Zoran Gaji\u0107, GKP<\/p>\n
Treba li opisati doga\u0111aj ili ga iznova izvesti? Mo\u017eda zapo\u010deti sa parolom: Ja=\u010dita\u010d? Ni\u0161ta od toga, idemo sa citatom.<\/p>\n
\u201eU utorak uve\u010de u drugom izdanju TV dnevnika bili smo obave\u0161teni da je novosadska grupa \u2018Februar\u2019 u Domu omladine u Beogradu odr\u017eala vi\u0161e\u010dasovni program ispunjen prete\u017eno usmeno ili pismeno saop\u0161tenim psovkama i radnjama uskla\u0111enim sa psovkama. Taj program priredila je ista ona grupa kojoj je novosadska Tribina mladih nedavno ukazala gostoprimstvo i zbog \u010dijeg su programa (koji se tada zvao program grupe \u201eJanuar\u201d) izveden u Novom Sadu usledila poznata reagovanja.\u201d (MK, \u201eGlasnici bezobrazluka\u201d, Dnevnik, februar 1971)<\/p>\n
\u010citaj kako je napisano. Novinarska lektorska slu\u017eba i korektura nije namenjena novinarima ve\u0107 svima onima koji ne \u010ditaju ono \u0161to treba pro\u010ditati i koji se zato ne\u0107e dr\u017eati re\u010di kao pijani plota. To \u0161to u re\u010denici u kojoj se ka\u017ee da je Tribina \u201e… ukazala gostoprimstvo i zbog \u010dijeg su programa izveden<\/em> u Novom Sadu…\u201d na pridevu nedostaje sufiks \u201e-og\u201d, nije od OGromnog zna\u010daja. Ali nije ni bez zna\u010daja. No citiranje ovog novinskog \u010dlanka, Glasnici bezobrazluka<\/em>, nije tu da bi ukazalo na brzopletost urednika i pisca kojeg znamo samo pod inicijalima M. K. i za \u010dijim identitetom nismo \u017eeleli tragati, ve\u0107 da bismo prizvali doga\u0111aj (hepening<\/em>) na na\u010din na koji je predstavljen \u010ditala\u0161tvu svoga vremena. Danas o njemu mo\u017eemo govoriti i na na\u010din sli\u010dan ovome:<\/p>\n \u201eKodovski neoanarhizam je oblik nepristajanja na institucionalno birokratski poredak umerenog modernizma realsocijalisti\u010dkog dru\u0161tva. Zapadni neoanarhizam kasnih \u0161ezdesetih i ranih sedamdesetih godina se kriti\u010dki i ekscesno sukobljavao sa estetikom visokog modernizma koja se zasniva na autonomiji umetnosti. Isto\u010dnoevropski neoanarhizam, kome pripada i delovanje KOD-a, zasnivao se na suo\u010denju sa politi\u010dki programiranom umetno\u0161\u0107u koja je bila u funkciji partijskih i birokratskih interesa. Dok je zapadni neoanarhizam projektovao mogu\u0107i svet politi\u010dkih promena i zatim ga preobra\u017eavao u umetni\u010dke i estetske vrednosti epohe, kodovski neoanarhizam je pro\u0161ao kroz tri faze: 1. poku\u0161aj stvaranja slobodne zone u kulturi kroz proglase (…) i javne akcije, 2. analizu konkretnih dru\u0161tveno-politi\u010dkih aspekata novosadske, vojvo\u0111anske i srpske scene po\u010detkom sedamdesetih (…) i 3. provokaciju kao estetsku i umetni\u010dku simulaciju, tj. provokaciju kao jedino sredstvo otpora stabilnom institucionalnom sistemu smisla, zna\u010denja i vrednosti (…) Tokom nastupa grupe \u2018Februar\u2019 u beogradskom Domu omladine Miroslav Mandi\u0107 je izlo\u017eio \u201810 poruka\u2019 u kojima se slu\u017eio formama jezi\u010dke (semanti\u010dke) igre i politi\u010dke (pragmati\u010dke) parole. Parola je direktna poruka koja provocira u rasponu od psovki, rodoskvrnih izjava do politi\u010dkih kvalifikacija. Ali, rad je i semanti\u010dka (jezi\u010dka) igra koja pokazuje dvosmislenost politi\u010dkog, doslovnog, kulturalnog i emocionalnog zna\u010denja poruke. Svaka od deset poruka je imala legendu-index \u2018ja=\u010dita\u010d\u2019, koja je ukazivala na poreme\u0107aj u uspostavljanju i \u010ditanju zna\u010denja. Na primer, \u2018poruka 7: Za kralja i otad\u017ebinu\u2019 je \u0161okantna izjava u socijalisti\u010dkom republikanskom dru\u0161tvu, a istovremeno naslov filma Josepha Louisa.\u201d (Mi\u0161ko \u0160uvakovi\u0107, Konceptualna umetnost<\/em>, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad, 2007, 534\u2013535)<\/p>\n Dva na\u010dina interpretacije iz dva vremena i, verovatno, dve razli\u010dite epohe postojanja umetnosti. To nije na\u0161a tema. Mi se sada se\u0107amo umetni\u010dkog dela i nastojimo ga rekonstrukcijom dozvati u Crnu ku\u0107u kako bismo podsetili prijatelje da sa umetno\u0161\u0107u ni onda, a ni danas, stvari ne stoje onako kako se to \u010dini na prvi pogled. Novinarski i akademski \u017eargon grade diskurzivnu maglu oko neizrecivog (ali ne i iracionalnog!) i dogo\u0111enog. Me\u0111utim, njegova misao i na\u0161e mi\u0161ljenje \u010dini ga vanvremenim, pa ovo dana\u0161nje dru\u017eenje sa elementima reminiscencije nije istoriografsko niti je teorijsko nadmudrivanje sa protagonistima doga\u0111aja o kojem mo\u017eemo re\u0107i dosta toga, ali da je bilo crno na belo jasno ko je emancipator i ko je za socijalizam, a ko nije, to svakako ne bismo trebali ni pomisliti. Za\u0161to ne pomi\u0161ljati i \u010demu otpor? Pa zato \u0161to je otpor takvom domi\u0161ljanju i su\u0111enju jedini na\u010din da se pora\u017eeni podigne iz mrtvih i o\u017eive politika i umetnost koje i dobronamerna se\u0107anja (recimo ona koja tragaju za uzorima) \u010desto kolonizuju, a da toga sasvim sigurno nisu i svesna.<\/p>\n Pustimo jo\u0161 malo hrabrog novinara da govori:<\/p>\n \u201dUz dobru dozu herostratskog nasilja, ova grupa obesnih ho\u0107e da u\u0111e u tamnu stranu savremene hronike, guraju\u0107i se u nju nasiljem nad ustaljenim obi\u010dajima nad uljudnim pona\u0161anjem, nad navikama i shvatanjima ve\u0107ine. Nemaju\u0107i snage da na sebe druk\u010dije skrenu pa\u017enju, \u010dlanovi te grupe svojim priredbama nastoje da uvrede tu ve\u0107inu koja njihovo inferiorno (recimo: pesni\u010dko, ili, recimo: slikarsko) stvarala\u0161tvo nije zapazila.\u201d<\/p>\n Kukavice i pizduni (\u010ditaj i kituni)! Mlate psovkama uz pokrete i radnje koje bi \u201epostidele i neke profesionalne prekaljene striptizete\u201d, re\u0107i \u0107e tada jo\u0161 jedan novinar, dodu\u0161e hrabriji i uz to filmski kriti\u010dar i glumac u \u017dilnikovim \u201eRanim radovima\u201d, \u010dije ime je Bogdan Tirnani\u0107.<\/p>\n Po\u0161to je Herostrat neko \u010dije se ime ipak spominje, recimo odmah ne\u0161to i o vlastitim imenima, i to ne samo zato \u0161to govorimo o lokalnim doga\u0111ajima i dogodov\u0161tinama periferijalne politi\u010dke i umetni\u010dke scene. Vlastita imena i jedinstveni mati\u010dni brojevi gra\u0111ana nisu ne\u0161to \u0161to je privatna stvar, ba\u0161 kao \u0161to nema ni\u010deg privatnog u svemu onome \u0161to gradi individualnost i karakter, i onda od te izgradnje \u017eivi i, pre\u017eivanjem i pre\u017eivljavanjem na grba\u010di ljudi i njihovog rada, gradi zamak koji se istovremeno nudi kao javni prostor koji je u interesu onih \u010dijom krvlju se zapravo hrani udeljuju\u0107i im zauzvrat sferu do\u017eivljaja privatnosti (daleko od svake intime i protiv nje) za varenje onoga \u0161to im je uvaljeno kao smisao \u017eivota. Dr\u017eava kao civilizacijska ta\u010dka uspona duha nema drugu funkciju osim opisane. Kao nema sila i kondenzacija snaga, ona je analiti\u010dki vi\u0111ena \u2013 ali kao ona koju treba ru\u0161iti, to tra\u017ei druga\u010diji oblik racionalnosti i do\u017eivljaja. Bogdan Tirnani\u0107 je dakle prvi od \u201elu\u0111aka\u201d, kako ih je Josip Broz (Tito) nazvao, koji su se dali normalizovati nakon provokativnog filmskog izleta u kritiku socijalisti\u010dkog sistema. Tirnani\u0107 kao proteza ili beo\u010dug disciplinarne mo\u0107i zategao je svoj kraj lanca i stegao \u0161iju umetniku upozoriv\u0161i ga na bezizlaznost situacije sa kojom se drznuo poigrati:<\/p>\n \u201eDeklari\u0161u\u0107i se tako protiv jedne kulture kao celine, oni, iako \u2018neuro-artisti\u2019, nisu u stanu da svoju egzistenciju zamisle nikako druga\u010dije nego ba\u0161 u kulturi protiv koje deluju i koja je, po njihovom mi\u0161ljenju, du\u017ena da im stvori prostor za akciju.\u201d (Bogdan Tirnani\u0107, \u201eKo su momci februara\u201d, pod rubrikom \u201eincidenti\u201d, NIN, br.1050, Beograd, 1971)<\/p>\n Ne\u0107emo ustuknuti pred upozorenjem da o pokojniku treba govoriti lepo jer Tirnani\u0107 i dalje \u017eivi. O hrabroj individualnosti kakvu smo na po\u010detku citirali da ne govorimo. Takvih je na svakom koraku i njihova anonimnost i skrivanje iza inicijala danas se do\u017eivljavaju kao visoki stupanj ulju\u0111enosti i takti\u010dki upristojenog pona\u0161anja. To \u0161to su puna imena i prezimena ponekad i vidljiva, u bezimenoj masi individualizovanih \u017eelja vlastito ime vi\u0161e ne mo\u017ee slu\u017eiti ni kao barjak pod kojim se okuplja i konsoliduje otpor koji je osvetljen i provaljen personifikacijom problema koji je subjekt otvorio. Vlastita imena su u funkciji koja im je od po\u010detka dodeljena: da budu ta\u010dke transfera novca i mo\u0107i koja se nad njima vr\u0161i uobli\u010davanjem u odgovornog i krivog subjekta \u010dija se krivica i odgovornost do\u017eivljavaju kao sloboda. Pojedinac je samo posledica mo\u0107i ukoliko je mo\u0107 proces individualizacije, re\u0107i \u0107emo sa Fukoom.<\/p>\n To je dakle cinizam institucija koji govori kroz usta novinskog kriti\u010dara. I ovih dana je, ba\u0161 u Novom Sadu, povodom cenzure umetni\u010dkog rada u Kulturnom centru Novog Sada (mesto na kojem je nekada bila Tribina mladih), ponovo re\u010deno da kultura nije umetnost i da umetnik koji treba da kritikuje, pa \u010dak i vre\u0111a, nema \u0161ta da tra\u017ei u kulturi jer je ova nesvodiva na umetnost. Umetnost Tribine i izumevanje politike na njoj je tako po\u0161lo na svoj put ka dr\u017eavi i kulturi (od tribine do centra ili doma kulture), i od \u201dpolitizacije umetnosti\u201d i politizacije kulture zavr\u0161ilo u kulturalizaciji politike ili estetizaciji politike, da bi joj na kraju tog puta cini\u010dno bio raspaljen slu\u017ebeni \u0161amar. Dispozitiv kulturne produkcije je ostao ono \u0161to je bio i u to vreme: odnos mo\u0107i \u010diji takti\u010dki raspored je oslonac reprodukcije proizvodnog odnosa eksploatacije. Reprodukcija eksploatacije podelom rada iskazuje se dakle normalizuju\u0107im cinizmom slu\u017ebene kritike.<\/p>\n Primer mo\u0107i koja individualizuje i personifikuje problem, i na taj na\u010din tami subjekt, denuncira ga i kastracijom izru\u010duje proteti\u010dkim instancama disciplinarne vlasti koja se prostire u suverenoj vlasti naroda, imamo u jo\u0161 jednom slu\u010daju. Ovog puta je to saborac umetnika, dakle \u010dovek koji je i sam umetnik:<\/p>\n \u201eDugogodi\u0161nje kr\u0161enje samoupravnih prava radnog \u010doveka i neuskla\u0111enost rada na Tribini mladih sa osnovnim odredbama pozitivnog radnog prava i ustavnih odredbi o materijalnom i dru\u0161tvenom polo\u017eaju radnog \u010doveka u na\u0161em dru\u0161tvu, sa svim konsekvencama koje je ono imalo nakon odluke i programske orijentacije Tribine mladih od strane Omladinske organizacije (mogu\u0107nost eventualnog nepriznavanja toga rada nakon izbora novog Saveta i redakcije Tribine mladih od strane PK i OK Saveza omladine), poga\u0111alo je pojedine druge ljude koji su veliki deo svoga vremena i sudbinu vezali za Tribinu mladih sa svojim najboljim namerama, unose\u0107i u njen rad, u onolikoj meri koliko je to objektivna situacija dozvoljavala, svoje iskustvo<\/em> i svoje sposobnosti<\/em>.\u201d (Branko Andri\u0107, \u201eFebruar je prestao da postoji\u201d, Index, br. 214, 24. 02. 1971)<\/p>\n Litanija nad liturgijskom odgovorno\u0161\u0107u i pozivanje na trud, ako ve\u0107 ne i na zasluge. Ove su dakako zavisile od okolnosti, ali je tu zato bilo \u201eiskustvo\u201d i \u201esposobnost\u201d. Nezadovoljstvo je iskazano i do\u0161lo je do konsolidovanja u smeru usagla\u0161avanja interesa me\u0111u nekim nezadovoljnicima. Me\u0111utim:<\/p>\n \u201eU prvom momentu sve je izgledalo idealno. Pokazalo se, me\u0111utim, da ukoliko jedinstvo interesa postoji, ne postoji i sklad sposobnosti.\u201d Na prvom zajedni\u010dkom nastupu grupe Januar na Tribini \u201edo\u0161lo je do poznatog incidenta sa nov\u010danicom i posovkama (govno i novac! ZG), na osnovu \u010dega je, iako je delom jednog \u010doveka, Miroslava Mandi\u0107a (kralj! ZG) \u010dlana grupe \u2018KOD\u2019, okarakterisano stvarala\u0161tvo \u010ditave grupe \u2018Januar\u2019 kao la\u017eni avangardizam, nesposobnost i ideolo\u0161ko zastranjivanje, iako je u okviru te izlo\u017ebe bilo dosta stvarnog avangardizma (sposobnog i koji ideolo\u0161ki ne zastranjuje! ZG) i zna\u010dajnih umetni\u010dkih ostvarenja (ekipa! ZG).\u201d (Branko Andri\u0107, \u201eFebruar je prestao da postoji\u201d, Index, br. 214, 24. 02. 1971)<\/p>\n Toliko o \u010dinjenicama i iskazima koji su ih stvorili. Politika teorije umetnosti tako\u0111e ima svoje mesto u svemu tome i mo\u017ee ga imati i ubudu\u0107e. Kako \u0107emo sa njom iza\u0107i na kraj ako mislimo da je i umetnost mi\u0161ljenje \u2013 kao \u0161to je to i politika \u2013 a ne isklju\u010divo nauka, pogotovo ako se dovede u pitanje njena (nau\u010dna) iracionalna nesklonost mi\u0161ljenju ljudi kada se njima bavi?<\/p>\n Sude\u0107i prema ovim izjavama, psovka kao umetni\u010dki \u010din otpada. Politi\u010dke implikacije su me\u0111utim evidentirane i vlast koja slavi mo\u0107 to vrlo dobro zna, i upravo zato je njen odgovor pedago\u0161ki neiskren: Borba kao umetni\u010dka i politi\u010dka praksa ili \u010din, ne mo\u017ee biti psovka. Zalud poziv pesni\u010de! S pesme se ne prelazi na psovke dok se ne steknu uslovi i ne zadovolje funkcije koje slu\u017ee zaposedanju. Nametljivost i skretanje pa\u017enje na sebe, ne vi\u0161e kao sablast narcizma, ve\u0107 kao proboj u borbi za mesto pod suncem, proboj koji doti\u010de Realno, ostaje skriven pred moralizmom dekadentnih slu\u017ebenika disiplinarne mo\u0107i. Mesto u<\/p>\n podeli rada koje se ne bira ve\u0107 dodeljuje, kao \u0161to se i na umetnost mo\u017ee biti osu\u0111en, tretira se kao zdravorazumska i strate\u0161ki opravdana pozicija i profesija u takti\u010dkom rasporedu funkcija u podeli rada. Potiskuje se da je tehnika vlasti ono \u0161to tehni\u010dki deli proces proizvodnje i oko \u010dega se svija podela rada kao protivproizvodnja bele\u017eenja<\/em>.<\/p>\n Ako se slo\u017eimo da su navedeni iskazi ta\u010dke sa kojih se uzima mera proizvodnji u oblasti umetnosti, ne treba gubiti iz vida ni da je samo polje umetnosti svojevrsna mera proizvodnjama i mi\u0161ljenjima ljudi u jednom dru\u0161tvu. Ako je umetnost otvorila sopstveni prostor nastoje\u0107i da se oslobodi heterogenog interesa, i tako u\u010dinila autonomnim estetske do\u017eivljaje i mi\u0161ljenje stvarnosti (afektima i perceptima), ne treba zatvarati o\u010di pred rekuperacijom umetnika (ljudi) kojom se sistemski zauzlava ovaj prostor slobode i otpora (mi\u0161ljenja) i koji kulminira institucionalizacijom umetnosti i njegovim upisom (bele\u017eenjem<\/em>) u registre dru\u0161tvene podele rada.<\/p>\n Ako je tako kako ka\u017eemo, onda postavimo na\u0161e slede\u0107e pitanje misle\u0107i na Fukoa: Da li rukovo\u0111enje (direction<\/em>) umetnicima treba da bude ure\u0111eno prema znanju o estetskom porivu, umetni\u010dkom stilu i izboru, estetskoj i teorijsko-umetni\u010dkoj analizi, uslovima umetni\u010dke prakse i odgovaraju\u0107oj etiologiji umetni\u010dkog dela? Odgovor bi glasio: Ne verujem. Tehnike mo\u0107i i rukovo\u0111enja, odnosno disciplinovanja imaju svoj tempo i raspored predmeta (dela) u prostoru, i on odstupa od onog koji teorija nastoji da razvije. Kakav je to prostor? Umetni\u010dke institucije se prostiru od striktno umetni\u010dkih do kulturnih uop\u0161te; od obrazovnih, nau\u010dnih i arhivsko-muzejskih do medijskih i tr\u017ei\u0161nih. Raspored u teoriji i istoriji umetnosti ne odgovara onom koji imamo u dru\u0161tvenom prostoru i sistemu institucija i organizacija. Avangardna umetnost, ako i ima nose\u0107u vrednost u teoriji (razdeobnu i revolucionarnu), u re\u017eimu socio-ekonomske teritorijalizacije zauzima, po pravilu, marginalno mesto. Tribina mladih, uz studentski \u010dasopis Index<\/em>, mesto je okupljanja provincijske omladine koje je bezna\u010dajno za socijalisti\u010dku politiku i kulturu, budu\u0107i da ova nudi dr\u017eavu kao jedino mesto politike i umetnosti. Tribina je dakle dovoljno bezna\u010dajno mesto da se na njemu ne bi smelo otvoriti vrata onome i onima koji su umetni\u010dki marginalni i nebitni za dr\u017eavnu kulturnu i vaspitno-obrazovnu politiku. Distribucija prezentacije dakle ne prati reprezentacijske poretke, kao \u0161to se ni sami reprezentacijski poreci ne podudaraju: pedago\u0161ki prostor tako nije podudaran onom nau\u010dnom, iako postoji tendencija da se potonji podvrgne zakonima obrazovanja, a to zna\u010di da se raskorak koji postoji izme\u0111u disciplinarnih tehnika i saznajno-teorijskih uvida prenosi i na sam re\u017eim reprezentacije i diskursa.<\/p>\n Ali \u0161ta ako osu\u0111enici na umetnost nisu samo tamni\u010dari! \u0160ta ako me\u0111u njima ima onih koji kidaju okove umetnosti kao disciplinarne mo\u0107i i upravljanja kreativno\u0161\u0107u imperativima sposobnosti i pristojnosti? Pristojnost kao obrazovanost je ne samo smernost i odavanje po\u010dasti onome \u010dega se treba setiti i imati na umu \u2013 pa je tako trebalo znati da se psovalo i pre nas, i da je psovka podlo\u017ena funkcionalnoj normalizaciji kao \u0161to parcijalni nagon treba da slu\u017ei svrsi rasplodnje \u2013 pristojnost je pokornost i klanjanje autoritetu koji uvek zna \u010dega se treba setiti. Hrabri MK progovara iz novina i ruga se navodnom moralizmu onih koji bi da, misle\u0107i opsceno, misle samostalnost i autonomiju estetskog i moralnog. Ruga se i kesi zube funkcionalizma ne\u010demu \u0161to su politi\u010dke kategorije umetnosti i politika umetnika kojom se politizuje umetnost i brani od dr\u017eave uspostavljanjem distance koja se u to vreme mislila i kao kontrakultura.<\/p>\n Danas opet imamo problem. Politizacija kulture i umetnosti socijalisti\u010dkog i postsocijalisti\u010dkog ratnog vremena je vi\u0111ena kao kulturalizacija politike samo da bi se zauzelo mesto u polju i distinktivno obele\u017eilo drugo od istoga u njemu. La\u017ene dileme se uvla\u010de u mi\u0161ljenje politike, a onda i u mi\u0161ljenje umetnosti. Iznova se ne misli i ne zahteva nemogu\u0107e. Mogu\u0107e zbog toga i\u0161\u010dezava u lamentiranju nad nestankom budu\u0107nosti kod onih koji je vide isklju\u010divo u pro\u0161losti. Preskripcija<\/em> je odsutna i zbog toga nema mi\u0161ljenja.<\/p>\n Ho\u0107emo li dakle re\u0107i da je u pitanju film? ZA KRALJA I OTAD\u017d- BINU! Ne. U pitanju je psovka kojom se kuva politika u umaku od umetnosti. Politi\u010dka invencija uvrede je odgovor na pesnikov poziv. \u201eKad prestaju pesme, kad po\u010dinju psovke!\u201d I izmet, ako ka\u017eemo da su se umetnici prosrali psovkama, nije samo novac, on je politi\u010dki \u010din. Napad. Ta\u010dka preloma. Neka je to i infantilizam koji ne mari za princip realnosti, kako ka\u017ee psihoanaliti\u010dar, ali je to i prodor Realnog, \u0161to je tako\u0111e sklon da prizna. Prelazak na \u010din. U redu, ali ko laje? Frustrirano Ja? Ego, \u010dija se snaga meri sposobno\u0161\u0107u da odoli frustraciji? Ali on je, re\u0107i \u0107e lekar Lakan, \u201esama su\u0161tina frustracije. On nije frustracija subjektove \u017eelje, ve\u0107 objekta u kojem je otu\u0111ena njegova \u017eelja, i koji se, ukoliko se vi\u0161e razvija, utoliko vi\u0161e otu\u0111uje subjektu od njegovog u\u017eivanja.\u201d<\/p>\n Umetnik je dakle stvoren. To je pojedinac. Onaj koji je agresivno nastojao monopolisati umetni\u010dku proizvodnju i samoupravnu politiku, na \u0161ta su se saborci i \u010dinovnici ustanove koju je zaposeo zli duh odmah i po\u017ealili. Njegov cilj je bio: osvojiti institucije i nametnuti svoju volju. On zato dobija i ime. Denunciraju, individualizuju i imenuju ga la\u017eni saborci pozivanjem na disciplinu. Izdajnik zato uvek ka\u017ee ko je kriv. On imenuje. Pozivanjem na red, rad i poredak: raskrinkavanjem distribucije monopola i zazivanjem presude \u2013 po\u0161to se vlast suvereno spu\u0161ta od Omladinske organizacije do umetnika samoupravlja\u010da na Tribini i njenog organa, \u010dasopisa Polja<\/em>. Mo\u0107 se tako organizuje oko tela umetnika kojim treba stru\u010dno i pedago\u0161ki upravljati. Parafrazirajmo spomenutog doktora: Agresija koju \u0107e subjekt ovde osetiti nema ni\u010deg zajedni\u010dkog sa animalnom agresivno\u0161\u0107u frustrirane \u017eelje. To je tek pretpostavka onih koji izbegavaju suo\u010denje sa smr\u0107u suo\u010davanjem sa robom koji na frustraciju svoga rada odgovara \u017eeljom za smr\u0107u.<\/p>\n Bi\u0107e dakle da je pred nama umetnost kralja. Kralja i ludaka. Kralj i ludak, ili proboj subjekta, odnosno subjektivacija kojom se prelazi crta i isteruje iz grma iza kog se vi\u0161e nikada ne mo\u017eemo sakriti. Samoubistvo? Budu\u0107i socijalno, svakako. Ali da li i politika? Isto tako. Psovke ovog umetnika \u010dine ludim, pa re\u010di koje izgovara zaista tretirajmo kao izmet. Izmet, kako nas upozorava Fuko, nije isklju\u010divo novac. On je politi\u010dka intervencija i otvaranje neba realnosti i ideologije (ideologije stvarnosti ili realnosti sa malim r) kako bi se haos mogao probiti. Haos ili Realno, kako ko izvoljeva i koji god alat mi\u0161ljenja da mu je pri ruci; a mogli smo re\u0107i i neosporno indistinktno<\/em> pred kojim stoji svako mi\u0161ljenje, pa i mi\u0161ljenje umetnosti ako je mi\u0161ljenje umetnosti mi\u0161ljenje iz nje same. Dakle, ZA KRALJA I OTAD\u017dBINU!<\/p>\n Imamo kralja, a evo i \u010dina. Haosmos. Umetni\u010dko delo: performans sa panoima teksta. Tekstovi su tokom doga\u0111aja ispisivani po zidu. Re\u010denice. Parole. Uvrede. Psovke. U kona\u010dnom prostakluk. Tako je do\u017eivljeno ovo umetni\u010dko delo koje je nazvano Zakuska novih umetnosti<\/em>. Na zakuski se prema tome i zakuvalo. Takav je bio do\u017eivljaj kritike i nekih od u\u010desnika u hepeningu. Danas ga se se\u0107amo i ponavljamo njegove delove u specifi\u010dnoj konferencijskoj adaptaciji. Adaptacija za polaznike svih emancipatorskih kurseva i levih konferencija, kojih najverovatnije i nema sada me\u0111u nama. Mar\u0161! Ponovimo to jo\u0161 jednom. Mar\u0161! Ni pro\u0161li put nas nisu \u010duli, ali su \u010ditali. Ho\u0107e li i sada \u010ditati ovo \u0161to im se poru\u010duje sa stranica teksta koji je \u010ditan 27. Februara 2014. u Crnoj ku\u0107i?<\/p>\n Alografijski re\u017eim postojanja autografijskog dela kakav je hepening Zakuska novih umetnosti<\/em>, a onda i na Konferenciji fakulteta za de-programiranje zastarelosti! Dobrodo\u0161li!<\/em> posti\u017ee se transcendiranjem njegove autografijske imanentnosti. Tako nastaje idealni predmet imanentnosti od svakog dela materijalnog na\u010dina postojanja. Me\u0111utim na\u0161e se\u0107anje nije arhivatorsko, niti je ono tek izvedbeno i adaptacijsko. Rekonstrukcijom ili, ta\u010dnije, novim izvo\u0111enjem ne\u010dega \u0161to je rekonstrukcijom u\u010dinjeno uputstvom ili receptom, mi nastojimo misliti ono \u0161to je mi\u0161ljeno u mi\u0161ljenju ljudi onog hepeninga i sa njim se suo\u010diti kada sami mislimo. U pitanju je dakle recept za Zakusku novih umetnosti<\/em>. Zakuvajmo iznova, iako Zakuska novih umetnosti<\/em> ne mo\u017ee biti druga\u010dije do jedanput. Ho\u0107emo li onda govoriti o psovanju? Akademski ili kako ve\u0107? Psihoanaliti\u010dki? Ne. Lanimo zato u glas: JA NE VOLIM PARTIJU SKJ! U suprotnom, mo\u017eemo se samo vratiti svedo\u010danstvu umetnika i saborca:<\/p>\n \u201eO\u010digledna je bila namera \u010dlanova grupe \u2018KOD\u2019 da diskredituju\u0107i sebe automatski diskredituju i druge u pogledu njihovog eventualnog anga\u017eovanja na Tribini mladih i u novoj redakciji \u2018Polja\u2019. Ispadi u Domu omladine u Beogradu, uglavnom su bili ispadi pojedinih \u010dlanova grupe \u2018KOD\u2019 ili su od njihove strane bili inicirani. Svojom brojno\u0161\u0107u i koherentno\u0161\u0107u oni su uspeli da nametnu grupi svoj stil koji su i sredstva<\/p>\n informisanja registrovala. Na osnovu ovoga okarakterisana je \u010ditava dalja aktivnost grupe \u2018Januar-februar\u2019.\u201d<\/p>\n \u201eKada je najzad izbila na videlo skrivana tenzija grupe \u2018KOD\u2019 da na osnovu umanjivanja ugleda drugih \u010dlanova grupe \u2018Januar\u2019 ili \u2018Februar\u2019, \u017eele da za sebe obezbede monopolisti\u010dki polo\u017eaj na Tribini i u \u2018Poljima\u2019, postalo je jasno da grupa ne mo\u017ee vi\u0161e ni formalno da postoji. Grupa \u2018Februar\u2019 se raspala. Ostala je grupa \u2018KOD\u2019. Ostale su psovke, la\u017eni avangardizam, nesposobnost, neobrazovanost i ostalo.\u201d (B. Andri\u0107)<\/p>\n *<\/p>\n Na\u0161e je dakle mi\u0161ljenje da umetnost polazi od veli\u010danstvenog zahteva za autonomijom, da bi preko institucionalizacije postala osudom. Osu\u0111en na umetnost \u010dovek politi\u010dki i umetni\u010dki \u0107uti. Podozrivost prema anga\u017emanu koji optere\u0107uje banalizacijom, dok istovremeno taji dr\u017eavotvorne ambicije, bi\u0107e osnov optu\u017ebe umetnika za \u201eizdaju\u201d. Ponekad, umesto politi\u010dkog su\u0111enja, de\u0161ava se osuda na umetnost. Ova ne mora biti usmeravanje, odnosno kontrola tehnikama izvr\u0161enja\/slu\u017eenja vaspitno-obrazovne kazne i normama umetnosti, ve\u0107 puko ostavljanje umetnika i njegove umetnosti po strani. Tako je, na primer, Oskar Davi\u010do osu\u0111en na puko pesni\u0161tvo \u010dim je za\u0161krgutao zubima i re\u017eimu po\u017eeleo maj\u010dicu. Da, re\u017eimu, iako preko tobo\u017enjeg kriti\u010dara re\u017eima koji se kritikom preporu\u010duje dr\u017eavi.<\/p>\n Ali u to vreme omladina umetno\u0161\u0107u kritikuje dr\u017eavu i suprotstavlja se studentskoj kritici sistema, po\u0161to su se i studenti (kao i njihovi profesori filozofije, marksizma, politi\u010dkih nauka ili \u010dega god sa polja humanistike i nauka o \u010doveku) nekakvim mi\u0161ljenjem (studenti ne\u0161to u\u010de i znaju), mi\u0161ljenjem politike koje nije mi\u0161ljenje politike, odlu\u010dili predstaviti i preporu\u010diti dr\u017eavi. Kontrakulturom i avangardno, umetni\u010dki dakle, skupina bezobraznih i nevaspitanih odbija da nasedne na studentske parole i ulizi\u0161tvo. Tribinu posle Indexa<\/em> (studentskog \u010dasopisa) naseljavaju bande u svakom od njih, bande sa svakim od njih, i prave bend na svakoj od pozicija upravljanja institucijom \u010dija sudbina tada postaje neizvesna. To se onda razli\u010dito do\u017eivljava po \u0107o\u0161kovima dr\u017eave odakle vrebaju kukavice i poltroni koji poslu\u0161nost i pristojnost nude kao sposobnost i ve\u0161tinu na koju se \u010dovek mo\u017ee osloniti. Dr\u017eavna studentarija, studenti univerziteta, odgovaraju na problem dr\u017eavnim socijalisti\u010dkim reformizmom koji im je upisan u zaslugu \u2013 sa svim demokratskim apetitima koje je njihovo gibanje propagiralo i zahtevalo.<\/p>\n Podsetimo se. SKOJ (Savez komunisti\u010dke omladine Jugoslavije) i\u0161\u010dezava ve\u0107 1948. i komunistom omladinac vi\u0161e ne mora biti. Bi\u0107e mu dovoljna KP (Komunisti\u010dka partija) kada poraste. Postaju\u0107i \u010dlan NOJ-a (Narodna omladina Jugoslavije), omladinac se kre\u0107e unazad sa Komunisti\u010dkom partijom koja povla\u010di revoluciju za sobom. Osamnaesti Brimer <\/em>analiti\u010dki pregnantno izla\u017ee ovaj hod unazad koji zapo\u010dinje sa svakim nastojanjem da se doka\u017ee da je ono \u0161to mislimo i ho\u0107emo odr\u017eivo i sprovedivo u delo i stvarnost; sa svakim mi\u0161ljenjem koje taktikom \u0161troji ideju. To svakako nije mi\u0161ljenje ideje niti se iz same ideje ili re\u010di otvara put mi\u0161ljenju, ve\u0107 je u pitanju tehni\u010dko taktiziranje vla\u0161\u0107u, njenom odr\u017eivo\u0161\u0107u i uvek potrebnim legitimetom. Tako se komunizam, preko posleratnog \u201enarodnog foronta\u201d i brige o nacionalnoj \u010dasti (Ve\u0107 1945. narodnim neprijateljima oduzimaju nacionalnu \u010dast!) povla\u010di u socijalizam te od skojevaca dobijamo\u010dlanove SSO (Saveza socijalisti\u010dke omladine).<\/p>\n Novosadska Tribina, osnovana sredinom pedesetih kao omladinska katedra pri Narodnom unverzitetu, u i\u0161\u010dekivanju dr\u017eavnog univerzitetskog naseljavanja periferije i \u0161irenja obrazovnog sistema prostorom koji je dat na privremenu upravu \u201enarodu\u201d, predstavlja mesto susreta i polemike koja \u0107e uvek zavisiti od individualne strasti i hrabrosti onih koji na nju dolaze, ma koliko bilo va\u017eno znati uslove u kojima se na hrabrost mora odva\u017eiti. Po izgradnji Novosadskog univerziteta i ateriranjem dr\u017eavnog obrazovno-vaspitnog aparata u krajeve koje je dr\u017eavna politika do tada pokrivala ovakvim \u201enarodnim frontom\u201d i Narodnim univerzitetom, nu\u017eno dolazi do njihove transformacije. Tribina mladih tako potpada pod nadle\u017enost studentske dr\u017eavne asocijacije SSO i otvara vrata ne vi\u0161e omladincima koji se mogu i ne moraju \u0161kolovati, ve\u0107 dr\u017eavnim studentima koji su, kao uostalom i u Francuskoj toga vremena, bili, pa samim tim i ostali (kao \u0161to je to slu\u010daj danas) vredni prezira.<\/p>\n Eksces ili slu\u010daj grupe KOD je redak i zbog toga zna\u010dajan: zauzimanje uredni\u010dkih mesta po toj i takvoj ustanovi i njenim publikacijama i \u010dasopisima, \u010dija sudbina je ve\u0107 zacrtana transformacijom kulturnih i obrazovno-vaspitnih ustanova socijalisti\u010dke dr\u017eave (koja \u0107e od tada dominirati upravo svojim slabljenjem i povla\u010denjem), bi\u0107e svojevrsni eksperiment sa organizacionim formama umetni\u010dke produkcije i politike umetnika koji \u0107e u vremenu samoupravne ideologije i osuje\u0107ene politike uspeti da izazove rekaciju dr\u017eave svojim kontrakulturnim delovanjem, koje i nije imalo drugog cilja osim da se ova reakcija izazove i mo\u0107 dr\u017eave identifikuje. Po\u0161to znamo da je dr\u017eava prisutna u svakoj od sfera delanja, pa tako i u umetnosti, i da je u njima dr\u017eavno to \u0161to institucije koje ustaljuju i ustanovljuju delanja u tim delatnostima i sferama delovanja slu\u017ee ne svrsi toga delanja ili ciljevima koje delatnici propisuju (preskribuju) i nastoje sprovesti, ve\u0107 reprodukciji proizvodnih odnosa koji ih podeljene radom i dru\u0161tveno dele i suprotstavljaju (ovekove\u010duju\u0107i na taj na\u010din dru\u0161tvo nejednakosti i eksploatacije ma koliko se ono zvalo i volelo odazvati na ime socijalizam), jasno je onda da je takvim \u201eneoanarihisti\u010dkim\u201d i umetni\u010dko-ekscesnim pona\u0161anjem ulog bila ne samo umetnost, ve\u0107 i politika umetnosti bez koje umetnosti i ne mo\u017ee biti, a pogotovo ne na strani \u201eanga\u017eovane umetnosti\u201d kakva se u to vreme stru\u010dno i vaspitno krojila prema stasu partije i njene dr\u017eave. Umereni i umorni modernizam je tra\u017eio sve\u017eu krv, ali su ljudi KOD-a, Januara i Februara u februaru, u Domu omladine u Beogradu, odlu\u010dili da je puste \u2013 sad sebi ili drugima, to nije bilo va\u017eno. Prema re\u010dima nekih od njih bilo je to samoubistvo i ru\u0161enje onoga \u0161to je samoupravlja\u010dkom mukom bilo postignuto, ali to je samo jedno mi\u0161ljenje u eksteriornosti<\/em> ili mi\u0161ljenje koje ne misli umetnost iz same umetnosti KOD-a, Januara ili Februara, ve\u0107 mi\u0161ljenje koje se poziva na umetni\u010dko znanje i sposobnost, i koja zato ne mo\u017ee biti ni umetni\u010dka ni politi\u010dka sposobnost mi\u0161ljena iz njene unutra\u0161njosti i subjektivnosti; ostaje to dakle mi\u0161ljenje koje svedo\u010di o iskustvu i do\u017eivljaju objektivnih okolnosti \u010diji je doga\u0111aj samo integralni deo, i zbog toga je osu\u0111eno na status pukog svedo\u010denja.<\/p>\n \u2026<\/p>\n Tekst je objavljen u zborniku \u201eFakultet za de-programiranje zastarelosti! Dobrodo\u0161li!<\/strong>\u201c<\/p>\n Zbornik tekstova sa (anti-) konferencije Fakultet za de-programiranje zastarelosti! Dobrodo\u0161li!, odr\u017eane 27&28. februara 2014. godine u Omladinskom centru CK13 u Novom Sadu, u produkciji i organizaciji kuda.org.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Zoran Gaji\u0107, GKP Treba li opisati doga\u0111aj ili ga iznova izvesti? Mo\u017eda zapo\u010deti sa parolom: Ja=\u010dita\u010d? Ni\u0161ta od toga, idemo sa citatom. \u201eU utorak uve\u010de u drugom izdanju TV dnevnika bili smo obave\u0161teni da je novosadska grupa \u2018Februar\u2019 u Domu […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1384,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[43,44,33],"tags":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/gkp.org.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/12\/Zazakusku.png","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1383"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1383"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1383\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1384"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1383"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1383"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1383"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}