autor: Silven Lazaris<\/p>\n
[\u201cOva knjiga se odnosi na mi\u0161ljenje, na politiku i na ime\u201d]<\/p>\n
Naslov originala: Anthropologie du nom
\nAutor: Silven Lazaris (Sylvain Lazarus)
\nIzdava\u010di\/realizacija: Grupa za konceptualnu politiku & kuda.org
\nFrancuski izdava\u010d: Edition Seuil, Pariz
\nPrevela s francuskog: Ana Morali\u0107
\nMesto i godina izdanja: Novi Sad, 2013.
\nPovez: bro\u0161irano, \u0161iveno
\nObim: 302 str.<\/p>\n
ISBN 978-86-917183-0-5
\nISBN 978-86-88567-08-4
\nCOBISS.SR-ID 281272583<\/p>\n
Antropologija imena, Silven Lazaris: \u201eIskaz da politika pripada poretku mi\u0161ljenja za mene je odgovor, koji se najzad mo\u017ee identifikovati, na intelektualnu cezuru 1968. godine. To je tako\u0111e jedan poku\u0161aj da se zamisli politika posle kraja klasizma, to jest kraja jednog mi\u0161ljenja o konfliktnosti u terminima klas\u00e2 \u2013 budu\u0107i da je to mi\u0161ljenje u tom trenutku bilo na izdisaju. A to je i jedan poku\u0161aj da se zamisli politika u nekom drugom i druk\u010dijem prostoru, a ne u prostoru dr\u017eave, kao \u0161to je to bio slu\u010daj u lenjinizmu gde je politika imala za ‘objekt’ dr\u017eavu, u nameri da jednu bur\u017eoasku dr\u017eavu zameni jednom proleterskom dr\u017eavom. Politika, kako je ja shvatam, ne ispoljava se u prostoru nekog objekta, pa bio on dr\u017eava ili revolucija. Kraj klasizma kome su kategorije dr\u017eave i revolucije bile konsupstancijalne, zahteva druk\u010diju dispoziciju politike. U tom smislu \u0107e politika shva\u0107ena shodno Antropologiji imena biti nazvana politikom u subjektivnosti, koja ne funkcioni\u0161e niti se izgra\u0111uje putem objektalnost\u00ee koje sam malo\u010das naveo. To je ono \u0161to \u0107u ja nazvati politikom u interiornosti. Takva politika se oslanja na procese mi\u0161ljenj\u00e2 koji prizivaju procese-mi\u0161ljenja-ljudi i sama \u0107e biti nazvana mi\u0161ljenjem, u jednom veoma preciznom smislu: neka politika \u0107e se identifikovati odnosom prema sopstvenom mi\u0161ljenju.\u201c<\/p>\n
[…] \u201eSvaka politika razdvaja: na primer, Marks razdvaja svoje u\u010denje od filozofije (Hegelove filozofije), Lenjin razdvaja politiku od istorije u smislu u kome on daje primat svesti o istoriji: to \u0107e biti jedna uslovljena politika. Ja, sa svoje strane, razdvajam politiku od istorije, to jest od marksizma-lenjinizma, s jedne strane, a, s druge strane, od koncepcije kakvu istorija ima o vremenu. Ja tako\u0111e radvajam politiku od filozofije i sociologije. Akademizmu ovih poslednjih disciplina zameram to \u0161to one, zacelo, pori\u010du poduhvat kakav je moj, \u0161to i nije tako stra\u0161no, ali ono \u0161to je mnogo, mnogo gore jeste to \u0161to one diskvalifikuju samu ideju jednog prostora svojstvenog intelektualnosti ljudi. U marksizmu-lenjinizmu, partija je ta koja misli, u sociologiji, nau\u010dnik je onaj koji misli. Razdvajanje od filozofije je ono \u0161to razvija re\u010d \u201emi\u0161ljenje\u201c u drugom i druk\u010dijem prostoru, koji ja nazivam prostor subjektivnog. Ukratko, raskid s filozofijom odnosi se na pitanje mi\u0161ljenja. Raskid s istorijom, na pitanje vremena. Kad je re\u010d o pitanju vremena, pozva\u0107u se na neka li\u010dna imena: na ime Marka Bloha (Marc Bloch) i na ime Moziza Finlija (Moses Finley). Ja se, prema tome, zala\u017eem za razdvajanje, a tako\u0111e i za raz-vezivanje. Razvezivanje. U najjednostavnijem smislu, ja sam protiv onog heterogenog koje nazivam jednim samopredstavljanjem, jednim \u201emisliti zajedno\u201c dveju kategorija, dveju asignacija koje ulaze u kompoziciju da bi sudelovale u jednom totalitetu koji ja ne prihvatam. Ja sam mislilac singularnosti i Fukoovo (Foucault) ime mi nije strano.\u201c<\/p>\n
Iz Pogovora srpsko-hrvatskom izdanju, Grupa za konceptualnu politiku: \u201eKnjigu Antropologija imena smo objavili da bismo je preveli, a preveli smo je da bismo je pro\u010ditali. Nije moglo druga\u010dije, iako je ovo nelogi\u010dan sled na prvi pogled. Jer, za\u0161to se uop\u0161te prevodi neka knjiga? Ne\u0161to se pro\u010dita, na izvornom jeziku, i onda se… \u0161ta? Doma\u0107a ili maternja, sajezi\u010dna ili sanacionalna javnost \u017eeli se obavestiti o ne\u010demu \u0161to smo samo mi uspeli pro\u010ditati? Ova javnost i zajednica to nije u stanju obaviti na izvornom jeziku dela koje je u pitanju i zato \u0107emo joj prevesti na\u0161e otkri\u0107e i preporu\u010diti za \u010ditanje? Ako smo dovoljno mo\u0107ni, nametnu\u0107emo je za \u010ditanje i sprovesti nameru kroz ideolo\u0161ke aparate dr\u017eave i, ako nas poslu\u017ei ratna sre\u0107a, ubaci\u0107emo pro\u010ditano, prevedeno i preporu\u010deno u nastavno-obrazovni program nacije? Nada li se tome autor i da li je to jedini i zato prirodan niz doga\u0111aja i odluka? Mi dokazujemo suprotno. Francuski jezik niko od nas ne zna. Nastavno obrazovni program nije podrazumevao niti nam je dr\u017eava prevela ovu knjigu i niko nam je nije preporu\u010dio. Na nju smo nai\u0161li \u010ditanjem Badjuovih Metapolitika, ali ni on vi\u0161e nije u modi med mladim akademskim osobljem aparata \u2013 razume se, isklju\u010divo onog leve orijentacije. Prevrtljivost, pomodnost i marginalnost levice na ovim prostorima jeste element stanja situacije, ali nije i njena sudbina. Boravak u aparatima i pokretljivost kroz njih, kako nam je vi\u0161e puta re\u010deno i obja\u0161njeno, garantuju postupnu ali uspe\u0161nu hegemoniju radni\u010dke ideologije i politike za koju deceniju. Do tada, izbor literature i na \u201elevoj sceni\u201c mora biti pa\u017eljivo i takti\u010dki sa\u010dinjen a obuka naroda sprovedena uz pomo\u0107 pomenutog osoblja. Me\u0111utim, Antropologija imena nije na vidiku ni u takvoj konstelaciji ili odnosu snaga, pa je na\u0161e \u010ditanje, ukoliko je sami ne objavimo, odlo\u017eeno do na\u0161e smrti ili ovladavanja francuskim jezikom. \u0160ta da radimo! Ne samo \u0161to smo se \u0161kolovanjem zaglavili u ideolo\u0161kim aparatima dr\u017eave, nego nam ni u\u010denje stranih jezika nije sastavni deo doma\u0107eg vaspitanja. Nije li porodica samo jedan ideolo\u0161ki aparat dr\u017eave, a vreme i klasa iz kojih dolazimo imali su svoje na\u010dine zaglavljivanja i podele rada koja se reprodukovala praksama isklju\u010divanja i osuje\u0107enja. Iako smo u me\u0111uvremenu postali pekari, iako nevaspitani, do\u0161lo je do nekakvog teorijskog i politi\u010dkog zaglavljivanja i, ma koliko sve ovo izgledalo kao bura u \u010da\u0161i vode, Antropologija imena je bila nu\u017ena na na\u0161em teorijskom i politi\u010dkom putu, iako je, ponovimo, to ve\u0107 izvesno vreme put pekara koji mora i mo\u017ee misliti i saznavati, a onda i profilozofirati ako je to nu\u017eno.\u201c<\/p>\n
Cena pouze\u0107em: 1000 rsd (+tro\u0161kovi slanja) (za sve dodatne podatke i distribuciju obratiti se knjigostroj(at)gmail.com)<\/p>\n
Knjiga se tako\u0111e mo\u017ee kupiti na slede\u0107im mestima: BEOGRAD: Knji\u017earsko-izdava\u010dka zadruga Baraba, Solunska 18 Knji\u017eara Beopolis, TC Eurocentar, ulaz De\u010danska 5 ili Makedonska 30 Knji\u017eara Apropo, Cara Lazara 10 Knji\u017eara Zepter Book World, Knez Mihailova 42 NOVI SAD: Knji\u017eara Boolevar Books, Bulevar Oslobo\u0111enja 60 Lemijeva knji\u017eara, Alekse \u0160anti\u0107a 23 U prostorijama Centra za nove medije_kuda.org, Bra\u0107e Mogin 2 U Omladinskom centru CK13, Vojvode Bojovi\u0107a 13 BANJA LUKA: Knji\u017eara Libra, lamela IV, I sprat, Jevrejska bb ZAGREB: Superknji\u017eara, Roosveltov trg 4 \u0160to \u010dita\u0161, Ivana Gunduli\u0107a 11<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
autor: Silven Lazaris [\u201cOva knjiga se odnosi na mi\u0161ljenje, na politiku i na ime\u201d] Naslov originala: Anthropologie du nom Autor: Silven Lazaris (Sylvain Lazarus) Izdava\u010di\/realizacija: Grupa za konceptualnu politiku & kuda.org Francuski izdava\u010d: Edition Seuil, Pariz Prevela s francuskog: Ana […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1153,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[43,44,40],"tags":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/gkp.org.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/12\/AI-fotka-knjiga.jpg","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1152"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1152"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1152\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3531,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1152\/revisions\/3531"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1153"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1152"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1152"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1152"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}