{"id":1405,"date":"2014-12-29T18:31:31","date_gmt":"2014-12-29T18:31:31","guid":{"rendered":"https:\/\/gkp.org.rs\/?p=1405"},"modified":"2017-12-11T18:35:28","modified_gmt":"2017-12-11T18:35:28","slug":"stvari-ne-pocinju-prostim-odbijanjem-vec-odlukom-da-se-s-ljudima-radi-na-necemu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/tekstovi\/stvari-ne-pocinju-prostim-odbijanjem-vec-odlukom-da-se-s-ljudima-radi-na-necemu\/","title":{"rendered":"Stvari ne po\u010dinju prostim odbijanjem, ve\u0107 odlukom da se s ljudima radi na ne\u010demu"},"content":{"rendered":"

O razgovorima sa francuskim antropologom i aktivistom Silvenom Lazarisom u Novom Sadu<\/strong><\/p>\n

Tokom oktobra 2014. godine, tokom dvodnevne radionice i predavanja organizovanih u okviru projekta \u201eLokalne politike i urbana samouprava\u201c, bili smo u prilici da razgovaramo sa gostom, francuskim antropologom i aktivistom, Silvenom Lazarisom (Sylvain Lazarus), sada i na\u0161im saradnikom. Sa njegovim istra\u017eiva\u010dko-teorijskim radom imali smo prilike da se upoznamo prevode\u0107i i objaviv\u0161i njegovu knjigu\u00a0Antropologija imena<\/em><\/strong>, 2013. godine. Na radionicama smo imali priliku detaljnije da razgovaramo o tezama knjige, o njegovom dugogodi\u0161njem politi\u010dkom i aktivisti\u010dkom radu i saradnji sa radnicima u Francuskoj, Kini, Poljskoj, Isto\u010dnoj Nema\u010dkoj, itd., kao i sa stranim radnicima (bez papira, isprava) u Francuskoj, zajedno sa \u201ePoliti\u010dkom organizacijom\u201c koju je osnovao sa kolegama tokom 1980-ih godina, a onda i o njegovim trenutnim istra\u017eivanjima predgra\u0111a. Tako\u0111e smo razgovarali o daljem razvoju na\u0161eg projekta, a potom i sa \u010dlanovima organizacija iz neposrednog aktivisti\u010dkog ambijenta, \u201eU\u010ditelj neznalica i njegovi komiteti\u201c iz Beograda i sa grupom aktivista i studenata filozofije iz Beograda i Rakovice.<\/p>\n

Tema na\u0161ih razgovora, pre svega, bila je politika i rad sa ljudima. Dakle, ne\u0161to \u0161to nas se naro\u010dito ti\u010de. Jedno od klju\u010dnih pokrenutih pitanja bilo je: na koji na\u010din je mogu\u0107e zauzeti politi\u010dki stav van dispozitiva i prostora politi\u010dkih partija i van dispozitiva nauke. Da li je pitanje dr\u017eave i vlasti sredi\u0161nje za samu politiku? Da li misliti, govoriti o politici i baviti se politikom zna\u010di prona\u0107i druga\u010diji na\u010din od na\u010dina mo\u0107i? To su pitanja koja imaju svoju prakti\u010dni stranu i mogu\u0107e ih je proveriti bave\u0107i se njima. Pozivaju\u0107i se na teze iz knjige, Lazaris je naglasio da politika nije objekt, ni predmet nau\u010dnog i filozofskog izu\u010davanja, niti je kada se bavimo njome u pitanju stvaranje druge i druga\u010dije dr\u017eave koja \u0107e u jednom trenutku nestati. Usledilo je naredno pitanje: odakle je mogu\u0107e preduzeti bavljenje politikom, ne kao objektom nauke i van prostora dr\u017eave? Pitanje, odakle \u0107emo po\u010deti da bismo u\u010dinili ne\u0161to drugo, konstatovano je kao zaista\u00a0te\u0161ko pitanje.<\/p>\n

Prema re\u010dima Lazarisa, ako ka\u017eemo da ljudi ne misle, onda se ne mo\u017ee ni\u0161ta u\u010diniti: postoji samo neoliberalizam, tr\u017ei\u0161na privreda, korumpirana dr\u017eava. Me\u0111utim, ako ka\u017eemo da \u201eljudi misle\u201c, onda smo doneli jednu problemsku odluku, ta odluka ozna\u010dava ono odakle se po\u010dinje, a potom sledi utvr\u0111ivanje da li je ta odluka dobra u smislu da li otvara neki novi prostor delovanja. U dru\u0161tvenim naukama, u sociologiji, antropologiji, iskaz \u201eljudi misle\u201c ne funkcioni\u0161e na odgovaraju\u0107i na\u010din, tako da iz njih nije mogu\u0107e utvrditi \u0161ta je mogu\u0107e a \u0161ta ne iz ugla samih ljudi, smatra na\u0161 sagovornik. \u0160tavi\u0161e, Lazaris smatra \u201eda nauku treba pre\u017ealiti\u201c, jer pitanjem nauke i nauke o politici u velikoj meri dominira diskurs znanja. Dru\u0161tvene nauke naro\u010dito potenciraju re\u010d\u00a0socijetet<\/em>, dru\u0161tvo, kao totalitet i kompleksnost \u0161to treba da nas uputi na pitanje \u0161ta je mogu\u0107e a \u0161ta nije kada je politika u pitanju. U takvom kompleksnom znanju, dru\u0161tvo i dr\u017eava su mentalno nerazdvojivi, a pitanje koje se postavlja je na koji na\u010din je mogu\u0107e vr\u0161iti istra\u017eivanje a da ono nije iz ugla i u domenu dr\u017eave. Istra\u017eivanje u okviru dru\u0161tvenih nauka je jedna pozicija i njega je mogu\u0107e preduzeti, ali treba imati na umu da iz toga ne mo\u017ee mnogo da se nau\u010di o mo\u0107i samih ljudi u savremenoj konjunkturi. Recimo, dispozitivi dr\u017eave pokre\u0107u istra\u017eivanja i anketiranja za akumulaciju podataka kolosalnih razmera, koja slu\u017ee poretku dr\u017eave za obezbe\u0111enje sredstava i tehnika za spre\u010davanje \u201erizi\u010dnih pojava\u201c. S druge strane, baviti se istra\u017eivanjima iz ugla ljudi je pozicija koja zahteva potpuno druga\u010diju vrstu inspiracije koja je van dispozitiva nauke i dr\u017eave. Deo takvog rada svakako jeste i pra\u0107enje kretanja dr\u017eavnih dispozitiva, a onda i razvoja nau\u010dnog rada, da bismo bili u toku s njima, jer vrlo \u010desto mo\u017eemo pone\u0161to i da saznamo o kompleksnosti situacije, o opisu njenih elemenata, ali oni ne mogu da pru\u017ee re\u0161enje neke lokalne situacije, niti gde bi bio izlaz iz te situacije za same ljude\u00a0(kojih se ona ti\u010de).<\/p>\n

Ako se suspenduje prelaz na nauku koja je obi\u010dno jedina legitimna da potvrdi da je ne\u0161to mi\u0161ljenje, onda smo u domenu svakodnevnog jezika i zajedni\u010dkog istra\u017eivanja. I ako se nalazimo van specijalizovanog jezika nauke, kada se o ne\u010demu ka\u017ee \u201eja mislim da\u201c, postavlja se pitanje: kada postoji mi\u0161ljenje, \u0161ta mi\u0161ljenje misli? Misliti mi\u0161ljenje zna\u010di da kada ljudi misle zajedno, oni poku\u0161avaju i da rade zajedno. Recimo, na nekom sastanku, ljudi misle \u0161ta treba da misle da bi se donela neka odluka \u2013 u tom smislu je mi\u0161ljenje mislivo i mora da mo\u017ee da se iska\u017ee, na primer: \u201e\u0161ta \u0107e\u0161 da ka\u017ee\u0161 u vezi sa pitanjem stanovanja?\u201c, i da to \u0161to je re\u010deno potom cirkuli\u0161e me\u0111u nama. A ono \u0161to obezbe\u0111uje cirkulaciju mora da bude argumentovano druga\u010dije od jezika nauke ili politi\u010dke partije. Tada se nalazimo u prostoru politike u subjektivnosti i tada je re\u010d o subjektivnom i o intelektualnosti.<\/p>\n

U razgovoru sa Lazarisom je bilo re\u010di i o tome da je ulog takvog rada pitanje: kako vi\u0161e ljudi mo\u017ee da do\u0111e do jedne odluke i to na jeziku koji je zajedni\u010dki svima, a da je on na distanci od dr\u017eave, i koji je obavezno jednim svojim delom ili ukupno \u2013 invencija. Upravo bi to bio rad mi\u0161ljenja mi\u0161ljenja ili onog procesa koji glasi: \u0161ta je mi\u0161ljeno u mi\u0161ljenju. Na ovom mestu se postavlja i jedno od najbitnijih i najte\u017eih pitanja: kako ljudi odlu\u010duju da zakora\u010de u mi\u0161ljenje. Jedan od osnovnih\u00a0alata<\/em>\u00a0kojim je Lazaris radio s ljudima, sa radnicima, jeste anketa, koja podrazumeva razgovor\u00a0licem-u-lice\u00a0<\/em>sa sagovornicima (koji nisu samo informatori). Da bi se napravila distanca u odnosu na nauku koja bi se zadovoljila pribli\u017enim i nepreciznim iskazima, u ovakvim anketama iscrpno se radi na osnovu onoga \u0161to je bukvalno re\u010deno, bez sa\u017eimanja i izuzimanja, \u0161to zahteva veliki stepen strpljenja i istrajnosti. Tako je tokom 1985. i 1986. godine, na\u0161 sagovornik u\u010destvovao u velikom istra\u017eiva\u010dkom projektu o radni\u010dkim pitanjima koji je organizovao Nacionalni centar za nau\u010dna istra\u017eivanja u Francuskoj, i koji je spojio oko dvadeset univerziteta i jednu od najve\u0107ih fabrika automobilske industrije, Reno Bijankur (Renault, Billancourt). Projekat je trajao mesecima, podrazumevao je boravak u fabrici i obavljanje razgovora sa radnicima u pogonu. Rad sa radnicima na anketama je podrazumevao prethodne iscrpne pripreme i postavljanje li\u010dne hipoteze o nekom mogu\u0107em pitanju ili grupi pitanja, koja moraju da cirkuli\u0161u me\u0111u ljudima u toku razgovora. Ako cirkuli\u0161u i ako ljudi pristaju da razgovaraju o njima, zna\u010di da su pitanja i li\u010dna hipoteza dobro postavljeni. Ukoliko se radi o racionalnom radu s ljudima, tokom njega se de\u0161avaju neke stvari koje izmi\u010du re\u010dima, a potrebno ih je uzeti u obzir. Tako se, primera radi, drugog dana radionice sa prijateljima iz saradni\u010dkih organizacija postavilo pitanje: \u0160ta mislite da ljudi sakriju ili ne \u017eele da otvore kada do\u0111u da tra\u017ee samo uslugu, pravnu pomo\u0107? (a pri tome se \u017eeli dalekose\u017enije i vi\u0161e sara\u0111ivati s tim ljudima). Upornost i strpljenje rada s ljudima je okvir koji obezbe\u0111uje da se u jednom trenutku zajedno do\u0111e do nekog zanimljivog i merodavnog predloga. Tako je na\u0161 sagovornik naveo iskustvo rada na problematici predgra\u0111a u Africi, gde je u jednoj prilici 30-35 ljudi u\u010destvovalo na sastanku, i gde je bilo bitno pa\u017eljivo slu\u0161ati sagovornika \u010dak i kada neko ka\u017ee \u201eja mislim isto kao i on\/ona\u201c. Tada se uzima u obzir i ono \u0161to se desilo i ono \u0161to se nije desilo, ili pak nije izgovoreno u uobi\u010dajenom smislu retorike i iskazivanja \u2013 tj. uzima se u obzir i ono \u0161to izmi\u010de diskursu a va\u017eno je. Takav proces rada s ljudima podrazumeva istra\u017eivanje na \u010dijem po\u010detku ne znamo ta\u010dno \u0161ta tra\u017eimo, jer ne tra\u017eimo ne\u0161to \u0161to smo izgubili i \u0161to je deo pro\u0161losti. Kada se pojavi neka novina, onda je upravo to trenutak prekida sa prethodnim stanjem, \u0161to predstavlja diskontinuitet koji je va\u017ean za mi\u0161ljenje i za izumevanje novog.<\/p>\n

Na\u0161 sagovornik je poku\u0161ao da razjasni poziciju\u00a0onoga \u0161to izmi\u010de re\u010dima\u00a0<\/em>govore\u0107i o klini\u010dkim psihoanaliti\u010darima koji su pisali o tome da u toku le\u010denja postoji mnogo toga \u0161to izmi\u010de re\u010dima, \u0161to izmi\u010de diskursu, pojavljuju se simptomi, i to ne\u0161to je ne\u0161to \u0161to se ne mo\u017ee teoretisati. Zapravo, teoretisanje o tome bi bilo vo\u0111eno principom da se o tome ne mo\u017ee teoretisati, i to treba prihvatiti ostaju\u0107i na klini\u010dkom nivou. Iz tog razloga, na primer, Lakanovi seminari jesu seminari namenjeni klini\u010dkim psihoanaliti\u010darima, \u010diji je cilj bio da klini\u010dki psihoanaliti\u010dari zajedno u\u010destvuju u razgovorima o klini\u010dkim pitanjima, a da se izbegne upadanje u bilo kakvu okamenjenu logiku nauke. Da li mo\u017ee da se povu\u010de paralela sa na\u0161im razgovorima, u kojima su u\u010destvovali ljudi koji se bave ili imaju nameru da se s ljudima bave politikom, bez teoretizacije, u subjektivnosti?<\/p>\n

Ono \u0161to je izuzetno va\u017eno u takvom radu s ljudima je do\u0107i do zajedni\u010dke argumentacije i preskripcije, propisa, koji se tra\u017ee i nalaze zajedno s ljudima.\u00a0Rad propisa je rad koji ponovo objedinjuje ljude. U slu\u010daju pobune otpu\u0161tenih radnika u Renoovoj fabrici u Bijankuru, podeljeni radnici \u2013 oni koji su pristali da potpi\u0161u nametnuti protokol da sopstvenom voljom i na sopstveni zahtev napu\u0161taju fabriku da bi dobili otpremnine, i oni koji to nisu potpisali \u2013 zajedni\u010dkim radom su uspeli da do\u0111u do propisa\u00a0da su radnici ti koji broje radnike<\/em>\u00a0i odlu\u010duju da otpremnine dobijaju svi, i oni koji su potpisali i oni koji nisu. Propis je bio jedan princip, jedno mogu\u0107e koje je izumljeno za tu priliku. Na kraju, otpremnine su svi radnici i dobili. Ili pak u slu\u010daju stranih radnika bez papira, bez isprava, u Francuskoj, zajedni\u010dkim radom je tra\u017eena argumentacija propisa koji je uklju\u010dio i mogu\u0107e dr\u017eave, u smislu da se oslanjao na propise regularizacije koji su u Francuskoj tada bili va\u017eni, da je rad bio va\u017ean, a da se ipak odvoji od diskursa dr\u017eave koja je za strane radnike smatrala da kao stranci nemaju prava na isprave. Propisi su u tom slu\u010daju glasili da ako je rad va\u017ean, onda je radnik va\u017ean i strani radnik je va\u017ean, tako da svi treba da dobiju isprave. Ovako opisan, taj proces deluje kao krajnje jednostavna stvar, ali zapravo podrazumeva vrlo dug i temeljan politi\u010dki rad kojim se tek na njegovom kraju zajedni\u010dki dolazi do propisa koji iznova povezuju ljude.<\/p>\n

Pored iscrpnog razgovora s Lazarisom, u jednom delu radionica, kuda.org i GKP su bili sagovornici Lazarisa. Razgovarali smo o projektu \u201eLokalne politike i urbana samouprava\u201c, o do sada postignutom i o na\u0161im budu\u0107im planovima u bavljenju problematikom stanovanja u lokalnoj zajednici, organizovanja i problematikom lokalne samouprave. Postavilo se pitanje dr\u017eave i partija i opasnosti od njihovog potencijalnog \u0161irenja, ukoliko bi se u onome \u0161to radimo stvarao prostor za njihovo \u0161irenje. Tako\u0111e je postavljeno pitanje da li su stanari spremni da se organizuju u zbor gra\u0111ana \u2013 propisani oblik udru\u017eivanja gra\u0111ana i u\u010destvovanja u radu lokalne samouprave, prema statutima Op\u0161tine i Mesnih zajednica \u2013 i da li je taj predlog stavljen na zajedni\u010dku diskusiju, \u0161to je definisano kao problem i pitanje do kog smo do\u0161li zajedno i koji je sada uklju\u010den u dalji razvoj projekta.<\/p>\n

Tako\u0111e su Lazarisovi sagovornici bili \u010dlanovi grupe \u201eU\u010ditelj neznalica i njegovi komiteti\u201c i grupa aktivista i studenata filozofije iz Beograda, koji su preneli svoja iskustva u radu i saradnji sa ljudima, radnicima, veteranima, studentima i iznosili su sopstvena i li\u010dna vi\u0111enja nacionalizma i privatizacije u Srbiji u poslednjih 25 godina, a zatim i komunizma, gde se postavilo pitanje konkluzivnosti istorijskog iskustva i napora da se potra\u017ei mesto odakle se mo\u017ee, u ovim praksama, zapo\u010deti ne\u0161to novo. Jer, kako je re\u010deno, sada\u0161njost je ta koja opredeljuje trenutne situacije, a ne pro\u0161lost, i u okviru nje je potrebno tra\u017eiti ono mogu\u0107e insistiraju\u0107i na novim terminima. Traganje za novim terminima ne bi trebalo da se vr\u0161i na pretpostavkama stvaranja neke nove dr\u017eave, jer njome nije mogu\u0107e suprotstaviti se sada\u0161njoj, korumpiranoj dr\u017eavi. Po re\u010dima Lazarisa, traganje za novim terminima treba da se de\u0161ava u prostoru sopstvene, nove organizacije, \u201ena strani ljudi\u201c, \u0161to ne zna\u010di da se u tom traganju ne\u0107e postaviti pitanje postoje\u0107e dr\u017eave. Ali, subjektivnost ljudi i njihova suprotstavljanje ne treba da bude u funkciji protivljenja dr\u017eavi, ve\u0107 u funkciji izumevanja novog prostora delovanja i principijelnosti. Iz tog ugla, Lazaris smatra da pitanje antagonizma nije simetri\u010dno i da se antagonizmom prema dr\u017eavi, recimo, ne mo\u017ee uspostaviti ne\u0161to \u0161to je realno i \u0161to bi zapravo stajalo nasuprot njoj. Na ljude ne treba gledati u svetlu njihove sposobnosti za antagonizam, ve\u0107 u svetlu njihove sposobnosti da se suprotstave antagonizmu.<\/p>\n