re-born<\/em>\u00a0aktiviste Alekseja Ki\u0161juhasa.<\/p>\nOva uli\u010dno-akademska dinamika ima pozitivan uticaj i na aktivisti\u010dko polje, a ne samo na akademiju, opet u smislu porasta simboli\u010dkog i socijalnog kapitala i to onih krugova koji su prote\u017eirali takvog jednog akademskog kapitalca, ali i onih koji su se sa njim umre\u017eili (pa makar i pasivno), jer samim njegovim prisustvom u na\u0161em polju raste i vrednost na\u0161eg simboli\u010dkog i socijalnog kapitala. A tako se, dakle, jo\u0161 jednom da ponovimo, ja\u010da i hegemonija u javnosti, jer sad kona\u010dno imamo na\u0161e ljude u njihovim redovima, koji \u0107e na svakom mestu i u svako doba proturati i zastupati na\u0161e ideje: tako profesor i njegov \u0111akon postaju najva\u017eniji subjekti revolucije. Zato \u0107e, uzgred budi re\u010deno, razno-razni alpari lo\u0161onci uvek i biti dobrodo\u0161li u na\u0161em polju rada, jer se sve odvija po principu \u2013 dobro vama, dobro nama. Zanimljiv je ipak fenomen da je ulica t.j. ovo tzv. aktivisti\u010dko polje postalo toliko privla\u010dno za akademiju, jer se sti\u010de utisak da unutar samog akademskog polja njegovi akteri nemaju mogu\u0107nost ne samo za akumulaciju kapitala, nego ni za svoj rad i da zato moraju iza\u0107i iz njega da bi radili ono za \u0161ta su u njemu pla\u0107eni: da istra\u017euju, pi\u0161u, izla\u017eu, objavljuju. I onda na osnovnu platu za to dobiju jo\u0161 i honorar, a na posletku sve to lepo naplate u formi nekakvog napredovanja na lestvici unutar svog mati\u010dnog polja (ili nekih drugih dr\u017eavnih aparata), \u0161to je ve\u0107 trostruka korist od jednog takvog aran\u017emana. Na taj na\u010din aktivizam direktno subvencioni\u0161e akademiju, \u0161to je, me\u0111utim, privla\u010dno ne samo \u00bbradnicima u nauci\u00ab, ve\u0107 i aktivistima, budu\u0107i da oni u toj vezi vide jedan primer za ugledanje i neku mogu\u0107nost za svoj sopstveni prelazak u akademsko polje (tome mre\u017ea koja se gradi i treba da poslu\u017ei).<\/p>\n
Cilj konferencija\u0161enja je, mo\u017ee se re\u0107i, uklju\u010divanje svakog ljevi\u010darskog mladunca u proces akumulacije kapitala, odnosno uspe\u0161no nastavljanje ovog procesa (za one ve\u0107 uklju\u010dene), a u interesu svih nas. Kao ono sa ljudima-baterijama u Matrixu. Jeste li gledali Matrix? Uglavnom, na taj na\u010din se i posti\u017ee ranije spomenuta hegemonija. Valjda. Kako bilo, uklju\u010divanje u proces akumulacije je prvo pasivno, putem pasivnog konzumiranja, ali stoga nije i manje va\u017eno, jer upravo pasivna participacija ve\u0107ine jeste od velike va\u017enosti za profilisanje manjine, jer se tako doprinosi uve\u0107anju njenog simboli\u010dkog i socijalnog zna\u010daja. Ipak i takva participacija donosi i samim pasivnim konzumentima odre\u0111eni broj simboli\u010dkih i socijalnih bodova, u vidu stavki koje se posle navode u biografiji profesionalnog revolucionara, a \u0161to \u0107e kasnije dobiti na zna\u010daju i mo\u017ee biti preporuka za razli\u010dite nove i dalje kombinacije. Pasivna akumulacija je preduslov za onu aktivnu, \u0161to se pokazuje neverovatnom brzinom, jer ba\u0161 u nekoj kasnijoj fazi uklju\u010deni mladunci preuzimaju sve aktivniju ulogu, postaju\u0107i od sporadi\u010dnih redovni pasivni u\u010desnici, pa pomo\u0107no tehni\u010dko osoblje u organizaciji doga\u0111aja, potom \u2013 ako bog d\u00e2 \u2013 i moderatori, zatim i sami izlaga\u010di, autori tekstova, urednici publikacija i, na kraju, organizatori sopstvenih konferencija. Drugim re\u010dima, cilj u\u010de\u0161\u0107a na konferenciji je da se \u010dovek osposobi da i sam realizuje konferenciju. Primer za to mo\u017ee biti, recimo, beogradska grupa\u00a0Centar za politike emancipacije<\/em>: sama grupa de facto je proiza\u0161la kao proizvod jedne konferencije (Letnje \u0161kole 2010 u Novom Sadu); sam naziv grupe je osmi\u0161ljen tako da odgovara programu jedne odre\u0111ene fondacije, \u010dija je jedna od zaposlenih bila ujedno i \u010dlanica ove grupe, \u0161to je ba\u0161 zgodno; a i cilj grupe je trebalo da bude upravo organizovanje seminara i konferencija (jer je to, je li tako, najo\u010digledniji vid emancipacije). Ova grupa je, me\u0111utim, ujedno i lo\u0161 primer, pre svega za one koji su je prote\u017eirali i u nju investirali, jer se pokazala potpuno proma\u0161enom investicijom: usrali su svaku priliku koja im se dala, diskreditovali su svaki model koji su kopirali (zato i nema vi\u0161e\u00a0klasi\u010dne<\/em>\u00a0ljevi\u010darske letnje \u0161kole), mnoge su prestra\u0161ili svojom imbecilno\u0161\u0107u, zabrljali su u odr\u017eavanju redovnog procesa akumulacije socijalnog i simboli\u010dkog kapitala i tako dalje. Zato na sam spomen naziva ove grupe i njenih glavnih vinovnika mnogi samo prevr\u0107u o\u010dima; ne\u0161to vi\u0161e od toga ionako ne bi valjalo da se ka\u017ee i poka\u017ee, jerbo njeni delegati i dalje sede na izvoru mo\u0107i i novca u fondaciji, pa to za potencijalne kriti\u010dare ove grupe na kraju finansijski mo\u017ee gadno da se zavr\u0161i. \u0160to, ina\u010de, dovoljno govori o cinizmu i licemerju u orbiti fondacije (ali o tome vi\u0161e u pogavlju o umre\u017eavanju). Uglavnom, mi \u0107emo spomenutu grupu ovde ostaviti po strani, ali je ipak ne gubimo iz vida: ona \u0107e se u na\u0161em priru\u010dniku javljati i kasnije, jer se na njenom primeru mo\u017ee \u0161to-\u0161ta nau\u010diti.<\/p>\nRitam konferencij\u00e2<\/strong><\/p>\nKako izgleda godi\u0161nji kalendar konferencij\u00e2? Kada se, u kojem ritmu i kojim intenzitetom one odr\u017eavaju? Zimsko doba, pogotovo po\u010detak kalendarske godine, nije pravo vreme za konferencije: ovaj period slu\u017ei pre za sre\u0111ivanje utisaka iz proteklog perioda, a pogotovo za izvo\u0111enje finansijskog bilansa i pravljenje planova za slede\u0107u konferencijsku sezonu. Dakle, zagrevanje po\u010dinje tek sa prvim prole\u0107nim pupoljcima, kada se drugarice i drugovi lijevi kriti\u010dari i samoupravlja\u010di, kao i sve ostalo u prirodi koja ih okru\u017euje, dijalekti\u010dki bude iz zimskog sna. Tu se tek pripremaju teme. Stoga je npr. mart mesec idealno doba za odr\u017eavanje prvih konferencijskih susreta, koji se u aprilu umno\u017eavaju, da bi ritam njihovog odr\u017eavanja kulminaciju dostigao u maju, naravno, zato \u0161to je maj revolucionarni mesec. Tako da ako kani\u0161 ne\u0161to ozbiljno praviti, neka to bude ba\u0161 u maju, ali treba znati da je tada konkurencija i naj\u017ee\u0161\u0107a. Stoga je ovaj mesec zapravo doba neprestanih ljevi\u010darskih karavana, uzajamnog pose\u0107ivanja po konferencijama i isto takvog uzajamnog obja\u0161njavanja jednih te istih, svima ve\u0107 poznatih stvari. Recimo, zakona tendencijskog pada profitne stope kapitala ili po\u010detaka svetske ekonomske krize ili tra\u017eenja odgovora levice na savremene izazove. Majsko putovanje po konferencijama zna da potraje do duboko u jun, ali se po pravilu mora zavr\u0161iti u toku prve polovine istog meseca, da bi drugarice i drugovi izlaga\u010di mogli malo da se odmore i prikupe snagu za slede\u0107i konferencija\u0161ki talas.<\/p>\n
Odmor ne traje dugo, svega nedelju ili dve, jer odmah sledi nova runda, koju predstavljaju takozvane letnje \u0161kole: za njih je po pravilu rezervisan mesec juli. Letnje \u0161kole se odr\u017eavaju radi toga da siroma\u0161niji \u010dlanovi lijeve zajednice mogu da participiraju u ne\u010demu \u0161to tobo\u017ee li\u010di na letovanje. To je, dakle, tip konferencija\u0161enja prete\u017eno pravljen za raju. Za had\u017eije koje tu gostuju kao izlaga\u010di, me\u0111utim, u\u010de\u0161\u0107e u letnjim \u0161kolama je tek uvod u sezonu odmora, jer na taj na\u010din oni tek prikupljaju finansijska sredstva za svoje letovanje. Pazi se da se sezona letnjih \u0161kola zavr\u0161i do kraja istog meseca; drugim re\u010dima, letnje \u0161kole se ne prote\u017eu na avgust, jer je to vreme kada se, kako i bog zapoveda, svi odmaraju \u2013 neko u soliteru, neko na obali Jadrana. Za had\u017eije to va\u017ei samo delimi\u010dno, jer su za njih avgustovske ferije samo prelazna faza izme\u0111u letnje i jesenje sezone izlaganja, u toku koje oni temeljno pripremaju svoje materijale za jesen; me\u0111utim, kako spadaju u ono \u0161to se tako popularno naziva kreativnom klasom, onda oni trenutke odmora i moraju da ujedno koriste za rad i da se odmaraju dok rade. Stoga ih nije neobi\u010dno videti na pla\u017ei pod suncobranom kako slu\u0161aju audio snimak najnovijih predavanja Mihaela Hajnriha.<\/p>\n
Jesenja sezona je slede\u0107a faza i ona zna da potraje veoma dugo: po\u010dinje vrlo rano, \u010desto ve\u0107 poslednjeg vikenda u avgustu, odvija se intenzivno tokom septembra i oktobra, a svoj vrhunac dosti\u017ee u novembru. Ona slu\u017ei tome da izlaga\u010di \u2013 dakle, isti oni koje smo slu\u0161ali i u prole\u0107e i u leto \u2013 sada istoj onoj publici ponovo ispri\u010daju isto ono \u0161to su izlagali ranije. Na taj na\u010din, u\u010de\u0161\u0107em u novom serijalu izlaganja, oni prikupljaju finansijska sredstva za isplatu dugovanja napravljenih u toku leta (ako su preterivali na letovanju), ili pak za kupovinu ogreva i zimnice t.j. u sklopu priprema za zimsku sezonu. Jesenji turnus zna da se razvu\u010de do duboko u decembar, a naj\u010de\u0161\u0107i razlog za to je ka\u0161njenje i\/ili neispunjavanje planova u vezi godi\u0161nje produkcije konferencijskih doga\u0111aja. Stoga se sve \u0161to je zaostalo iz proizvodnog plana, uklju\u010duju\u0107i prezentacije publikacija, promocije filmova itd. sme\u0161taju u decembar. Zato decembarski planovi izgledaju krcato poput majskih, iako ih po pravilu pose\u0107uje manje ljudi. Tu negde oko 20-tog decembra je prakti\u010dno kraj sezone, jer se posle toga svi mentalno raspu\u0161taju. Sledi kra\u0107i odmor, proslava nove godine i nakon toga pripreme za najnoviju sezonu potpuno uzbudljivih i radikalnih konferencijskih talasa o neverovatnim temama kakve su tendencijski pad profitne stope kapitala, analiza po\u010detaka svetske ekonomske krize i tra\u017eenje odgovora levice na savremene izazove.<\/p>\n
Kategorije konferencija, tipovi i stilovi izlaga\u010da<\/strong><\/p>\nOvde odmah treba re\u0107i da postoje konferencije i konferencije. Drugim re\u010dima, one obi\u010dne i one neobi\u010dne, one nereprezentativne, koje donose poen ili dva, i one nadrkane, reprezentativne, bogato aran\u017eirane i simboli\u010dkim kapitalom nagojene. Zato su se, recimo, svi tukli za mesto na konferenciji o Praxis \u0161koli na Kor\u010duli 2011. godine (povratak na mesto zlo\u010dina!), dok se, sa druge strane, na skupove Centra za politike emancipacije ili Gerusije ide tek ako se mora ili ako je to ulaznica za vi\u0161u kategoriju izlaganja (t.j. ako se investiranje dugoro\u010dno isplati). Faktor motivacije mo\u017ee da predstavlja i to \u0161to organizatori manjih doga\u0111aja \u010desto pla\u0107aju ne samo honorare, putne tro\u0161kove i obezbe\u0111uju sme\u0161taj, nego sponzori\u0161u i posjet lokalnom restoranu, vo\u017enju taksijem i tri pi\u0107a na ra\u010dun preduze\u0107a.<\/p>\n
Jedno od takvih ekskluzivnih mesta za izlaga\u010de, naro\u010dito u poslednjih tri godine, je postao i zagreba\u010dki Subversive Festival, \u0161to se vidi, sa jedne strane, iz utkrivanja za mesto na istom, ali i, sa druge strane, iz podele uloga me\u0111u samim izlaga\u010dima, \u0161to svi vole: zato nema boljeg mesta za posmatranje nadmetanja u najpoznatijoj sportskoj disciplini sa ovih prostora \u2013 kur\u010denju \u2013 nego \u0161to je to karneval Sre\u0107ka Horvata. Na ovom festivalu postoji vrlo jasna linija razdvajanja izme\u0111u onih koji izla\u017eu negde u polumra\u010dnom \u0107o\u0161ku, sede\u0107i na betonu (to su mlade snage na\u0161eg pokreta), tre\u0107erazrednih ljevi\u010darskih ideologa i aktivista, snag\u00e2 u usponu koje sede na neudobnim stolicama, zatim 2nd class celebrities (iskusnih aktivista i svih onih koji su boravili du\u017ee od 15 dana u inostranstvu, jer se to ra\u010duna ve\u0107 kao stru\u010dno usavr\u0161avanje) i, na kraju, prominentnih li\u010dnosti, Slavoja \u017di\u017eeka i dru\u0161tva za stolom t.j. svih onih koji mogu neograni\u010deno da piju kafu i mineralnu vodu na ra\u010dun organizatora, a ako imaju sre\u0107e, mo\u017eda se rukuju i sa \u017eivim predsednikom republike. Uprkos ovako jasnoj podeli i vrlo te\u0161koj prohodnosti (socijalnoj pokretljivosti, rekao bi Aleksej Ki\u0161juhas) iz jedne u drugu kategoriju izlaga\u010da, u\u010de\u0161\u0107e na Subversive-u je, dakle, postalo stvar presti\u017ea, pa svaki punoglavac koji je u vreme odr\u017eavanja festivala slu\u010dajno svratio na pi\u0161anje, to ra\u010duna ve\u0107 kao direktno u\u010de\u0161\u0107e na istom i pripisuje sebi ogromni simboli\u010dki kapital, \u0161to onda obavezno navodi i u motivacionom pismu prilikom prijave za slede\u0107u letnju \u0161kolu feminizma. U tom smislu bi se moglo re\u0107i da sistem konferencija funkcioni\u0161e vrlo sli\u010dno kapitalisti\u010dkom tr\u017ei\u0161tu nekretnina, budu\u0107i da se cijena jedne odre\u0111ene nepokretnosti (odn. seminara, letnje \u0161kole, konferencije) na tr\u017ei\u0161tu odre\u0111uje ne na osnovu njihove cene proizvodnje t.j. karakteristika, kvaliteta, veli\u010dine i \u0161ta ti ja znam, ve\u0107 na osnovu procene njihovog potencijala da generi\u0161e simboli\u010dki i socijalni kapital t.j. da ostvare profit.<\/p>\n
Tipi\u010dno za izlaganja na konferencijama, a pogotovo letnjim \u0161kolama, jeste da izlaga\u010di dolaze potpuno nepripremljeni. \u010cesto, zapravo, i ne znaju za\u0161to su do\u0161li, na koju temu izla\u017eu, za\u0161to bi uop\u0161te i morali da se potrude da izla\u017eu pred pukom, pa se tako i ophode. Uostalom, \u010dinjenica je da i nisu do\u0161li da izla\u017eu, nego da preuzmu obe\u0107ani honorar, po\u0161to im visina PhD stipendije ne omogu\u0107ava normalan \u017eivot, pa se na ovaj na\u010din kofinansiraju. Te\u0161ka je sudbina kognitarijata. Mada, me\u0111u njima ima i onih koji, zapravo, pojma nemaju o temi koju izla\u017eu i\/ili nisu sposobni da izla\u017eu, \u0161to je pogotovo karakteristi\u010dno za mlade (i ne toliko mlade) kadrove Gerusije i Centra za politiku emancipacije; to je, ina\u010de, vodilo opadanju simboli\u010dke vrednosti doga\u0111aja organizovanih od njihove strane. Sa druge strane, od onih koji imaju had\u017eijski status se \u010desto i o\u010dekuje da izla\u017eu upravo ne\u0161to, \u0161to sa najavljenom temom izlaganja nema nikakve veze, na jedan haoti\u010dan i naporan na\u010din, da pritom pribegavaju glupim \u0161alama, anegdotama, da se prise\u0107aju, bezveze improvizuju i tome sli\u010dno. To su Sre\u0107ko Horvat i dru\u017eina nau\u010dili od Slavoja \u017di\u017eeka i to rade volje primenjuju. A to je i vrlo ispravna taktika u smislu akumulacije kapitala t.j. input-output prora\u010duna, jer uz minimalna ulaganja donosi maksimalni profit. Ova praksa, ina\u010de, deluje naro\u010dito upadljivo kada ju se uporedi sa retkim \u0161treberskim istupima intelektualaca koji ponekad zalutaju na ovakve doga\u0111aje, a koje je prosto zadovoljstvo slu\u0161ati, iako se sti\u010de neprijatan utisak da su tu do\u0161li da se potpuno nepotrebno dopadnu onome \u0161to se navija\u010dkim re\u010dnikom naziva prvom izlaga\u010dkom ekipom nove generacije. Tako i Boris Buden na letnjoj \u0161koli 2011. godine.<\/p>\n
Omiljene teme, literatura i reference<\/strong><\/p>\n\u0160ta se obra\u0111uje po konferencijama? Koje su to teme koje se razmatraju? \u010ciji radovi i na koji ta\u010dno na\u010din se \u010ditaju i preporu\u010duju od strane izlaga\u010da i u\u010desnika? Na koga se naj\u010de\u0161\u0107e referira? Postoje li po\u017eeljni i nepo\u017eeljni autori i radovi? Naravno da postoji odabir literature, izbor tema i autora, i ne samo da postoji, nego je pa\u017eljivo izvr\u0161en od strane najstru\u010dnijih me\u0111u kadrovima, ne bi li obuka \u0161irokih narodnih masa za predstoje\u0107i revolucionarni preobra\u017eaj dru\u0161tva putem (jo\u0161 uvek virtuelne) socijalisti\u010dke partije i njenog velikog plana bila \u0161to temeljitija i u kona\u010dnici uspe\u0161nija. A sad malo konkretnije o svemu tome.<\/p>\n
Broj tema koje se obra\u0111uju na konferencijama je relativno ograni\u010den. U prvom redu, to su teme koje se doti\u010du krize kapitalizma: omiljeni je problem, svakako, tendencijski pad profitne stope kapitala, koji stoji na dnevnom redu ve\u0107 godinama, zbog \u010dega ga eksperti jo\u0161 uvek vuku sa sobom i neumorno obja\u0161njavaju drugim ekspertima od jedne do druge konferencije; popularna je i tema po\u010detka aktuelne ekonomske krize, koja eventualno mo\u017ee biti pro\u0161irena u temu cikli\u010dnih kapitalisti\u010dkih kriza; tre\u0107i modus iz ekonomskog tematskog segmenta predstavljaju zlatno doba kapitalizma, neoliberalna ofanziva i postfordizam, eventualno i fascinacija socijalisti\u010dkim modernizmom. Ina\u010de, ovo poslednje spomenuto zna \u010desto da se pro\u0161iri u obuhvatniju temu jugoslovenskog iskustva\/eksperimenta\/samoupravljanja, koja se sama sastoji naj\u010de\u0161\u0107e od tri segmenta: stvarnosti i mita radni\u010dkih saveta, socijalisti\u010dkog pluralizma u Jugoslaviji i, naravno, jugoslovenske kulture, sa posebnim fokusom na filmu, a pogotovo na\u00a0Crnom talasu<\/em>\u00a0u jugoslovenskoj kinematografiji. U obzir dolaze i partizanski spomenici t.j. spomenici posve\u0107eni NOB-u. Ovaj osnovni tematski kompleks se onda nadogra\u0111uje i varira. Mogu\u0107nosti su zaista neograni\u010dene, a mo\u017ee, recimo, ovako: kulturna politika u SFRJ, kultura u vreme ekonomske krize, aktuelna ekonomska kriza i manjinska prava, socijalisti\u010dka moderna i \u017eene, kriza kapitalizma i umetni\u010dka produkcija i tome sli\u010dno i tako dalje. U praksi to izgleda naj\u010de\u0161\u0107e tako \u0161to de\u017eurni eksperti za pitanje tendencijskog pada profitne stope, jo\u0161 jednom, objasne nazo\u010dnima u \u010demu je bit fenomena tendencijskog pada profitne stope kapitala i, onda, zaklju\u010de da to mo\u017ee vrlo negativno da uti\u010de na kulturnu politiku, manjinska prava, horizontalno povezivanje, nauku, vremensku prognozu, \u0161ta god. Auditorijum to jako voli i tome se divi, eksperti na taj na\u010din pro\u0161iruju oblasti svoje stru\u010dnosti i svi su zadovoljni.<\/p>\nDrugi opseg tema kao zajedni\u010dki imenitelj ima odgovore levice na izazove kapitalizma t.j. levi\u010darske alternative u doba svetske ekonomske krize. To obuhvata sve probleme koji \u010doveku mogu da padnu na pamet: opet samoupravljanje, ali u ne\u0161to druga\u010dijem kontekstu, zatim reindustrijalizaciju, sna\u017eenje lgbt prava, potom povezivanje roma, problematizovanje istorijskog revizionizma, feminizam i kako ga ste\u0107i, inicijative mladih nau\u010dnika, sadnju paradajza u predgra\u0111ima gr\u010dkih gradova, povratak prirodi, saveze neafirmisanih \u0161panskih \u201cradnika u kulturi\u201d, infiltriranje u medije i druge strategije postizanja hegemonije, obuku u organizovanju radionica i sopstvene konferencija\u0161ke produkcije, revolucionarno rajcanje osoba sa posebnim potrebama, ma sve… Just name it, we got it; if we don’t have it, you don’t want it!<\/p>\n
Kad se dva tematska skupa preseku, dobija se prose\u010dna ljevi\u010darska konferencija: prvi panel, recimo, svetska ekonomska kriza, sa izlaganjima o uzrocima i cikli\u010dnosti kriza; drugi panel, manifestacije krize, na primer, u Gr\u010dkoj i \u0160paniji, plus sto puta izlagano izlaganje o istorijskom revizionizmu u jugoslovenskom regionu; tre\u0107i i \u010detvrti panel problematizuju alternative i odgovore, delovanje odre\u0111enih (zapravo svih) pokreta, primere poluuspe\u0161nog organizovanja iz zemlje i inostranstva, podse\u0107anje na iskustvo jugosl. samoupravljanja, sa posebnim osvrtom na revolucionarni potencijal Crnog talasa; peti panel, ako takvog ima, obi\u010dno se bavi ne\u010dim nepovezanim sa prethodnim temama. Varijacije su mogu\u0107e i po\u017eeljne, mada je osnova upravo ova.<\/p>\n
Svaki pravi ljevi\u010darski aktivista zna da prati neizre\u010dene upute kadrova, tako da \u010dita samo ono \u0161to mu se ka\u017ee t.j. ono \u0161to se nalazi na spisku po\u017eeljne literature. Uspostavljanjem ovakvog, iako neformalnog spiska, sam pokret se stara da se leva i desna skretanja redukuju na prihvatljivu meru. Kada postane neprihvatljivo, usledi crveni karton i isklju\u010denje. \u0160to se naj\u010de\u0161\u0107e upotrebljavane literature i omiljenih autora ti\u010de, u jednom nesvesnom napadu samokritike \u2013 dakle, misle\u0107i da je posredi kritika\u00a0onih drugih<\/em>\u00a0i ne uvi\u0111aju\u0107i da je, zapravo, re\u010d o samokritici \u2013 slovena\u010dki mag Primo\u017e Kra\u0161ovec je u jednom tekstu napravio opasku u fusnoti, o autorima na koje se naj\u010de\u0161\u0107e referira po seminarima i konferencijama. Tom prilikom spomenuo je Fukoa (iz druge ruke), Negrija i Harta, Laklaua i Mufa, Deleza i Gatarija; oni, me\u0111utim, nisu jedini, \u010desto ni omiljeni autori na koje se voli referirati. Naprotiv, Delez i Gatari, recimo, ne samo \u0161to ne igraju vi\u0161e nikakvu ulogu na ovoj listi, nego su ve\u0107 na korak od prelaska ka neformalnom ljevi\u010darskom index librorum prohibitorumu. Umesto njih, sada su u igri Dejvid Harvi, Samir Amin, Ursula Hjuz, Slavoj ve\u010diti \u017di\u017eek, Karlo Ver\u0107elone, \u0110or\u0111o Agamben, Rastko Mo\u010dnik, cela Frankfurtska \u0161kola i po koji praksisovac, mo\u017ee da u obzir do\u0111e i Volerstin, ponekad i Pjer Bordju\/Burdije (i on \u010desto iz druge ruke), obavezno redukovano i\/ili pogre\u0161no shva\u0107eni Altiser, odlomak o feti\u0161izmu iz Marksovog\u00a0Kapitala<\/em>, eventualno D\u017eon Majnard Kejnz i to bi bilo to. U modi su odnedavno i Branko Horvat, Mihael Hajnrih i jo\u0161 neki drugi marginali autori. Naravno, sklonost marginalcima i ezoteriji najvi\u0161e pokazuju upravo konferencijske had\u017eije: prosto obo\u017eavaju da se pozivaju na nepoznate autore koji pi\u0161u, recimo, isklju\u010divo na francuskom, jer im to daje na ekskluzivnosti i u\u010dvr\u0161\u0107uje njihov ekspertski status, pove\u0107ava misteriju koja postoji oko njihove stru\u010dnosti i produbljuje ono \u0161to se zove tajnim znanjem.<\/p>\nSa druge strane, postoji i ne\u0161to \u0161to predstavlja neformalni spisak zabranjenih autora i radova: tu spada sve ono \u0161to na bilo koji na\u010din mo\u017ee da dovede u sumnju aktuelne ljevi\u010darske strategije i taktike. Zato se, primera radi, preporu\u010duje da upotreba Bordjua\/Burdijea bude vrlo oprezna, ako ve\u0107 mora da je bude, a ne\u0161to sli\u010dno va\u017ei i za Fukoa; Altiser se uzima u obzir samo redukovano i vrlo povr\u0161no, kad se ne\u0161to uop\u0161teno trtlja o ideologiji; Alan Badju je progla\u0161en neatraktivnim, \u0161to bi zna\u010dilo nekorisnim i utoliko ga treba zaobilaziti u \u0161irokom luku, a on nije jedini; Nikos Pulancas je, recimo, jedno vrlo nepo\u017eeljno ime, a ni on nije usamljeni primer. Spiskovi po\u017eeljnih i nepo\u017eeljnih imena i radova su neformalni, a granica izme\u0111u modernog i zastarelog t.j. korisnog i nekorisnog za na\u0161u stvar je vrlo relativna i propusna i neprestano se koriguje i pomera u razli\u010ditim pravcima, \u0161to zbunjuje veliku ve\u0107inu aktera na sceni, iako to niko ne priznaje; jedno takvo priznanje predstavljalo bi dokaz slabosti, a pravi ljevi\u010darski aktivista to ipak nije. Zato, ako je na\u0161 ljevi\u010darski aktivista pravi, ako dosledno putuje od jedne do druge konferencije i permanentno se emancipuje (a osim toga emancipuje i druge), ubrzo \u0107e nau\u010diti da prati trendove i da razlikuje \u017eito od kukolja, korisno od nekorisnog, aktuelno od neaktuelnog, iako \u0107e to uvek biti sa zaka\u0161njenjem (nakon konferencije). Jer ako eventualno ima kakvih nedoumica, onda jedini na\u010din da se informi\u0161e jeste da isprati bibliografije had\u017eijskih tekstova, ali to mo\u017ee da postigne tek sa 4-5-6, pa i vi\u0161e meseci zaka\u0161njenja, jer barem toliko vremena treba da pro\u0111e od konferencije do zbornika radova sa iste. No, svejedno, upravo je to najbolji put da se u svako doba bude manje-vi\u0161e na liniji. A \u010dim stekne tu sposobnost da naslu\u0107uje \u0161ta je ispravno a \u0161ta pogre\u0161no \u010ditati, \u0161ta se sme a \u0161ta ne, mo\u0107i \u0107e za sebe da tvrdi da je postao pravi ljevi\u010darski aktivista; od toga je samo jedan korak do stru\u010dne osposobljenosti, totalne emancipacije i kadriranja, kao i,\u00a0last but not least<\/em>, organizovanja sopstvene konferencije, seminara, ili barem jedne serije pou\u010dnih predavanja.<\/p>\n[1]<\/a>\u00a0Treba napomenuti da akademski delatnici\u00a0ne percipiraju ovakvo pona\u0161anje kao samoponi\u017eavanje, ve\u0107 kao jedno neprijatno, ali logi\u010dno i s obzirom na cilj opravdano delovanje \u2013 ose\u0107aj stida koji pri tom nastaje, kao jedan sirotinjski ose\u0107aj, oni prepu\u0161taju sirotinji koja to posmatra sa strane i koja se onda \u010desto i stidi umesto njih.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"Na\u0161u seriju korisnih i pou\u010dnih \u010dlanaka nastavljamo tekstom o ljevi\u010darskim konferencijama, seminarima i letnjim \u0161kolama. Bud’ i ti ljevi\u010darski aktivista! ‘Aj na konferenciju! \u0160ta je to konferencija i \u010demu uop\u0161te slu\u017ei? U \u017eivotu svakog aktiviste i svake aktivistkinje konferencije i […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1158,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[33],"tags":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/gkp.org.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/12\/conf.jpg","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1157"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1157"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1157\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1158"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1157"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1157"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1157"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}