Branka \u0106ur\u010di\u0107<\/p>\n
Istorijska \u010dinjenica 1: \u201eSlobodni univerzitet\u201c je pokrenut 1975. godine u biv\u0161oj Jugoslaviji, kao ilegalni univerzitet koji se odvijao u privatnim stanovima njegovih protagonista. Na njemu su predavali i profesori, tzv. \u201eosmoro profesora\u201c, izba\u010deni sa profesorskih pozicija na Filozofskom fakulteta Univerziteta u Beogradu.<\/p>\n
Kako tretirati ovu istorijsku \u010dinjenicu? Tretirati je kao ta\u010dnu i insistirati na njenoj preciznosti?<\/p>\n
Ako je tretiranje i insistiranje na ta\u010dnosti istorijske \u010dinjenice u pitanju, onda je ta\u010dnost ta koja istoriju uvodi u nauku ne zahtevaju\u0107i bilo kakvu objektivaciju (i onemogu\u0107uju\u0107i subjektivaciju) van same inteligibilnosti istorije kao nauke. Istovremeno spre\u010davaju\u0107i promi\u0161ljanje singularnosti u takvom tretiranju istorijske \u010dinjenice i u tretiranju pro\u0161losti kao ve\u0107 date i dogo\u0111ene. Istoricizam. Istoricizam koji mi\u0161ljenje minulih praksi i mi\u0161ljenje politike sme\u0161ta u prostor dr\u017eave, kao dodatak velikim narativima nasle\u0111a i nacije. Istoricizam koji nesumnjivo istoriju vezuje za dr\u017eavu kao njeno sredi\u0161te, a rad istori\u010dara sme\u0161ta u polje definisanja istorijske \u010dinjenice i konstruisanja dr\u017eavne istorije i istorije dr\u017eave. Druga\u010dije re\u010deno, uzimanje za primer ispitivanja minulih praksi upu\u0107uje na pravljenje otklona od njenog definisanja i tretiranja kao istorijske \u010dinjenice, od datiranja i ra\u010dunanja vremena, koji rad na minulim istorijskim praksama desubjektivizuju i vezuju za odnos sa strukturom. Time se tako\u0111e postavlja pitanje rada istori\u010dara<\/em> i na\u010dina na koji identifikuje gra\u0111u istorije kao singularnu problematizuju\u0107i sopstveni subjektivni pristup toj gra\u0111i.<\/p>\n Na koji na\u010din je onda mogu\u0107e konstituisati jedan odista anti-istoricisti\u010dki, anti-istorijski i anti-etatisti\u010dki pristup minulim praksama? Kako pristupiti minulim praksama alternativnih oblika obrazovanja i anti akademskih praksi, a da se formirano znanje ne ponudi kao novi obrazovni i akademski plan i program?<\/p>\n [Jedan put u subjektivnosti. Da li ga iko mo\u017ee \u010duti?]<\/p>\n Na koji na\u010din se odabir i insistiranje istori\u010dara na gra\u0111i, temi<\/em>, koja upu\u0107uje na istorijske primere praksi otklona od dr\u017eave (na primer, anti-univerzitetskih praksi), mo\u017ee problematizovati, umesto da se istrajava na tematizaciji, deskripciji i pozicioniranju individualnog rada istori\u010dara, u tom slu\u010daju, kompatibilnog sa istorijom koja kao svoje sredi\u0161te ima dr\u017eavu? \u0160ta bi podrazumevao jedan put rada istori\u010dara koji bi bio singularan i subjektivan \u2013 tkr\u0107. put anti-istori\u010dara? Kako da, u promi\u0161ljanju minulih praksi, napravim otklon<\/p>\n od samislivosti objektivnog i subjektivnog, strukture i svesti (ako bi svest, u jednom ograni\u010davaju\u0107em smislu, upu\u0107ivala na ono subjektivno)? Da li pozicioniranje i ispitivanje pro\u0161losti kao date i ve\u0107 dogo\u0111ene, neminovno evidentira, popisuje i defini\u0161e minule prakse, uklju\u010duju\u0107i i one koje se smatraju emancipatorskim u smislu politike i kojima se na taj na\u010din poku\u0161ava pri\u0107i? Da li se tada njima prilazi bez singularnog, subjektivnog puta, jer je evidentiranje, popisivanje i definisanje kompatibilno sa radom istorije kao nauke i istorije sa sredi\u0161tem u dr\u017eavi kao svojim jedinstvenim referentom?<\/p>\n Ako je pro\u0161lost data, ono mogu\u0107e<\/em>, kao efektivnost preskripcije politike i njenog singularnog karaktera, rezervisana je samo za budu\u0107nost, u \u010demu mogu\u0107e mo\u017ee da implicira jednu utopiju. Tada je mogu\u0107e zapravo nemogu\u0107e i sme\u0161ta politiku u istorijsko-etatisti\u010dke diskurse. Mogu\u0107e je tako\u0111e svojstvo pro\u0161losti, onoga \u0161to se dogodilo. Mogu\u0107e, kao klju\u010dna kategorija anti-istoricisti\u010dkog pristupa, nije vi\u0161e svojstvo budu\u0107nosti i onoga \u0161to \u0107e do\u0107i, ve\u0107 je kategorija u subjektivnosti koja problematizuje prilaz onome \u0161to mo\u017ee biti (politika?), u odnosu na ono \u0161to jeste, kako u budu\u0107nosti, tako i u pro\u0161losti<\/em>. Da li se time otvara put u subjektivnosti za jedno delovanje u pravcu anti-istorije? Na koji na\u010din dr\u017eanje anti-istoricisti\u010dkog pristupa omogu\u0107uje subjektivno bavljenje \u010dinjenicom pojave \u201eSlobodnog univerziteta\u201c u socijalisti\u010dkoj Jugoslaviji? Svakako ne tretiranjem objektivnosti i ta\u010dnosti takve istorijske \u010dinjenice, \u0161to bi, kao evidentiranje i popisivanje, osujetilo anti-istoricisti\u010dki poduhvat i smestilo ga u prostor istorije kao nauke i dr\u017eave.<\/p>\n Ako ovakvoj postavci prilazim putem u subjektivnosti, onda je ono \u0161to karakteri\u0161e socijalizam polovi\u010dan put ka deetatizaciji, napu\u0161tena deetatizacija, a partija, umesto da ubrzava raspad dr\u017eave, postaje njen glavni oslonac, putem sprege partija-dr\u017eava. Postavka o \u201edru\u0161tvu bez klasa\u201c tako\u0111e je nestala sa nestajanjem klasne logike koja bi vodila ukidanju dr\u017eave i kraju klasne borbe. Ostalo je dru\u0161tvo kao kompozicija, kao totalitet i jedinstvenost. A zajedno sa partijom, ustoli\u010duje se dr\u017eava kao nu\u017enost i neophodnost, kao kompozicija i jedino mesto svakog promi\u0161ljanja politike. Objektivnoj situaciji je jedino ponu\u0111eno da se dr\u017eavi, tra\u017ee\u0107i njenu intervenciju, predstavi u vidu onog dru\u0161tvenog u krizi, iz \u010dega je jedini izlaz, etatizacija. Socijalizam je model partije-dr\u017eave i svaka politika je sme\u0161tena u taj prostor, a \u201ereforme\u201c koje su ga obele\u017eavale, donose jednu unutra\u0161nju dinamiku i stvaraju socijalisti\u010dke i nesocijalisti\u010dke prostore u okviru njega, a ne socijalisti\u010dke i kapitalisti\u010dke, \u0161to je preovladavaju\u0107a teza koja je danas u opticaju. Umesto zao\u0161trene socijalizacije, dolazi do pro\u0161irenja desocijalizacije.<\/p>\n [Jedan put u subjektivnosti. Da li \u0107e ga iko \u010duti?]<\/p>\n Bez pretenzije na pravljenja jedne sveobuhvatne istorije i istoriografije jugoslovenske socijalisti\u010dke dr\u017eave i jedne deskripcije, \u0161to bi me vratilo u prostor dr\u017eave, pitam se da li je potraga za jednim anti-istoricisti\u010dkim pristupom ne\u0161to \u0161to mo\u017ee da ga ustoli\u010di u jasnom odvajanju politike za kojom tragam u negativnom odre\u0111enju naspram politike koja je isklju\u010divo u prostoru dr\u017eave \u2013 kao jedan put identifikacije u odsustvu? Mogu\u0107e je da to nije dovoljno. Ali, da li je to dovoljno za opcrtavanje jednog polja koje bi umesto tematizacije i deskripcije, insistiralo na problematizaciji, ako ve\u0107 ne i na preskripciji? Politika koja kao jedini referent ima dr\u017eavu za totalitet, jeste i politika \u201eSlobodnog univerziteta\u201c. U pitanju je politika antinomi\u010dnog karaktera naspram dr\u017eave, po\u0161to je posledica unutra\u0161nje dinamike socijalizma koja je bila usmerena procesom sve dublje desocijalizacije. Stvaranje \u201eSlobodnog univerziteta\u201c je bio reakcija na partijsko- dr\u017eavnu intervenciju, koja je \u201eosmoro profesora\u201c Filozofskog fakulteta otpustila sa predava\u010dkih pozicija, ograni\u010dila im visinu dohotka (otpu\u0161tanje uz zadr\u017eanih \u0161ezdeset posto od celokupnog iznosa plata?), kao i objavljivanje u nau\u010dnim \u010dasopisima i objavljivanje knjiga. Nakon \u0161est godina, usledila je nova partijsko dr\u017eavna intervencija u vidu osnivanja Centra za filozofiju i dru\u0161tvenu teoriju<\/em> u okviru Instituta dru\u0161tvenih nauka<\/em>, isklju\u010divo u svrhu zaposlenja \u201eosmoro profesora\u201c. \u201eSlobodni univerzitet\u201c kao protest profesora i ispostavljanje zahteva dr\u017eavi; intervencija koja se obra\u0107a intervencionizmu dr\u017eave; praksa \u201eslobodnog univerziteta\u201c koja je vo\u0111ena dinamikom partije-dr\u017eave, a ne u opoziciji ili u antagonisti\u010dkom odnosu naspram nje, i ne u pravcu anti-etatisti\u010dkog delovanja koji bi otvorio put ka problematizaciji socijalizma i njegove desocijalizacije, problematizaciji praksi konstituisanja znanja i ka prostoru promene proizvodnih odnosa u okviru obrazovanja.<\/p>\n \u201eSlobodni univerzitet\u201c kao prazno mesto politike, naseljeno partijom-dr\u017eavom. \u201eSlobodni univerzitet\u201c je, prema tome, bio ispra\u017enjen od politike slobodnog univerziteta. Dr\u017eavnim intervencionizmom formirana institucija, Centar za filozofiju i dru\u0161tvenu teoriju<\/em>, u vremenu postsocijalizma, 1992. godine, biva transformisan i dobija ime koje danas nosi \u2013 Institut za filozofiju i dru\u0161tvenu teoriju<\/em>. Institut kao nastavlja\u010d mesta-udomljavanja i mesta-rasadnika dr\u017eavnog obrazovanja i dr\u017eavnih obrazovnih kadrova. Smem li re\u0107i i izra\u017eenih nacionalisti\u010dkih tendencija?<\/p>\n [Opet put razmatranja u subjektivnosti, van polja strukture dr\u017eave i dru\u0161tvenih normi, jedne prakse slobodnog univerziteta, kojim postavljam naizgled jednostavno pitanje: da li je svaka praksa slobodnog univerziteta praksa Slobodnog Univerziteta. Da li to pitanje iko mo\u017ee \u010duti?]<\/p>\n Istorijska \u010dinjenica 2: Studentski protest u Beogradu 1968. godine trajao je 9 dana, od 2. do 10. juna. Studentski protest podr\u017eali su profesori Univerziteta, formirani su zborovi studenata na mnogim fakultetima univerziteta, akcioni odbor studentskih demonstracija, i beogradski univerzitet je progla\u0161en Crvenim univerzitetom Karl Marks<\/em>.<\/p>\n Anti-istoricisti\u010dki posmatrano, studentska pobuna je bila nasrtaj na dr\u017eavu u antagonisti\u010dkim terminima i njeno odvijanje je bilo antinomi\u010dno u odnosu na partiju i na dr\u017eavu. Privremenost dr\u017eave se podrazumevala (?), kao i citiranje radni\u010dke paradigme, ali nu\u017enost dr\u017eave se manifestovala u njenoj sveprisutnosti koja uvodi u ideologizam i politiku isklju\u010divo sme\u0161ta u sopstveni, jedinstveni prostor. U tom podrazumevanju, antagonisti\u010dki princip kao princip subjektivacije jednog borbenog odnosa naspram dr\u017eave u smislu njene destrukcije<\/em>, nestao je. To je pro\u0161irenje desocijalizacije socijalizma, gde desocijalizacija nije bila napad na dr\u017eavu- partiju, ve\u0107 ju je dr\u017eava-partija vodila. Da li onda mogu da ka\u017eem da je studentski protest bio jedan antibirokratski i reformatorski protest, koji se o\u010ditovao, izme\u0111u ostalog, u zahtevu za: ekstra-legitimacijom dr\u017eave putem dosledne primene ustava, demokratizacijom dru\u0161tvenih odnosa (danas \u0107e neki od protagonista re\u0107i \u010dak i u ime demokratskog socijalizma), slobodom \u0161tampe, slobodom govora, slobodom nau\u010dne delatnosti, za ja\u010danje uticaja nauke i univerziteta na dru\u0161tvena kretanja, itd.? \u0160tavi\u0161e, tokom i nakon studentskog protesta, formirane su komisije za izradu zakona o visokom \u0161kolstvu i jo\u0161 mno\u0161tvo drugih zakona koji treba da reguli\u0161u \u017eivot studenata i razvoj nau\u010dnog rada. Ono \u0161to je izostalo iz studentskog protesta je promena proizvodnih odnosa i ukidanje podele rada na samom univerzitetu i u domenu obrazovanja. Uostalom, \u010dim je prihva\u0107ena podr\u0161ka i u\u010de\u0161\u0107e univerzitetskih profesora u studentskom prostestu (profesori filozofije su ga i vodili), protest je identifikovan kao \u201estudentski\u201c i \u201euniverzitetski\u201c, i ograni\u010den na svoj reformatorski umesto na radikalni (zao\u0161treno-socijalizacijski) karakter.<\/p>\n Afekt nadrealiste Oskara Davi\u010da: \u201eKakvi filozofi! Podsti\u010du studente a oni izvla\u010de guzice\u201c; i u slu\u010daju jednog profesora koji je dao podr\u0161ku studentima: \u201eZakla\u0107u ga, maj\u010dicu li mu njegovu!\u201c<\/p>\n [Opet put razmatranja u subjektivnosti, van polja strukture dr\u017eave i dru\u0161tvenih normi, jednog studentskog protesta, kojim postavljam novo i naizgled jednostavno pitanje: nisu li dana\u0161nji protesti studenata u biv\u0161em jugoslovenskom regionu potpuno u skladu sa jugoslovenskom \u201868? Za\u0161to niko ne mo\u017ee da \u010duje ovo pitanje?]<\/p>\n Afekt nadrealiste koji se izri\u010dito suprotstavljao desocijalizaciji jugoslovenskog socijalizma. Pri tome je iz pro\u0161irenog polja strukture dr\u017eave i dru\u0161tvenih normi smatran anahronim u ovakvim politi\u010dkim stavovima. Iako je iz pro\u0161irenog polja strukture dr\u017eave i dru\u0161tvenih normi bio vi\u0111en kao produktivan i talentovan pisac i pesnik, njegov politi\u010dki krik-otpora, psovka, nije mogao da se \u010duje, osim da se imenuje ekscesom i devijacijom, povremenim iskliznu\u0107em, uz lepljenje tome kompatibilnog epiteta anahronosti. Mogu li dodati i da je politika njegovog pisanja i politika njegove umetnosti, iz perspektive strukture dr\u017eave i dru\u0161tvenih normi, denuncirana lepljenjem kompatibilnih epiteta produktivnosti i talenta? Suprotstavljanje desocijalizaciji socijalizma kao anahronost; anahronost same borbe usmerene na destrukciju dr\u017eave; anahronost borbe protiv desocijalizacije; anahronost borbe. Me\u0111utim, da li mogu da ka\u017eem da je ono \u0161to bi zapravo moglo da bude anahrono, anga\u017eovana umetnost koja je nastajala u okviru i u vreme studentskog protesta? \u0160ta da radimo sa umetno\u0161\u0107u u svom svom dokumentarizmu, instrumentalizmu, anga\u017eovanosti, pa i soc-realizmu? U to ime, poslu\u0161ajmo himnu studentskog protesta:<\/p>\n Ko ki\u0161a plamena na zemlji su\u0161noj<\/p>\n \u0161to mlazom vode peva<\/p>\n putem revolucije kora\u010damo<\/p>\n Leva! Leva! Leva!<\/p>\n Nek padne sunce u na\u0161a srca<\/p>\n nek munja zemljom seva<\/p>\n potera\u0107emo kljusinu istoriju<\/p>\n Leva! Leva! Leva!<\/p>\n Za hrabrost o\u010deva znamo iz knjiga<\/p>\n hvala! Budu\u0107nost ve\u0107 zagreva<\/p>\n danas i dalje na\u0161a je briga<\/p>\n Leva! Leva! Leva!<\/p>\n Pred o\u010dima nam, ko nekad njima<\/p>\n komuna \u2013 zvezda izgreva<\/p>\n mladost je na\u0161a privilegija<\/p>\n (tekst: Miroljub Todorovi\u0107,<\/p>\n muzika: Vuk Stambolovi\u0107)<\/p>\n Umesto intervencionizma na intervencionizam dr\u017eave, a zapravo u zajedni\u010dkom putu u desocijalizaciju, da li je mogu\u0107e zamisliti jednu politiku van dr\u017eave kao njenog glavnog referenta? \u0160ta je sa politikom koja ne iznosi zahteve, ve\u0107 skandira, apeluje na druga\u010dije na\u010dine \u2013 \u0161ta je sa preskripcijom politike? Socijalizam i politika u njegovom domenu vezani su za deskripciju, jer su vezani za modelovanje, partijsku politiku i planiranje \u201eplanske privrede\u201c. Osnovna potka klasizma, prelaz na komunizam, zaboravljena je jer nije tretirana kao sadr\u017eaj dalje socijalizacije socijalizma. Odsustvo politike kao skandiranja, prekida, odluke, koja ina\u010de ne bi trebalo da ima drugi cilj osim sebe same \u2013 singularne politike i autonomne umetnosti.<\/p>\n Ne govore li svi nama<\/em><\/p>\n a misle meni<\/em>,<\/p>\n i vele:<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u201eNama ne prili\u010di,<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 drugovi pesnici<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 bol li\u010dni!\u201c<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ili: \u201eBol je u na\u0161em sistemu<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 pojava netipi\u010dna<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 i privatna!\u201c<\/p>\n Bol \u2013 stvar li\u010dna? Eh dru\u017ee iz suflerske rupe,<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 sam ne znam kako, ali zbiva se<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 da i najprivatnija tuga<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 ponekad do\u0161ane,<\/p>\n jedina,<\/p>\n re\u010d koja vida<\/p>\n neizle\u010dive<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 skupne rane; dru\u017ee iz aparata,<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 ne vadi iz te ogromne torbe od skaja<\/p>\n novu gomilu propisa<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 i akata<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 koji ra\u010dunaju<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 da se odrediti mo\u017ee<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 ideji \u2013 taktika<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 i formi \u2013 norme.<\/p>\n Stih je strateg<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 koji iska\u010de kao sumanut iz svakodnevne ko\u017ee…<\/p>\n (Oskar Davi\u010do, TRGeM, 1968)<\/p>\n Istorijska \u010dinjenica 3: \u201eIndex\u201c je bilo glasilo Saveza studenata Vojvodine posve\u0107en \u017eivotu studenata novosadskog univerziteta i ostalih univerziteta u Vojvodini, gde su objavljivani izve\u0161taji sa zasedanja saveza studenata, sa vanrednih sednica i komisija. U periodu od 1967\u201370. godine, pored oficijelnih izve\u0161taja, u \u201eIndexu\u201c, objavljuju se umetni\u010dke intervencije novosadskih i jugoslovenskih neoavangardnih i konceptualnih umetnika.<\/p>\n Davi\u010dova i umetnost i politika su propale, jer je smatran u politi\u010dkom smislu anahronim i u umetni\u010dkom smislu sposobnim, talentovanim i produktivnim umetnikom, \u010dime se ocrtavaju granice respektovanja i njegove umetnosti i njegove politike (iz razloga jer je umetnikom prozvan i time individualizovan; osu\u0111en na umetnost?). Da li se subjektivnim odgovorom na desocijalizaciju socijalizma i na individualizaciju, osu\u0111enost umetnika u njoj, mo\u017ee smatrati praksa konceptualnih umetnika u studentskom \u010dasopisu? Kako da mislim uporednu egzistenciju formalnih iskaza: \u201eProces stvaranja koncepta i borba za reformu je mesto gde komunisti treba da poka\u017eu svoju avangardnost\u201c (gde je avangardnost vi\u0111ena isklju\u010divo kao partijsko<\/p>\n organizovanje, a mesto komunista jedno prazno i desocijalizovano mesto; parola koja implicira anahronost borbe) i \u201eSfera obrazovanja je od izvanrednog zna\u010daja za pravi dru\u0161tveni razvitak i za slobodno i kreativno ispoljavanje studentove li\u010dnosti\u201c, zajedno sa \u201ebezinteresno\u0161\u0107u\u201c poezije, kola\u017ea, konceptualne umetnosti, teksta-umetnika, na stranicama istih novina? Na koji na\u010din da posmatram uvid u tekstu-\u201cumetnika\u201c da \u201eMoramo da se oslobodimo pedago\u0161kih sistema ako \u017eelimo upu\u0107enost u stvari kojima se bavimo\u201c? Ili deo konceptualnog kola\u017ea gde stoji:<\/p>\n \u201eWANTED:<\/p>\n Nacrt zakona o visokom \u0161kolstvu<\/p>\n SAP Vojvodine<\/p>\n nacrt je star pola godine<\/p>\n vrlo je neupadljivog izgleda<\/p>\n i sadr\u017eine<\/p>\n ko ga prona\u0111e neka ga bri\u017eljivo<\/p>\n sakrije kako ne bi dospeo u<\/p>\n p r a v e r u k e<\/p>\n zahvalni studenti\u201c<\/p>\n ?<\/p>\n Studenti-umetnici, a zapravo ni \u201estudenti\u201c ni \u201eumetnici\u201c. Ni jedna od dve \u010dvrsto postavljene i identifikovane pozicije. Beg od identifikacije iz perspektive strukture dr\u017eave i dru\u0161tvenih normi od obe pozicije. De-pozicioniranje kao otvaranje druga\u010dijeg prostora kritike univerziteta od studentskog- reformatorsko-desocijalizacijskog, pa onda i dr\u017eavnog. De-pozicioniranje kao odbijanje intervencionizma na intervencionizam dr\u017eave \u0161to bi podvelo politiku pod dr\u017eavu samu. Za singularnost singularne politike. De pozicioniranje iz sfere umetnosti dru\u0161tvenih normi, bez sprovo\u0111enja kulturalizacije-estetizacije politike time, kroz autonomnu umetni\u010dku proizvodnju i time njenu istinsku politizaciju. Umetnost ne samo kao negativno odre\u0111enje naspram studentskog reformizma, ve\u0107 kao prostor koji upu\u0107uje na nove oblike konstituisanja ne-znanja?<\/p>\n U to ime, parafraziram gore navedeno (To bi, mogao biti, citat, a citat se citatom izbija, vele seljaci, kao klin klinom. Citira\u0107u i ja. Prvi put u \u017eivotu. Molim za izvinjenje. Istovremeno i za dozvolu. Hvala. Uzela sam je.<\/em>)<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 koji ra\u010dunaju<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 da se odrediti mo\u017ee<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 ideji \u2013 taktika<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 i formi \u2013 norme.<\/p>\n Umetnost je strateg<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 koji iska\u010de kao sumanut iz svakodnevne ko\u017ee…<\/p>\n \u2013<\/p>\n Tekst je objavljen u zborniku \u201eFakultet za de-programiranje zastarelosti! Dobrodo\u0161li!\u201c<\/p>\n Zbornik tekstova sa (anti-) konferencije Fakultet za de-programiranje zastarelosti! Dobrodo\u0161li!, odr\u017eane 27&28. februara 2014. godine u Omladinskom centru CK13 u Novom Sadu, u produkciji i organizaciji kuda.org.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Branka \u0106ur\u010di\u0107 Istorijska \u010dinjenica 1: \u201eSlobodni univerzitet\u201c je pokrenut 1975. godine u biv\u0161oj Jugoslaviji, kao ilegalni univerzitet koji se odvijao u privatnim stanovima njegovih protagonista. Na njemu su predavali i profesori, tzv. \u201eosmoro profesora\u201c, izba\u010deni sa profesorskih pozicija na Filozofskom […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1387,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[43,44,33,45],"tags":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/gkp.org.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/12\/anti-uni.png","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1386"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1386"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1386\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1387"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1386"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1386"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1386"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}