Grupa za konceptualnu politiku<\/p>\n
Univerzitet i akademija su danas politi\u010dki i konceptualni super ego.<\/p>\n
Ne\u0161to je napu\u0161teno. Nije prevladano \u2013 ako je uop\u0161te bilo \u0161ta mogu\u0107e i potrebno prevladati. Ono, prevladavanje dakle, uvek zna\u010di povratak na poznato, samo \u0161to je tada, po povratku, spoznato. Spoznato, pa se onda kona\u010dno ima smatrati stvarnim. Ali na\u0161e pitanje je upu\u0107eno mogu\u0107em. Preskriptivnom. Preskribovati \u2013 propisati i raspaliti napred. \u201eNapred\u201c nije smer progresa. Progres sa smerom je usmeren i problemati\u010dan. Deli se na stupnjeve i uvodi red. \u201eNapred\u201c kao svako na svoju stranu? Svakako, iako biti svoj i nije neki posao.<\/p>\n
Napu\u0161ten je uvid da se rekuperiraju ljudi, a ne ideje. Ali to sa ljudima nikada nije i\u0161lo lako.<\/p>\n
Nau\u010dni diskurs postaje ne\u0161to drugo postajanjem publicistikom i nastavnim programom. Nastavni program postaje ne\u0161to drugo postajanjem nau\u010dnim diskursom. Sve to ili oba postajanjem politikom postaju opet ne\u0161to drugo i obrnuto. Ni tamo ni ovde. Ali hibridnost ne zna\u010di automatski ne\u0161to dobro. Pogotovo ako je\u00a0nitamoovamost<\/em>. I \u0161ta bi uop\u0161te bilo Dobro, pogotovo ako je Jedno? Diskvalifikacija slobode stvarala\u0161tva nije na\u0161 problem. Nas interesuje\u00a0proizvodnja<\/em>, i to onamaterijalna<\/em>. Na njoj po\u010diva eksploatacija, a sve drugo je puka podela na manuelni i intelektualni rad i zabavlja osoblje aparata koje se isklju\u010divo o sebi zabavilo. Ova nije bezbolna, ali nije ni prva ako se dr\u017eimo determinacije u krajnjoj instanci i naddeterminacije (nadodre\u0111enosti) kojom se ekspresivni totalitet raspada na poretke totalizacije koja je na\u0161 prvi problem. Problem i neprijatelj jer se pre ili kasnije dovr\u0161ava u totalitetu i Jednom kao Bogu Ocu, Ocu i Tati, Mami tako\u0111e.[1]<\/a><\/p>\n Tate i mame, stri\u010devi i ujaci. Kumovi, kume i ljubavnice. Ljubavnici tako\u0111e. Ma\u0161ina pravde, ali i ma\u0161ina znanja, univerziteta i akademije, recimo to otvoreno, utemeljuje prvo\u00a0zna\u010denje<\/em>\u00a0ovoga o \u010demu govorimo i to ne samo svojim aktima, svojim kancelarijama, svojim knjigama, svojim simbolima, svojom topografijom, ve\u0107 i svojim osobljem (nastavnici, asistenti, poslu\u017eitelji), svojim \u017eenama \u2013 dodajmo i mu\u0161karce \u2013 koje se nalaze u blizini pornografskih zakonika, svojim optu\u017eenima i studentima nagnanim na su\u0111enje i koji joj obezbe\u0111uju nepresu\u0161nu sirovinu.[2]\u00a0<\/a>Prvo zna\u010denje je i dalje zna\u010denje, i stoga u poretku ozna\u010davanja, dok proizvodnja\u00a0o kojoj<\/em>\u00a0mislimo i dalje izmi\u010de.[3]<\/a>\u00a0Danas, kada bi svi koji dr\u017ee do emancipacije i politike s leva \u017eeleli da budu radnici (postoji li politika s desna?), nisu sasvim precizni kada to tvrde\u017eele\u0107i<\/em>, i na taj na\u010din blokiraju svaki izlet do objektivnih interesa radni\u010dke klase. (\u0160to bih ja voleo da volim da radim, radio bih \u010ditav dan.) Ali i sa klasom stvar stoji druk\u010dije u onom subjektivnom ili u\u00a0interiornosti<\/em>. Ono subjektivno, ono \u0161to s naukom nazivamo predstavom i ideologijom, a u kojem se mi\u0161ljenje jedino mo\u017ee dogoditi \u2013 preskripcijom i odlukom, hrabro\u0161\u0107u ili, preciznije, izlaganjem izlaganju opasnosti; ono, dakle subjektivno, ono \u0161to s naukom nazivamo predstavom i ideologijom, a u kojem se mi\u0161ljenje jedino i mo\u017ee dogoditi, ne mo\u017ee misliti svoju politiku pod patronatom klasnih analiti\u010dara. Njemu je svega preko glave i\u00a0udaljeno<\/em>\u00a0je od klasnosti koliko su i kineski pogoni, u kojima i dalje struji krv radnika,\u00a0udaljeni<\/em>\u00a0od snova podr\u0161ke kognitivaca upregnutih u kapitalisti\u010dku ma\u0161inu. To \u0161to je Kina u kom\u0161iluku ne poma\u017ee. Isto tako,\u00a0realna supsumpcija<\/em>\u00a0ne stvara radni\u010dku klasu. Ni to nije dovoljno. Pogotovo ne ako joj se pristupa sa pozicija razmene. Nas, rekli smo, interesuje proizvodnja i to ona\u00a0materijalna<\/em>, a onda tek, i u njoj, realna supsumpcija. Mesto borbe nije u fizi\u010dkom prostoru, ali ni u konceptu \u2013 i to je granica za konceptualnu politiku.<\/p>\n Prema tome, na ivici smo incidenta \u2013 a to zna\u010di i isklju\u010denja. Partija u nastanku odbacuje i deli jer nastoji da podeli rad. Ona je ekskluzivna i kadrovska. Biraju se ljudi i odvaja \u017eito od kukolja. Ali ne treba moliti za dru\u0161tvo i me\u0111ulju\u0111e. Naprotiv. Ne treba dakle ponavljati gre\u0161ke Jugoslovenskih nadrealista. Treba se \u010duditi, i mi smo zapravo iznena\u0111eni. Neprijatno, ali iznena\u0111eni. Bar je izvesno da problem nije dedukovan i da nije odgovor na prethodno postavljeno pitanje koje mu utire put. Strukture se samo tako i pojavljuju.<\/p>\n Danas se po ko zna koji put i po pitanju umetnosti stalo na stranu propagande i socijalisti\u010dkog realizma \u2013 na stranu Partije. Autonomija umetnosti je tretirana objektivisti\u010di, a to zna\u010di pandurski i hibridno na opisani na\u010din \u2013 hibridno, jer agit-propaganda vi\u0161e nije ni nauka, ni teorija umetnosti, ni umetnost. Mi smo sasvim uvereni da to onda ne vodi politici. Politika, kao i umetnost, jeste mi\u0161ljenje i ona nije saznanje. Mesta politike su mesta imena koja se ne dodeljuju ve\u0107 se misle materijalisti\u010dki.<\/p>\n Ali re\u0107i \u0107e nam se da politika i nije ulog. Socijalizam je, a on se danas zaziva, on je dakle prema simptomalnim svedo\u010denjima svojih disidenata \u2013 liberala i demokrata recimo \u2013 ukidao politiku u svom deklarativnom programu ukidanja dr\u017eave dok ju je istovremeno gradio br\u017ee i modernije od same\u00a0moderne<\/em>\u00a0iz koje je mislio da polazi. Sme li se na levici to danas izustiti? Nije vreme, re\u0107i \u0107e nam se. Sada, kada su svuda oko nas… Ali oko nas je ko? Ko je oko nas? Isti oni koji nas okru\u017euju postajemo sami i to pravdamo takti\u010dkim razlozima. (Objaviti u \u201eNovoj srpskoj politi\u010dkoj misli\u201c je jo\u0161 jedan korak na tom dugom mar\u0161u kroz institucije, a ovaj se, dakle\u00a0mar\u0161!<\/em>, odu\u017eio i kada je u pitanju putovanje kroz radikalne teorije. Odu\u017eio do zaustavljanja i popularizacije koja nije drugo do nastavni\u010dko popovanje.) \u0110akoni otvaraju vrata svojim o\u010devima, a ovi im zauzvrat otvaraju kanale, ne bekstva, nego naprotiv \u2013 kanale dru\u0161tvene pokretljivosti kojima se udeljuju sinekure. Oko nas i u nama je dr\u017eava, ta\u010dnije: proizvodni odnosi koje ova \u010duva: \u0107utljivi i delatni poredak koji kroji na\u0161e predstave, misli i emocije. Sadr\u017einu pojma odre\u0111uje proizvodni odnos, a nikako najbli\u017ei rod i specifi\u010dna razlika. Podani\u0161tvo i poltronstvo, kukavi\u010dluk i izdaja. Ali o \u010demu mi pri\u010damo? Sve sami romanti\u010dni urlici koje raznosi promaja, ali koji ne izmi\u010du odgovaraju\u0107oj kriti\u010dkoj ventilaciji. Objektivisti\u010dko oko nas ne proma\u0161uje. Romantizam i voluntarizam frustriranih i uskoro agresivnih nije dobar saveznik. Srd\u017eba i ogor\u010denje nas vra\u0107aju u muk \u2013 muk vra\u0107anja. E nama se, vidite, od toga povra\u0107a. Ko se boji\u00a0muk\u00e2<\/em>\u00a0jo\u0161! Odbrana izgubljenog odbrana je slabosti. Minulo nije tu da bi se branilo, ve\u0107 da bi ga se mi\u0161ljenjem mi\u0161ljenja koje ga je mislilo ostavilo pro\u0161losti i iznova zapo\u010delo mi\u0161ljenje na drugom mestu \u2013 ovom na kojem je sada pitanje odluke. Bekstvo za nas nije samo potraga za oru\u017ejem, ve\u0107 i njegovo izumevanje. Treba li ne\u0161to re\u0107i i o razumevanju? Mi prekidamo asocijativno nizanje i odbijamo da razumemo i tuma\u010dimo. Obja\u0161njavati tako\u0111e ne nameravamo.<\/p>\n Totalizuju\u0107a paranoja akademske kritike osuje\u0107uje kritiku koju priziva i disciplinuje. Biraju se re\u010di: imenuje se i imenuju se mesta. Psovke se smatraju neprimerenim. Kakav uvid! Ali ni sa pesmom stvar ne stoji bolje: Davi\u010dov poziv na prelazak sa pesme na psovke ostao je bez svojih izdanaka na jalovom tlu univerzitetske askeze i tu\u017enog, smrtno ozbiljnog, asketizma kojeg su unvirezitetski jezik i praksa skrojili po svojoj meri. I humoru je odzvonilo na periferiji. Ali tu je zato poruga, koja uz ulizi\u0161tvo i strah pegla svaku problematizaciju \u0161tedro preporu\u010duju\u0107i nove i sve novije teme i literaturu \u2013 sve obimniju i dosadniju \u2013 iako je jasno da ova sama nikada ne\u0107e zasvirati.<\/p>\n Nastavnici ra\u0111aju nastavnike, ne ba\u0161 kao \u0161to konj ra\u0111a konja jer u pitanju su sekire[4]<\/a>. Zaigrajte i evo ih. Treneri sa sudijama. \u0110aci sa svojim duhovnicima kojima dah\u0107u i re\u017ee za vrat \u010dekaju\u0107i trenutak kada \u0107e se iznemogli sru\u0161iti. Do tada, starci \u0107e imati svoje \u010ditaoce i \u201episce od istog pisca\u201c umno\u017eene koliko se mo\u0107 i vreme \u0161kolovanja prote\u017ee. Stari se u \u0161kolskoj klupi igraju\u0107i se pritom nastavnika i u\u010denika, tate i mame, a onda i trgovaca. Indijanci ne postoje. Izgladnjivanje je odlu\u010duju\u0107i momenat ove tehnike reprodukcije nasilja i submisivnosti koja u\u010di slu\u0161ati sa obe strane. Pokori se da bi znao vladati. Nimalo veseo nauk.<\/p>\n Politika? Biti vidljiv, akumulirati simboli\u010dki kapital, prodati ga u zamenu za platu. Ni\u0161ta drugo do Zamak. Ulazak u Zamak i zadovoljenje opravdanih o\u010dekivanja. Ploviti se mora, a \u017eiveti ne. Kapitaloparlamentarno i univerzitetsko ateriranje na teren dru\u0161tva, koje vi\u0161e niko i ne naziva civilnim, jeste ono \u0161to je oduvek i bilo: ja\u010danje dr\u017eave. Ja\u010danje na na\u010din slabljenja. Deregulacija odla\u017ee suspumciju osoblja (koja ionako, niti sama od sebe, ne privodi proletarijatu) kojem je prepu\u0161teno da misli \u0161ta god ho\u0107e ako se pokorava tempu i ritmovima proizvodnje\u00a0vlasti<\/em>. Zato to ne mo\u017ee biti materijalna proizvodnja, a onda ni sama proizvodnja, ve\u0107 ono \u0161to je ve\u0107 nazvano\u00a0protivproizvodnja<\/em>\u00a0koja se odvija, realizuje, uz sveop\u0161tu komodifikaciju. Ali ova dijalektika je jo\u0161 neuve\u017ebana i zaudara po paradoksu. Ja\u010dati slabljenjem! Me\u0111utim, paradoksalno je samo odbijanje da se uvidi bujanje institucija dr\u017eave koje vrlo jasno pokazuju svoju strukturu \u2013 strukturu proizvodnih odnosa koje reprodukuju \u2013 i koja se \u0161iri famoznom realnom supsumpcijom. Ali realna je, ne zaboravimo, u materijalnoj proizvodnji. A ova, supsumpcija kognitivaca, samo \u0161iri ono \u0161to se nekada zvalo\u00a0birokratijom<\/em>.<\/p>\n Ali tehnokratska afera je zavr\u0161ena. I sama birokratija je njome bila na\u010deta, sve dok se kona\u010dno nije oslobodila potrebe za metafori\u010dkom \u201eracionalizacijom\u201c. Kafka je pokazao ma\u0161inizam birokratskog ansambla i sa tehni\u010dkim ma\u0161inama vi\u0161e ne moramo imati posla i mutiti horizont objektivnih interesa radni\u010dke klase. Objektivnost ovih interesa treba pokazati u svoj svojoj konceptualnosti da bi ga se napustilo u ime\u00a0borbe<\/em>. Nepotizam i disfunkcionalnost su re\u017eimi rada koji iznose na videlo dru\u0161tvenost tehnokratske racionalnosti koja je umi\u0161ljala da ima posla sa samim stvarima. Odnosi me\u0111u stvarima su odnosi me\u0111u ljudima.\u00a0Me\u0111ulju\u0111a u krajnjoj instanci<\/em>. I to nije privid, to bi trebalo da je uvid. Privid je situacija u kojoj do\u017eivljavamo odnose me\u0111u ljudima kao odnose me\u0111u stvarima i kada scijentifikujemo sopstveno mi\u0161ljenje i na taj na\u010din reprodukujemo empiricisti\u010dki odnos\/osnov svakog idealizma. Za nas materijalizam nije empiricizam, a onda ni nauka. Materijalizam je subjektivnost, jer to\u00a0da mislimo<\/em>\u00a0stoji prema indistinktnosti u njegovoj nesvodivosti na spoznato. Ono dakle nije Hegelovo poznato, ono je nespoznato i spoznatljivo. Poznato je, kao i uvek, isklju\u010divo stvar znanaca i starih, a onda i dobro umre\u017eenih, poznanika.<\/p>\n Rep za repom, jato grabljivica. Politi\u010dko umesto politike, institucije i \u201evidljivost\u201c umesto borbe. Spektakl. Dr\u017eavno osoblje naseljava dru\u0161tvo koje vi\u0161e ne treba ni braniti. Ono je pokazalo svoje: proizvodne odnose koje reprodukuje u funkciji eksploatacije. Ono je dr\u017eava, i u tome vidimo doprinos socijalizma. Taj nam je izneo na videlo kapitalizam. Me\u0111utim, vojno-industrijski kompleks je i dalje tu; birokratizovan onako kako nam je to Kafka pokazao: naseljen porodicama i bandama, slugama i klijentima koji pristaju na mesto koje im je dodeljeno u deobi plena i spremnih da sa\u010dekaju svoj trenutak. Da to ne mo\u017ee biti trenutak pobune, ve\u0107 vladanja, jasno je iz principa i u\u010dinaka njihove sholastike.<\/p>\n [1]<\/a>\u00a0Totalizacija je reprodukcija temeljne protivre\u010dnosti koja je preskriptivna jer je\u00a0borba<\/em>\u00a0temelj onoga o \u010demu se u svakoj objektalisti\u010dkoj nau\u010dnoj obradi radi, i ona nije isto \u0161to i praksa. Nije li uostalom praksa ono \u0161to stavlja na proveru svako \u0161timanje? Ne\u0161to je prakti\u010dno kad fercera. Borbeno, me\u0111utim, ne. U tome i jeste razlika izme\u0111u preskriptivnog i desrkiptivnog koje tra\u017ei svoju praksu.<\/p>\n [2]<\/a>\u00a0Kafka, 144.<\/p>\n [3]<\/a>\u00a0Mo\u017ee li se misliti a da se ne misli\u00a0o<\/em>?<\/p>\n