{"id":1355,"date":"2014-12-11T16:52:39","date_gmt":"2014-12-11T16:52:39","guid":{"rendered":"https:\/\/gkp.org.rs\/?p=1355"},"modified":"2017-12-11T16:59:49","modified_gmt":"2017-12-11T16:59:49","slug":"bilten-stanar-kakve-veze-mesne-zajednice-imaju-sa-lokalnom","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/javna-predavanja\/bilten-stanar-kakve-veze-mesne-zajednice-imaju-sa-lokalnom\/","title":{"rendered":"Bilten STANAR & kakve veze mesne zajednice imaju sa lokalnom"},"content":{"rendered":"

Jo\u0161 jedno okupljanje stanovnika Detelinare, ali i iz drugih delova Novog Sada, 17. jula u mesnoj zajednici \u201eRadni\u010dki\u201c, imalo je dva konkretna povoda, uz napomenu da je generalni povod uvek prisutan i pokazalo se da je uvek potrebno vra\u0107ati mu se \u2013 a on je: povezivanje stanara i stanovnika u platformu koja \u0107e omogu\u0107iti na\u0161e upoznavanje, razgovore, organizovanje i inicijative koje se kre\u0107u u domenu o\u017eivljavanja lokalne zajednice i politike stanovanja. Prisustvo i proboj tog generalnog povoda i poziva u konkretnim, novina je koju evidentiramo, a njihova ilustracija je na\u0161la svoje mesto u re\u010dima jednog od urednika biltena \u201eStanar\u201c, Ozrena Lazi\u0107a, \u010dija je promocija jedan od konkretnih povoda okupljanja, da su upravo postavljena pitanja (samo postavljanje pitanja i saop\u0161tavanje problema) na naslovnici biltena, mesto i za\u010detak formiranja platforme za ovakav oblik povezivanja i inicijative stanovnika i stanara. Drugim re\u010dima, mesto problematizovanja sfere stanovanja, kao zajedni\u010dke ta\u010dke koja se ti\u010de svakog od nas.<\/p>\n

Konkretno, doga\u0111aj je imao dva povoda. Prvi je promocija biltena \u201eStanar\u201c, na kojoj su govorili \u010dlanovi uredni\u010dkog tima biltena, istovremeno i predsednici skup\u0161tina stanara iz razli\u010ditih delova Novog Sada. Izme\u0111u ostalog, bilo je re\u010di i o odluci o nazivu biltena \u2013\u00a0Stanar<\/em>\u00a0\u2013 u odnosu na spontano i stalno potenciranje\u00a0privatnog vlasnika<\/em>\u00a0stana (kao preduzetni\u010dkog subjekta?) i s druge strane, uklanjanja\u00a0stanara<\/em>\u00a0(kao politi\u010dkog subjekta?) iz Zakona o odr\u017eavanju zgrada, gde je zvani\u010dan naziv izmenjen iz Skup\u0161tine stanara u Skup\u0161tinu zgrade.<\/p>\n

Drugi povod je bio razgovor o mesnim zajednicama i iskustvu njihovog funkcionisanja sa Jelenom Jovi\u0107, biv\u0161om predsednicom Saveta mesne zajednice \u201e\u017ditni trg\u201c u Novom Sadu, odbornicom u Skup\u0161tini grada i biv\u0161om \u010dlanicom Saveta za kulturu pri Skup\u0161tini grada. Iako su u\u010desnici promocije i razgovora bili najavljeni te su i uzeli re\u010d pre nego \u0161to je diskusija sa prisutnima otvorena, diskusioni karakter okupljanja je potenciran i planiran ve\u0107 samom prostornom organizacijom skupa. Zbog toga se diskusija me\u0111u prisutnima otvorila istog trenutka kada i sam doga\u0111aj. Za\u0161to je to bitno, uprkos tome \u0161to su se povremeno \u010duli uvek prisutni glasovi opominjanja na nedostatak efikasnosti takvog razgovora? Da li se odgovor na ovo pitanje mo\u017ee sa\u017eeti u \u010dinjenici da se \u010dlanovi Saveta mesne zajednice \u201eRadni\u010dki\u201c ni ovaj put nisu odazvali pozivu da prisustvuju javnom doga\u0111aju i razgovoru sa gra\u0111anima koji su se okupili u\u00a0njihovoj<\/em>\u00a0mesnoj zajednici, i to upravo na diskusiji koja je otvorila pitanje uspostavljanja sna\u017enije saradnje izme\u0111u gra\u0111ana i mesnih zajednica? Temu o zna\u010daju mesnih zajednica smo pokretali i ranije (na radionicama u okviru projekta \u201eLokalne politike i urbana samouprava\u201c), gde se istovremeno ukazalo na zna\u010daj mesne zajednice kao osnovnog organa lokalne samouprave \u010diji bi potencijal trebalo da se ogleda u \u0161irenju kapaciteta za u\u010de\u0161\u0107e gra\u0111ana u pogledu dono\u0161enja odluka vezanih za njihove lokalne zajednice, ali se ukazalo i na suprotan smer u kretanju ovakvog procesa i na tendenciju svo\u0111enja politi\u010dkog anga\u017emana stanovnika u dono\u0161enju odluka vezanih za lokal na partijsko anga\u017eovanje, vi\u0111eno kao jedini mogu\u0107i oblik organizovanja stanovnika, ili sad ve\u0107 \u010dlanova druge\u00a0zajednice<\/em>\u00a0\u2013 politi\u010dke partije, koja retko korespondira sa potrebama lokalnih zajednica. U tom smislu, tako\u0111e je interesantno da je iskustvo go\u0161\u0107e i saradnice projekta, Jelene Jovi\u0107, u radu u mesnoj zajednici pre nepunih deset godina, potvrdilo tezu o i\u0161\u010dezavanju partijske politike \u2013 u smislu dinamike i borbe partijskih programa i politika \u2013 i to na primeru \u010dlanstva Saveta mesnih zajednica, koji, za razliku od pomenutog perioda kada je dinamika postojala, danas svojim \u010dlanstvom jednoobrazno odslikava stanje u gradskim op\u0161tinama i, pre svega, odsustvo same politike.<\/p>\n

U tom smislu, bilo je re\u010di o formalnim oblicima u\u010de\u0161\u0107a gra\u0111ana u radu mesnih zajednica i u lokalnoj sredini, previ\u0111enih statutima MZ-a: o\u00a0institucijama<\/em>\u00a0samodoprinosa i zbora gra\u0111ana, \u0161to je otvorilo pitanje saradnje sa mesnim zajednicama i ulaska gra\u0111ana u procese odlu\u010divanja u njima radi dono\u0161enja odluka od interesa za lokalne zajednice, ali izvan uobi\u010dajenih individualnih kretanja i interesa. Upravo iz tog razloga vidimo zna\u010daj u \u010dinjenici da se ovakvim skupovima stvara prostor za u\u010de\u0161\u0107e stanovnika u radu mesnih zajednica, za po\u010detak, upravo i najpre, njihovim prisustvom, govorom i diskusijom.<\/p>\n