dkog, imao za cilj da oja\u010da vezu izme\u0111u gra\u0111ana i organa vlasti, a mi znamo ko nas danas predstavlja, kako u op\u0161tini, tako i u lokalu, odnosno u mesnoj zajednici. Iako nije predvi\u0111eno, nije ni onemogu\u0107eno da na\u0161i jedini predstavnici (o delegatima vi\u0161e niko i ne sanja) budu politi\u010dke partije, ti kapitaloparlamentarci, koji slu\u017ee interesima onih koji ih finansiraju a ne onih koji ih biraju. Sada su dakle u lokalu i predstavljaju\u0107i se kao kom\u0161ije ube\u0111uju nas da smo ih kao kom\u0161ije i izabrali. Oni stanuju do nas, ali ono \u0161to od njih o\u010dekujemo nisu re\u0161avanja lokalnih socijalnih i komunalnih pitanja, ve\u0107 re\u0161avanja na\u0161ih li\u010dnih i ekonomskih problema. Na koji na\u010din i kako je to mogu\u0107e? U pitanju su naravno na\u0161a o\u010dekivanja. Glasamo za njih da bi nam, svakome ponaosob (a na nama je da se nadme\u0107emo za njihovu naklonost i preporuke u partiji) pomogli u zapo\u0161ljavanju ili zapo\u0161ljavanju na\u0161ih najbli\u017eih, kako bismo onda, kada zaradimo rade\u0107i u dr\u017eavi (jedinom preduze\u0107u koje radi u ovom dru\u0161tvu), imali za re\u0161avanje i drugih pitanja, pa onda i komunalnih. Naravno, ako to jo\u0161 bude potrebno, jer mo\u017eda uz dobro name\u0161tenje zavr\u0161imo u nekom uglednijem i o\u010duvanijem kraju grada. Odakle im mo\u0107? Kako oni to mogu da u\u010dine za nas? Zar tako \u0161to su kom\u0161ije i \u010dlanovi saveta mesnih zajednica \u010dlanovi partija, a danas je to samo jedna u mesnim zajednicama i to po pravilu ona koja je na vlasti i u gradu?<\/p>\n
Takva su na\u0161a o\u010dekivanja. Ali \u0161ta oni misle? Misle li da imaju mo\u0107 da nas zaposle (ili da zaposle nekog na\u0161eg, nama bliskog i od \u010dijeg bismo posla i sami imali za hleb)? Ne, oni su u\u0161li u partiju da bi se sami sna\u0161li i zbrinuli svoje bli\u017enje, a problem je u tome \u0161to kom\u0161ije nisu i oni koji su najbli\u017ei. Ali situacija ne obe\u0107ava. Volonterski posao u Savetu mesne zajednice je nepla\u0107en, a uz to je i dosadan. Ne mo\u017ee se ni\u0161ta u\u010diniti ni za sebe ni za druge. Saveti su poslednji e\u0161alon politi\u010dkih partija i poslednje upori\u0161te ve\u0107 dobro na\u010detog entuzijazma. Partije su nepropusne i ne brinu za svoje vojnike kao \u0161to je to mo\u017eda i bilo pre samo koju godinu. Koalicioni potencijali suparni\u010dkih partija i njihove vrhu\u0161ke dra\u017ei su i bli\u017ei vrhovima partije \u010diji su \u010dlanovi i \u010dlanovi saveta na\u0161ih mesnih zajednica nego \u0161to \u0107e im ovi (vrhovi partija) ikad biti. O nama, koji smo samo kom\u0161ije i neko ko o\u010dekuje da nas partijsko i dr\u017eavno bo\u017eanstvo pogleda o\u010dima \u010dlanova saveta koje uz to i biramo, niko i ne govori.<\/p>\n
I \u0161ta da se radi? Pa ni\u0161ta drugo nego da krenemo iz po\u010detka. To smo i rekli. I sada dodajmo: Sve \u0161to nije novo, \u010dak i u vremenu koje nije vreme inovacija, pogubno je. Novo i mogu\u0107e se pojavljuju na na\u0161u inicijativu. Na\u0161om inicijativom. Ali inicijativom koja ne sme biti samo na\u0161a i u suprotnosti sa interesima drugih na takav na\u010din da jedni nad drugima vladamo. Cirkulacija ideja kroz polemiku, to je ono \u0161to nameravamo da sprovedemo na na\u0161im skupovima, na na\u0161im zborovima gra\u0111ana, i da na taj na\u010din na\u0161e ideje i misli \u2013 dakle ne samo \u017eelje da na\u0161i problemi budu re\u0161eni, a ponajmanje \u017eelje da na\u0161e probleme re\u0161ava neko drugi! \u2013 prostruje i na\u0161om voljom da ne\u0161to u\u010dinimo i promenimo zajedno. Odluke i principi se po\u0161tuju ako iza njih stojimo i ako ih sprovodimo misle\u0107i ih sve vreme. Opu\u0161tanje je znak predaje. Ono je \u017eelja da se predamo predstavnicima, a kada to ka\u017eemo mislimo i na na\u0161e prepu\u0161tanje predsednicima skup\u0161tina zgrada, predsednicima koje mi i dalje uporno \u017eelimo zvati\u00a0predstavnici<\/em>skup\u0161tina\u00a0stanara<\/em>. Za\u0161to stanara? Pa zato \u0161to smo mi pre svega stanari i kom\u0161ije, a tek silom dr\u017eavno-tr\u017ei\u0161nih prilika vlasnici stanova, pa samim tim i vlasnici zgrade koja nam je prepu\u0161tena i ostavljena na u\u017eivanje u bedi i nezaposlenosti. O kakvom je u\u017eivanju re\u010d u opusto\u0161enoj privredi i tr\u017ei\u0161tu nekretninama u kojem na\u0161e \u201ebogatstvo\u201c ne vredi ni pi\u0161ljiva boba? Ovaj grad je na ivici propasti po\u0161to u njemu masa stanovnika nema posla niti izgleda da ga ikada vi\u0161e stekne, a na\u0161i stanovi su olupine u kojima ni sami vi\u0161e ne\u0107emo mo\u0107i \u017eiveti kao ljudi. Na\u0161i stanovi su dakle rupe, vlasni\u010dke rupe ili, bolje, rupe vlasni\u0161tva iz kojih se mo\u017ee izvu\u0107i samo poreski prihod dr\u017eave i na\u010din da se finansira osblje koje glasa i brani partijske kumove i patrone koji su ih zbrinuli u jedinom preduze\u0107u koje radi \u2013 u dr\u017eavi.<\/p>\n Opu\u0161tanje je dakle prepu\u0161tanje kojim se uzajamno pokoravamo i onda leti do\u0111avola sve \u0161to nas se ti\u010de i \u0161to nam je potrebno da \u017eivimo zajedno. Depresivni smo, o\u010dajni i upla\u0161eni. Zabrinuti za \u017eivot toliko da smo na ivici smrti, a obamrlost je rodno i plodno tle za reakcionarne snove u kojima nas neko tla\u010di da bismo sutra mi tla\u010dili nekoga; u kojima nas neko hrani i pokorava kako bismo i mi, hrane\u0107i drugoga, mogli i da ga pokorimo. Depresivni smo i zabrinuti, a nama zapravo nedostaje optimizam!<\/p>\n Z.G. GKP<\/p>\n