{"id":1099,"date":"2011-12-09T17:47:19","date_gmt":"2011-12-09T17:47:19","guid":{"rendered":"https:\/\/gkp.org.rs\/?p=1099"},"modified":"2017-12-09T17:50:37","modified_gmt":"2017-12-09T17:50:37","slug":"projektna-neuroza","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/tekstovi\/projektna-neuroza\/","title":{"rendered":"Projektna neuroza"},"content":{"rendered":"

Petar Atanackovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Centar za socijalna istra\u017eivanja<\/p>\n

Uvod<\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Pitanje koje se \u010desto i uvek u istom obliku postavlja svima onima koji rade u sferi nematerijalne produkcije, ili neprofitnom sektoru, ili oblasti projektnog rada, i kako se sve ve\u0107 ne naziva ova ravan \u2013 jeste \u0161ta je to<\/em>, zapravo, to svi oni rade<\/em>? \u0160ta se u ovom sektoru radi, kako se to posti\u017ee i, u krajnjoj liniji, zbog \u010dega se to \u010dini? I ma koliko samo po sebi jednostavno zvu\u010dala i \u010desto se postavljala, te\u0161ko je na ovakva pitanja dati jedan zaista jednostavan i sveobuhvatan odgovor. Upravo iz razloga nemogu\u0107nosti nala\u017eenja pravog odgovora na spomenuta pitanja, nastao je ovaj tekst, baziran na sumiranju onog neposrednog (primarnog) iskustva, koje je kriti\u010dki preispitano i zatim sagledano u jednom \u0161irem okviru. To je naro\u010dito bilo va\u017eno, jer se odre\u0111ene prakse nisu mogle razumeti na pravi na\u010din bez svog postavljanja u dru\u0161tveni kontekst. Pogotovo bi, bez takvog pristupa, bilo onemogu\u0107eno shvatanje njihovih ideolo\u0161kih usmerenja i politi\u010dkih obele\u017eja. Ipak, to ne zna\u010di da pojedine teze u tekstu nisu neta\u010dne ili preterane, da u njima nema gre\u0161aka ili zastranjivanja. Naprotiv, sve je mogu\u0107e. Pa je, tako, mogu\u0107e i to, da su nalazi u ovom tekstu u najve\u0107oj meri \u2013 ispravni. Ali, na kraju krajeva, to i nema toliki zna\u010daj. Ono \u0161to je va\u017eno jeste, zapravo, ne\u0161to drugo: tekst predstavlja jednostavan poku\u0161aj da se glasno ka\u017ee ono \u0161to jeste, barem onako kako se nama \u010dini da jeste t.j. kako ono jeste za nas. Jer ba\u0161 je to ono \u0161to, prema re\u010dima R. Luxemburg, predstavlja\u00a0najrevolucionarniji mogu\u0107i \u010din<\/em>.<\/p>\n

Project-management, korak po korak<\/p>\n

Projektni rad predstavlja dominantni tip rada u podru\u010dju tzv. nematerijalne proizvodnje t.j. sociokulturne produkcije, koje je jo\u0161 poznato i kao oblast neprofitnog rada, budu\u0107i da radne aktivnosti u njoj nemaju za cilj stvaranje profita i klasi\u010dnu akumulaciju, investiranje i reinvestiranje kapitala[1]<\/strong>. Pod nematerijalnom proizvodnjom je obuhva\u0107ena produkcija kulture i razli\u010ditih vidova dru\u0161tveno-korisnog rada, od umetnosti, preko kulturnih i edukativnih programa, do podsticanja raznovrsnih oblika dru\u0161tvenog aktivizma. Re\u010d je o jednom specifi\u010dnom tipu, prete\u017eno kognitivnog rada, koji se realizuje u formi projekata \u2013\u00a0zajedni\u010dkih poduhvata privremenog trajanja, sa ciljem stvaranja jedinstvenog proizvoda, usluge ili rezultata<\/em>[2]<\/strong>. Za projektni rad su karakteristi\u010dni ograni\u010deno trajanje realizacije, odre\u0111eni spektar tema, precizno definisani rezultati i detaljno razra\u0111eni plan rada, sa opisom metode, aktivnosti, na\u010dina finansiranja i tako dalje. Rad u formi projekata nije tipi\u010dan isklju\u010divo za neprofitni sektor, ve\u0107 se javlja i drugde, ali u neprofitnom sektoru on predstavlja preovla\u0111uju\u0107i radni model.<\/p>\n

Po\u010detak svakog projekta predstavlja identifikovanje odre\u0111enih pojava, problema, pitanja ili potreba u jednoj dru\u0161tvenoj sredini, koje nije mogu\u0107e zadovoljiti uobi\u010dajenim putem ili na koje nije mogu\u0107e na\u0107i odgovore kroz ustaljene oblike komuniciranja i ve\u0107 postoje\u0107e forme dru\u0161tvenog delovanja. To je mesto na kojem po\u010dinje formulisanje jednog alternativnog odgovora ili alternativnih na\u010dina za zadovoljavanje identifikovanih potreba. Upravo njihovo precizno i detaljno obja\u0161njenje, opravdanje s obzirom na potrebe dru\u0161tvene sredine i takozvanih ciljnih grupa (dru\u0161tvenih grupa koje se nalaze u fokusu), projektovanje konkretnih rezultata i njihovih mogu\u0107ih uticaja t.j. na\u010dina na koji \u0107e se na jedan alternativan na\u010din zadovoljiti potrebe dru\u0161tvene sredine i fokusne grupe, predstavlja osnovu svakog projekta. Sa druge strane, ove osnovne linije projektne ideje se ra\u0161\u010dlanjuju na niz procedura, metoda i aktivnosti neophodnih za postizanje planiranih rezultata i, samim tim, realizaciju postavljenih ciljeva i pretpostavljenog uticaja. One se pri tome sme\u0161taju u precizno strukturisani vremenski plan, koji omogu\u0107ava efikasniju realizaciju, kao i kontrolu i merenje efekata svake pojedina\u010dne faze rada na realizaciji osnovne projektne ideje. Na bazi detaljno strukturisanih i u vremenski okvir postavljenih delatnosti, formuli\u0161e se podela rada t.j. precizno odre\u0111enje radnih zadu\u017eenja u projektu, \u0161to podrazumeva ta\u010dno definisanje radnih anga\u017emana (t.j. projektom kreiranih radnih mesta), broja radnih sati koji zahteva svaki od njih, kao i finansijskih nadoknada za svako radno mesto. Kada se tome doda jo\u0161 i evaluacija \u2013 set procedura kojima se vr\u0161i ocenjivanje uspe\u0161nosti projekta i koji predstavlja finalizaciju projektnog rada \u2013 dobija se, dakle, ono \u0161to se naziva projektom, a \u0161to predstavlja predominantni oblik rada u sferi nematerijalne produkcije.<\/p>\n

Iz prethodnog se opa\u017ea da se projektni rad uop\u0161te ne razlikuje od drugih oblika ekonomskog delovanja u kapitalizmu; i zaista, on i nije koncipiran kao ni\u0161ta drugo nego kao jedan od oblika kapitalisti\u010dke produkcije. Primera radi, za kapitalisti\u010dku produkciju karakteristi\u010dno prora\u010dunavanje inputa i outputa tipi\u010dno je i za projektni rad, koji uvek obuhvata analizu odnosa ulo\u017eenih resursa, naj\u010de\u0161\u0107e u vidu tzv.\u00a0humanog i socijalnog kapitala<\/em>, prema rezultatima i uticajima koje ti rezultati mogu imati; stoga se projekat realizuje samo ukoliko ukoliko\u00a0projektovani profit opravdava ulo\u017eeni kapital<\/em>. Ovo nije jedini primer prisustva kapitalisti\u010dke logike unutar projektnog rada, naprotiv, i neki drugi njegovi elementi imaju odlike tipi\u010dne za kapitalisti\u010dku produkciju \u2013 na primer, inovacija u procesu proizvodnje tako\u0111e predstavlja jedan klasi\u010dni kapitalisti\u010dki momenat[3]<\/strong>. Pored inovacije, treba spomenuti stalnu tendenciju ka optimalizaciji proizvodnje (smanjenju produkcionih tro\u0161kova), zatim standardizaciju produkcije i ne\u0161to, \u0161to bi se uslovno moglo nazvati automatizacijom proizvodnje[4]<\/strong>. Ovakva fordizacija i tejlorizacija rada postaju jo\u0161 izra\u017eenije izra\u010dunavanjem broja radnih sati neophodnih za realizaciju svake pojedina\u010dne faze i podfaze projektnog rada, a koja je, barem prema shvatanju finansijera, neophodna radi izra\u010dunavanja\u00a0\u201crealne visine nadnica\u201d. Sve ove mere direktno vode uve\u0107avanju radne efikasnosti, \u0161to za posledicu ima, dakle, pove\u0107anje produktivnosti, jer organizacije koje se bave ovom vrstom proizvodnje postaju sposobne da realizuju ve\u0107i broj projekata istovremeno, kao i da pro\u0161ire\u00a0asortiman svojih proizvoda<\/em>\u00a0(istovremenom orijentacijom na razli\u010dite vrste produkata), \u0161to za krajnji rezultat ima uve\u0107anje njihovog (simboli\u010dkog) kapitala. Osim toga, jedan prose\u010dni projekat odlikuje se i drugim elementima tr\u017ei\u0161nog planiranja, tipi\u010dnog za kapitalizam. Tako svaki projekat pretpostavlja ciljnu grupu: zajedno sa anticipiranjem njenog reagovanja na projekat, odre\u0111uju se na\u010dini uticanja na njeno pona\u0161anje (\u201csenzibiliziranje ciljne grupe\u201d), ali se i prora\u010dunava uticaj koji se na ciljnu grupu, ali i \u0161iru dru\u0161tvenu sredinu, kroz realizaciju projekta mo\u017ee izvr\u0161iti. U ovu sferu mogu se ubrojati i marketin\u0161ko delovanje t.j. PR aktivnosti koje zahteva svaki projekat, kao i takozvani\u00a0risk management<\/em>, koji uklju\u010duje metode za umanjivanje ili eliminisanje mogu\u0107ih rizika i gre\u0161aka koje se mogu javiti prilikom realizacije projekta.<\/p>\n

Kada se projektni rad sagleda na ovaj na\u010din, postaje jasno da je u pitanju jedan, ekonomskom logikom vo\u0111eni oblik rada u ne-ekonomskoj sferi, koji se, pored svega, nalazi u procesu transformacije (koja nalikuje transformacijama u podru\u010dju proizvodnje karakteristi\u010dnim za razdoblje ranog kapitalizma). Jer oblast projektnog rada ukazuje na pojavu razvijene podele rada i simplifikciju radnog procesa, koja, takore\u0107i, omogu\u0107ava prelazak sa manuelne proizvodnje majstorskih radionica na manufakturnu proizvodnju. Istovremeno, podru\u010dje sociokulturnih delatnosti, koje po svojim osnovnim osobinama nije (ili ne bi trebalo da bude) merljivo ar\u0161inima tipi\u010dnim za kapitalisti\u010dku produkciju, uklju\u010duje se na tr\u017ei\u0161te i postaje podlo\u017eno standardizaciji, merenju i kontroli. Dakle, mo\u017ee se re\u0107i da su na delu tejlorizacija i fordizacija sociokulturne produkcije[5]<\/strong>\u00a0t.j. podvrgavanje kulturne proizvodnje i socijalnog rada modelu fabri\u010dke proizvodnje, sa svim njegovim prate\u0107im pravilima, re\u0161enjima, obrascima rada itd. U tom smislu, proizilazi da\u00a0\u201crad u kulturnom i intelektualnom polju u sve ve\u0107oj mjeri postaje klasi\u010dni kapitalisti\u010dki rad za koji je karakteristi\u010dno to da je neograni\u010den, nasilan i otu\u0111en\u201d[6]<\/strong>. Zato se o projektnom radu i ne mo\u017ee govoriti kao o formi koja predstavlja alternativu kapitalisti\u010dkim oblicima rada, jer ona to objektivno nije, niti mo\u017ee postati. Umesto toga, projektni rad je samo jedna u nizu, iako ne\u0161to druga\u010dija, kapitalisti\u010dka matrica. Kako se, kao \u0161to je re\u010deno, projekti uglavnom realizuju u onoj sferi koja se obi\u010dno razume kao\u00a0oblast neprofitnih delatnosti<\/em>, sasvim je jasno da je na delu uspe\u0161na translacija elemenata ekonomskog pona\u0161anja, svojstvenih tr\u017ei\u0161tu, u neprofitni sektor, \u0161to samo ukazuje da sve oblasti dru\u0161tvenog delovanja, uklju\u010duju\u0107i tu i neprofitne delatnosti, pre ili kasnije postaju podvrgnute logici kapitalisti\u010dkog tr\u017ei\u0161ta.<\/p>\n

Formulisanje projekata mo\u017ee biti koncipirano i na na\u010din koji je potpuno suprotan onom opisanom na po\u010detku prethodnog dela. Naime, nije neuobi\u010dajeno da se u kreiranju projekta polazi ne od neke generalne zamisli ili uo\u010denog problema koji se nastoji re\u0161iti, ve\u0107 od aktuelnih tema ili potreba finansijera. Kada je na delu ovakav pristup, organizacije naj\u010de\u0161\u0107e nastoje da utvrde koje su to teme\u00a0\u201caktuelne\u201d\u00a0u slede\u0107em projektnom periodu, te onda na osnovu toga formuli\u0161u sopstvene projekte. Ovaj model rada, zbog stalnog pomeranja fokusa interesovanja, doveo je do pojave\u00a0\u201csva\u0161tarenja\u201d\u00a0kod jednog broja aktera u sferi sociokulturne produkcije. Zato nije neobi\u010dno to \u0161to ovakve organizacije u svom portfoliju imaju projekte koji se po svom sadr\u017eaju kre\u0107u u \u0161irokom spektru, od onih koji problematizuju o\u010duvanje \u017eivotne sredine i op\u0161tu za\u0161titu ljudskih prava, preko projekata koji tematizuju\u00a0\u201csuo\u010davanje sa pro\u0161lo\u0161\u0107u\u201d, do promovisanja umetnosti i novih medija, kao i rada sa raznovrsnim dru\u0161tvenim manjinama (bilo da su u pitanju Romi, osobe sa invaliditetom ili homoseksualna populacija). Sa druge strane, postoji jo\u0161 pragmati\u010dniji pristup projektnom radu, koji se o\u010dituje u formulisanju projekata isklju\u010divo prema o\u010dekivanjima finansijera. Drugim re\u010dima, projekti se kreiraju tako da idealno odgovaraju svim o\u010dekivanjima i zahtevima odre\u0111enog donatora. U ovom slu\u010daju, prvo se identifikuje \u017eeljeni finansijer, zatim se analiziraju njegova opredeljenja i o\u010dekivanja, kao i uputstva za sastavljanje projekta. Pri tome, va\u017eno mesto zauzima analiza projekata koje je ovako identifikovani donator ranije finansirao. U takvim projektima, ukoliko su njihovi kratki opisi dostupni na uvid na internet stranici \u2013 a naj\u010de\u0161\u0107e jesu \u2013 markiraju se klju\u010dne re\u010di, koje predstavljaju osnovni putokaz za izradu sopstvenog projekta. Prema nalazima ovih ispitivanja organizacije formuli\u0161u temu projekta, zatim odaberu metode i aktivnosti, defini\u0161u odgovaraju\u0107e rezultate i sve se to\u00a0\u201cpakuje\u201d\u00a0u projekat, na na\u010din da ovaj bude \u0161to privla\u010dniji tom odre\u0111enom donatoru. Osim spomenutog, postoji i praksa\u00a0recikliranja<\/em>\u00a0projekata \u2013 prera\u0111ivanja starih i jednom ve\u0107 realizovanih projektnih ideja t.j. njihovog preformulisanja i dopunjavanja, opet u skladu sa o\u010dekivanjima finansijera.<\/p>\n

Jedan od osnovnih faktora uspe\u0161ne transformacije projektne ideje u primeran projektni predlog, koji se mo\u017ee uspe\u0161no prodati na projektnom tr\u017ei\u0161tu, spada dobra primena projektmenad\u017eerskog metajezika. Naime, projektni predlozi su uvek formulisani na jedan specifi\u010dan, iako standardizovan na\u010din, i obuhvataju profesionalnu terminologiju, koja svoje poreklo vodi iz ekonomske teorije, sociologije i teorije menad\u017ementa. U cilju uspe\u0161nog kretanja na tr\u017ei\u0161tu, akteri u sferi projektnog rada nastoje da \u0161to bolje ovladaju ovom temrinologijom, zbog \u010dega u toku svog delovanja prolaze raznovrsne oblike obuke iz projekt-menad\u017ementa. Na njima polaznici u\u010de, na primer, o razlikama izme\u0111u\u00a0project outputs<\/em>\u00a0i\u00a0project results<\/em>, pou\u010davaju se tome \u0161ta su\u00a0indikatori uspe\u0161nosti<\/em>, na koji na\u010din se odabiraju\u00a0target groups<\/em>\u00a0i utvr\u0111uju njihove konkretne potrebe, \u0161ta su\u00a0stake-holders<\/em>\u00a0i tome sli\u010dno. Me\u0111utim, re\u010d je o jednoj dimenziji primene projektmenad\u017eerskog metajezika, koja je vidljiva pre svega u formi projekta. Drugu, daleko zna\u010dajniju stranu \u010dine termini koji svoju primenu nalaze u sadr\u017eini projekata. Zato ukoliko pretenduje na uspeh, projekat mora uklju\u010divati\u00a0participaciju<\/em>,\u00a0samoorganizaciju<\/em>\u00a0i\u00a0samoodr\u017eivost<\/em>\u00a0(participation<\/em>,\u00a0self-organization<\/em>\u00a0i\u00a0self-sustainability<\/em>)[7]<\/strong>, ali ovde treba spomenuti i druge klju\u010dne re\u010di, kao \u0161to su\u00a0inkluzija<\/em>\u00a0(aktivno uklju\u010divanje<\/em>),\u00a0animiranje<\/em>,\u00a0aktiviranje<\/em>,\u00a0afirmisanje<\/em>,\u00a0edukacija<\/em>,\u00a0emancipacija<\/em>,\u00a0umre\u017eavanje\u00a0<\/em>(social networking<\/em>),\u00a0interdisciplinarnost<\/em>,\u00a0multidisci-plinarnost<\/em>,\u00a0raznovrsnost<\/em>,\u00a0razli\u010ditost<\/em>,\u00a0interaktivnost<\/em>,\u00a0kreativnost<\/em>,\u00a0mobilnost<\/em>,\u00a0fleksibilnost<\/em>,\u00a0odgovornost<\/em>\u00a0i tako dalje. Me\u0111u popularne termine ubrajaju\u00a0 se i\u00a0senzibiliziranje javnosti<\/em>,\u00a0podizanje svesti<\/em>\u00a0(awareness-raising<\/em>),\u00a0lobiranje<\/em>,\u00a0zagovaranje<\/em>\u00a0itd. Varijacije su, naravno, mogu\u0107e, zavisno od toga o kojoj je vrsti projekta t.j. projektnoj oblasti i ciljnoj grupi re\u010d[8]<\/strong>. Kao \u0161to se iz prilo\u017eenog mo\u017ee videti, projektmenad\u017eerski metajezik predstavlja jedan neoliberalno intonirani miks ekonomisti\u010dkog vokabulara, termina svojstvenih sociologiji, teorijama upravljanja i marketinga, kao i politi\u010dki korektnih fraza[9]<\/strong>. Ono \u0161to je va\u017eno ista\u0107i jeste da ovakva standardizacija i profesionalizacija imaju za prevashodni cilj da projekte, koji sadr\u017einski mogu zna\u010dajno varirati, ipak donekle i u pogledu samog sadr\u017eaja ujedna\u010de (standardizuju) i tako u\u010dine merljivima i uporedivima, \u0161to je, izme\u0111u ostalog, jo\u0161 jedan primer prilago\u0111avanja neprofitnog rada kapitalisti\u010dkoj logici. Primena projektmenad\u017eerske terminologije, osim toga, \u010desto menja osnovnu ideju projekata do njihove potpune neprepoznatljivosti, ali ne samo na taj na\u010din \u0161to transformi\u0161e njihov oblik ve\u0107 i tako \u0161to, u manjoj ili ve\u0107oj meri, direktno uti\u010de na njihovu sadr\u017einu, neretko umanjuju\u0107i njihovu subverzivnost i dru\u0161tvenu kriti\u010dnost. U tom smislu se mo\u017ee govoriti o jo\u0161 jednom obliku kapitalisti\u010dke\u00a0intervencije u polju<\/em>\u00a0i reprodukcije dominantnog ideolo\u0161kog sistema u sferi neprofitnih delatnosti.<\/p>\n

Nakon \u0161to se formuli\u0161e projekat, pristupa se projektovanju finansijskog plana (kreiranju bud\u017eeta) i apliciranju t.j. podno\u0161enju projektnog predloga potencijalnim finansijerima. Po\u0161to \u0107e o finansijskoj strani projekata biti re\u010di u posebnom poglavlju, na ovom mestu potrebno je re\u0107i ne\u0161to o procesu apliciranja. Poznata je stvar da finansijeri kojima se podnose projektne aplikacije u principu nikada detaljno ne prou\u010davaju predloge projekata \u2013 umesto toga, projekti se ocenjuju na osnovu povr\u0161nog uvida ili analizom tek pojedinih delova projektnog predloga, u prvom redu prema nazivu, kratkom opisu, metodama, kao i nazivu podnosioca projekta. Temeljnoj analizi projektnih predloga pristupa se tek u drugoj fazi selekcije, i to samo ako postoji vi\u0161estepeni proces odabira, a to je slu\u010daj samo u jednom manjem broju projektnih konkursa.<\/p>\n

Ponekada selekcija projekata \u2013 to je, na primer, slu\u010daj sa ve\u0107inom konkursa dr\u017eavnih ustanova u Srbiji \u2013 ima fiktivni karakter. Re\u010d je o\u00a0\u201cname\u0161tenim\u201d\u00a0konkursima, na kojima je ve\u0107ina\u00a0dobitnika<\/em>\u00a0unapred izabrana; pri tome se na 90% projekata, koji su\u00a0de facto<\/em>\u00a0izabrani izvan redovnog konkursa, metodom slu\u010dajnog izbora selektuje preostalih 10% projekata, \u010dime se prevari obezbe\u0111uje privid verodostojnosti. Brojne organizacije \u2013 pogotovo one koje su politi\u010dki bliske krugovima vlasti i one \u010diji su \u010dlanovi povezani razli\u010ditim interesnim vezama sa tzv. politi\u010dkom elitom[10]<\/strong>\u00a0\u2013 zna\u010dajan deo svojih finansijskih sredstava obezbe\u0111uju upravo na ovakav na\u010din. Zapravo je re\u010d o jedva prikrivenoj formi direktnog finansiranja iz bud\u017eeta dr\u017eavnih ustanova, koje se obavlja kroz fiktivne projekte, preko posrednika, i na druge sli\u010dne na\u010dine. Na delu je model privatno-dr\u017eavnog partnerstva, jedan klijentelisti\u010dki odnos, koji se dodatno osna\u017euje (nekad privremenim, ali nekada i stalnim) anga\u017eovanjem \u010dlanova neprofitnih organizacija na poslovima u dr\u017eavnim institucijama, kao i istovremenim anga\u017emanom dr\u017eavnih \u010dinovnika u neprofitnom sektoru, \u010dime svi sti\u010du odre\u0111eni simboli\u010dki kapital i materijalnu dobit. Ali nije redak slu\u010daj da se na ovaj na\u010din obavlja i samo\u00a0obi\u010dno<\/em>\u00a0pranje novca za potrebe struktura mo\u0107i, na taj na\u010din \u0161to se dr\u017eavnim sredstvima finansiraju fiktivni projekti sa predimenzioniranim bud\u017eetima, \u010dije se tro\u0161enje opravdava na tako\u0111e fiktivan na\u010din, a zatim se tako fiktivno potro\u0161ena (\u201coprana\u201d) sredstva\u00a0bratski<\/em>\u00a0dele i prebacuju \u0161to u privatne d\u017eepove, \u0161to u partijske kase. U Republici Srbiji, na primer, ovaj tip partnerskog odnosa organizacija iz neprofitnog sektora i dr\u017eavnih ustanova postao je naro\u010dito ra\u0161iren u poslednjim godinama i predstavlja jedan od glavnih izvora finansiranja politi\u010dkih partija, koji, to nije potrebno nagla\u0161avati, izmi\u010de svakoj vrsti nadzora, bilo dr\u017eavnih, bilo nezavisnih nadzornih tela.<\/p>\n

Posebnu vrstu apliciranja za sredstva t.j. specifi\u010dan tip saradnje izme\u0111u organizacij\u00e2 i finansijera predstavlja uspostava\u00a0\u201cstrate\u0161kog partnerstva\u201d, kao forme stalne projektne saradnje izme\u0111u finansijera i grupa koje su prepoznate kao partneri. Ova praksa je najtipi\u010dnija za razli\u010dite politi\u010dke fondove (one fondove koji su bliski odre\u0111enim partijama ili politi\u010dkim opcijama), iako ovakvi obrasci delovanja nisu nepoznati i me\u0111u drugim donatorima. Iza ovakve prakse finansijera nalazi se opredeljenje da se u toku vi\u0161e godina podr\u017ei rad odre\u0111enog broja organizacija, te se na taj na\u010din indirektnim putem nastoji ostvariti odre\u0111eni politi\u010dki uticaj u dru\u0161tvu, nastanak i razvoj odre\u0111ene politi\u010dke opcije ili izvesna politi\u010dka promena, i to bez direktnog me\u0161anja u politi\u010dke tokove dru\u0161tva. Me\u0111utim, sa druge strane, nisu toliko retki ni slu\u010dajevi da se politi\u010dki fondovi direktno uklju\u010duju u politi\u010dka zbivanja u zemljama i\/ili regionima u kojima deluju, \u010desto na vrlo kontroverzan na\u010din. To je, na primer, bio slu\u010daj sa jednom nema\u010dkom politi\u010dkom fondacijom (liberalne orijentacije), koja je svojim delovanjem ne samo direktno podr\u017eala, ve\u0107 i organizovala dr\u017eavni udar u jednoj ju\u017enoameri\u010dkoj zemlji.<\/p>\n

U samom procesu apliciranja, do punog izra\u017eaja dolazi nesigurni i neizvesni karakter projektnog rada, koji predstavlja njegovu glavnu odliku i ujedno jedan od njegovih najve\u0107ih nedostataka (i faktora demotivacije radne snage anga\u017eovane na projektima). Naime, bez obzira na vreme, rad i sredstva koja su ulo\u017eena u razvoj projektne ideje i, kona\u010dno, kreiranje projekta, ne postoji nikakva vrsta garancije da \u0107e projekat, samom svojom izradom, zaista i za\u017eiveti t.j. da \u0107e se obezbediti finansijska sredstva potrebna za njegovu realizaciju. Isto tako, ne postoji nikakva vrsta sigurnosti da \u0107e se projekat realizovati na planirani na\u010din, u planiranom okviru i sa ciljevima koji su zacrtani na po\u010detku procesa formulisanja projekta, jer finansijeri uvek mogu tra\u017eiti (a \u010desto i tra\u017ee) modifikacije osnovnog projektnog predloga. Osim toga, \u010dak i u slu\u010daju uspe\u0161no obavljenog apliciranja \u2013 kada je predlog projekta prihva\u0107en od strane donatora \u2013 neizvesnost ne nestaje, jer finansijer zadr\u017eava pravo da u svakom trenutku obustavi dalju isplatu odobrenih finansija, pa \u010dak i da zahteva povra\u0107aj ve\u0107 transferovanih finansijskih sredstava. Dakle, neizvesnost je po mnogo \u010demu centralno mesto projektnog rada, zbog \u010dega on predstavlja paradigmu neoliberalne radne politike.<\/p>\n

Kreativno ra\u010dunovodstvo<\/p>\n

Poseban segment projektnog rada predstavlja formulisanje bud\u017eetske konstrukcije neophodne za realizaciju projekta. Finansijski plan podrazumeva projekciju finansijskih sredstava potrebnih za ostvarenje projektnih aktivnosti, \u0161to uklju\u010duje nov\u010dane nadoknade anga\u017eovanoj radnoj snazi (na bazi honorara), putne tro\u0161kove, izdatke za sme\u0161taj i ishranu (u slu\u010daju organizovanja seminara i konferencija), tro\u0161kove za promotivne aktivnosti i publikovanje rezultata projekta (bro\u0161ure, kataloge, izlo\u017ebe, filmove itd.), kao i pokrivanje drugih vrsta izdataka (iznajmljivanja prostorija i opreme, kancelarijski materijal, tro\u0161kove komunikacije, teku\u0107e tro\u0161kove itd.).<\/p>\n

Postoje odre\u0111ena pravila, manje ili vi\u0161e striktno definisana, na koje je neophodno obratiti pa\u017enju prilikom prora\u010duna tro\u0161kova za jedan projekat. Kao prvo, finansijeri ne odobravaju sredstva namenjena pokrivanju izdataka koji ne stoje u direktnoj vezi sa realizacijom projekta, pogotovo ne tro\u0161kove kao \u0161to su kupovina nekretnina, automobila i sli\u010dni veliki izdaci; zatim, teku\u0107i tro\u0161kovi (izdaci za komunalije), izdaci za telefonske i internet ra\u010dune, kao i tro\u0161kovi potro\u0161nog kancelarijskog materijala, po pravilu, skupno ne mogu iznositi vi\u0161e od 10% ukupne vrednosti bud\u017eeta. Nadoknade za izradu i upravljanje (koordinaciju) projektom obi\u010dno ne bi smele da prelaze 20% ukupnih bud\u017eetskih sredstava; prilikom prora\u010duna sredstava namenjenih za koordinaciju neophodno je izvr\u0161iti manje-vi\u0161e precizan prora\u010dun radnih sati, jer pojedini finansijeri zahtevaju u izve\u0161tajima i ra\u010dunicu o utro\u0161enim radnim satima; iznosi nov\u010danih nadoknada za pojedine aktivnosti u okviru realizacije projekta (tro\u0161kovi prevoda, moderacija, treninga, honorari predava\u010da, dizajnera, fotografa, tehni\u010dkog osoblja itd.) moraju se ra\u010dunati prema tzv. lokalnoj tarifi t.j. u skladu sa nacionalnim standardima. Pored ovih, manje ili vi\u0161e uobi\u010dajenih pravila, svaki finansijer ima i svoju internu regulaciju, koja se mora uzeti u obzir prilikom konstrukcije bud\u017eeta. Pojedini fondovi ne finansiraju honorare, neki drugi ne pokrivaju putne tro\u0161kove za me\u0111unarodne projekte ili \u0161tampanje publikacija; pravila nekih finansijera podrazumevaju da se sredstva za projekte mogu tro\u0161iti isklju\u010divo u zemlji i\/ili regionu u kojem se projekat realizuje, dok kod drugih takvih vrsta ograni\u010denja nema. Ve\u0107ina finansijera zahteva kofinansiranje \u2013 zbog \u010dega organizacija mora da prona\u0111e barem jo\u0161 jednog dodatnog finansijera i\/ili da ulo\u017ei sopstvena materijalna sredstva u realizaciju projekta; neki finansijeri, pak, striktno odbijaju mogu\u0107nost kofinansiranja. Dakle, kao \u0161to se iz prilo\u017eenog mo\u017ee videti, postoje vrlo razli\u010dite prakse, kojima se organizacije uvek moraju prilagoditi, ukoliko nameravaju da ostvare finansijsku saradnju sa odre\u0111enim fondovima.<\/p>\n

Bud\u017eetska konstrukcija za jedan prose\u010dan projekat se javlja u nekoliko razli\u010ditih oblika: prvo se formuli\u0161e\u00a0realni bud\u017eet<\/em>\u00a0\u2013 prora\u010dun realno potrebnih sredstava za realizaciju jednog projekta \u2013 koji predstavlja polaznu osnovu u finansijskom planiranju; me\u0111utim, ova verzija finansijskog plana nije identi\u010dna onoj bud\u017eetskoj konstrukciji koja se predstavlja finansijeru, kao \u0161to ni ovaj drugi (zvani\u010dni<\/em>) predlog bud\u017eeta na kraju ne odgovara onom planu finansiranja koji \u0107e finansijer zaista i prihvatiti. Dakle, uvek se u opticaju nalazi vi\u0161e razli\u010ditih verzija bud\u017eeta: jedna kojom su planirana sva neophodna sredstva za realizaciju projekta, druga, uslovima finansijera prilago\u0111ena bud\u017eetska forma, i tre\u0107a, finalna finansijska konstrukcija t.j. ona koju se finansijer odobrio kao kona\u010dnu. Formulisanje vi\u0161e paralelnih bud\u017eeta je neophodno, pre svega, zato \u0161to finansijeri nisu spremni da prihvate sve bud\u017eetske stavke, koje su prema proceni aplikanta neophodne za realizaciju jedne projektne ideje. Ali i zbog toga \u0161to aplikanti kroz bud\u017eet za konkretan projekat uvek poku\u0161avaju da obezbede vi\u0161e sredstava nego \u0161to im je realno potrebno i da na taj na\u010din isfinansiraju i neke druge projekte ili vanprojektne aktivnosti. Iz tog razloga je iznos sredstava u finansijskim konstrukcijama koje se predla\u017eu finansijerima uvek zna\u010dajno uve\u0107an u odnosu na stvarne potrebe: nepisano je pravilo da se finansijske projekcije uve\u0107avaju za 20-50%, ali nije redak slu\u010daj da su bud\u017eeti uve\u0107ani i za nekoliko stotina procenata u odnosu na realne potrebe. Na taj na\u010din, izme\u0111u ostalog, aplikanti poku\u0161avaju i da zaobi\u0111u ograni\u010denja koja predstavljaju finansijska pravila i prakse donatora, na primer, ustaljena praksa da finansijer svojim sredstvima podr\u017ei ne 100% ve\u0107 od 50 do 80 procenata bud\u017eetskih stavki. Dakle, zbog toga \u0161to se o\u010dekuje da \u0107e finansijer odobriti tek 80% tra\u017eenih sredstava, izvorni bud\u017eet se modifikuje i uve\u0107ava, na primer, za 30 procenata, jer se na taj na\u010din, i pored intervencija finansijera t.j. rezova u bud\u017eetu, mo\u017ee obezbediti svih 100% sredstava potrebnih za realizaciju projekta. I zaista, finansijeri na takav na\u010din uvek obavljaju intervenciju u finansijskom planu projekata koje odobravaju \u2013 dakle, nikada ne prihvataju\u0107i da finansiraju svih 100% sredstava. Pored toga, na\u010din isplate i upotreba finansija ponekada mogu biti ograni\u010deni dodatnim pravilima: na primer, pojedini finansijeri (kakvi su na primer fondovi EU), razvili su praksu da u toku neposredne realizacije projekta ispla\u0107uju od 50 do 80% odobrene sume, a da preostalih 20-50% prebacuju na ra\u010dun organizacija tek po realizaciji projekta i podno\u0161enju na uvid svih neophodnih izve\u0161taja i ra\u010duna. Na taj na\u010din, izme\u0111u ostalog, oni nastoje da\u00a0motivi\u0161u<\/em>\u00a0aplikante na potragu za dodatnim izvorima finansiranja t.j. kofinansijerima. Upravo u poku\u0161aju da preduprede ovakve vidove ograni\u010denja, kao \u0161to je re\u010deno, aplikanti i podnose predimenzionirane bud\u017eetske konstrukcije donatorima. Dakle, kao \u0161to se mo\u017ee videti, u pitanju je jedna karakteristi\u010dna praksa, gotovo ritualna igra, kojom dve strane nastoje jedna drugu da nadmudre: finansijer poku\u0161ava da se za\u0161titi od manipulacija i da nametne ve\u0107u kontrolu, aplikant nastoji da izbegne ograni\u010denja i da izbori ve\u0107i manevarski prostor za finansijsko manipulisanje.<\/p>\n

Ovakva praksa fondova zahteva od podnosilaca predloga projekata daleko ve\u0107u ume\u0161nost pri realizaciji projekta, nego \u0161to bi se to na prvi pogled moglo o\u010dekivati. Sa jedne strane, uslo\u017enjava se proces konstruisanja finansijskih planova i kontrole tro\u0161enja sredstava, pre svega promene njihove namene (upotrebe novca namenjenog za jednu svrhu u neke druge svrhe), zbog \u010dega je neophodno istovremeno imati u vidu i realni i finalni bud\u017eet, onaj bud\u017eet koji je izvorno predvi\u0111en projektom i onaj bud\u017eet koji je odobren od strane finansijera, a koji se uvek me\u0111usobno razlikuju. Upravo na tom mestu dolazi do izra\u017eaja ve\u0161tina administriranja, jer se u procesu promene namene finansijskih sredstava lako mo\u017ee izgubiti ta\u010dan uvid u finansijsko poslovanje i mogu se dogoditi vrlo ozbiljne administrativne gre\u0161ke, koje mogu ugroziti projekat kao celinu. Osim toga, u slu\u010daju kofinansiranja, administriranje mora uzeti u obzir podeljeno finansiranje, kojem treba dodati i uvek nezgodni vremenski faktor \u2013 potrebu da se sredstva za odre\u0111ene svrhe potro\u0161e u odre\u0111enom vremenskom periodu ili do odre\u0111enog roka. Sa druge strane, kofinansiranjem se proces apliciranja vi\u0161estruko ponavlja i produ\u017euje, \u010dime se aplikanti fakti\u010dki primoravaju na ve\u0107u posve\u0107enost jednom odre\u0111enom projektu, \u0161to i jeste osnovna zamisao finansijera. Me\u0111utim, rezultati ovakve politike \u010desto su potpuno suprotni onome \u0161to se \u017eeli posti\u0107i. Naime, zbog stalne\u00a0razapetosti<\/em>\u00a0izme\u0111u aktuelnih projekata i onih projekata \u010dija realizacija se nalazi u fazi priprema, prose\u010dni aplikant ne raspola\u017ee kapacitetima koji bi mu omogu\u0107ili ovako zami\u0161ljenu posve\u0107enost realizaciji jednog konkretnog projekta. Zato se postavlja pitanje \u0161ta treba preduzeti u slu\u010dajevima kada aplikant ne uspe da\u00a0\u201cnadmudri\u201d\u00a0finansijera, dakle, kada ne obezbedi sva neophodna sredstva kroz jednu aplikaciju, ili kada uspe u obezbe\u0111ivanju svih potrebnih finansija, ali od toga mo\u017ee da koristi samo 50% sredstava u fazi realizacije projekta? Iako bi jedino logi\u010dno re\u0161enje bio poku\u0161aj da se obezbedi kofinansiranje, \u010desto se u praksi izbor svodi na potpuno odustajanje od realizacije projekta ili na realizovanje projekta sa onim sredstvima sa kojima se u tom trenutku raspola\u017ee. A aplikanti se ve\u0107inom opredeljuju za ovaj drugi izbor.<\/p>\n

Na koji se na\u010din projekat realizuje sa, recimo, polovinom potrebnih sredstava? Prvi korak je projekcija novog bud\u017eeta, koji podrazumeva razgrani\u010davanje onoga \u0161to je mogu\u0107e i onoga \u0161to nije mogu\u0107e posti\u0107i u datim okolnostima. To podrazumeva odlaganje isplate honorara svim licima anga\u017eovanim u projektu na krajnje neodre\u0111eno vreme. Tako se anga\u017eovanoj radnoj snazi isplata nadnica pomera sve do onog trenutka dok ne stigne preostali deo uplate od finansijera, \u0161to obi\u010dno zna\u010di do kraja realizacije projekta, pa \u010dak i nakon toga, jer je potrebno vreme da finansijer registruje okon\u010danje projekta, prou\u010di sve izve\u0161taje i odobri transakciju preostalih sredstava. Slede\u0107i korak je proporcionalno umanjenje svih\u00a0nepotrebnih<\/em>\u00a0tro\u0161kova, sa tim da se ne sme ispustiti iz vida \u010dinjenica da finansijer u kona\u010dnom finansijskom izve\u0161taju o\u010dekuje da ukupni tro\u0161kovi projekta, uprkos tome \u0161to je u fazi realizacije ispla\u0107eno svega 50% odobrene sume, budu u skladu sa onim \u0161to je planirano, dakle, da realni tro\u0161kovi iznose 95-100% planiranih tro\u0161kova. Jer u suprotnom finansijer zadr\u017eava pravo da ne isplati preostali iznos. Na taj na\u010din finansijer poku\u0161ava da se za\u0161titi od\u00a0\u201cnaduvanih bud\u017eeta\u201d, iako ova mera realno nema velikog u\u010dinka. Naime, projektni tim, koji nije u mogu\u0107nosti da za realizaciju konkretnog projekta prona\u0111e kofinansiranje ili preusmeri sredstava iz drugih projekata, pribegava finansijskim\u00a0\u201cma\u0111ioni\u010darskim trikovima\u201d\u00a0t.j. razli\u010ditim oblicima manipulisanja, kojima se prikupljaju fiktivni dokazi o fiktivno utro\u0161enim sredstvima za realizaciju projekta. Ovde se, pre svega, ubrajaju potpisivanje fiktivnih honorarnih ugovora, prikupljanje fiktivnih ra\u010duna za razli\u010dite vrste tro\u0161kova i fiktivno obavljene usluge i tome sli\u010dno. Pri tome se kao naro\u010dito zna\u010dajne pokazuju veze projektnog tima aplikantske organizacije sa pojedincima i drugim organizacijama, koje jedne drugima pribavljaju razli\u010dite vrste pokri\u0107a za ovakvo fiktivno poslovanje. Me\u0111utim, postoje i drugi na\u010dini da se finansijska ograni\u010denja fondova ubla\u017ee, a jedno od najuobi\u010dajenijih sredstava za to jeste uvo\u0111enje nov\u010dane participacije (kotizacije) za projekte, \u0161to je jedna nepopularna, ali \u010desto neizbe\u017ena mera. Dakle, ovim se podrazumeva da u\u010desnici u projektu \u2013 naj\u010de\u0161\u0107e je to slu\u010daj sa projektima koji obuhvataju ekskurzije t.j. razmene u\u010desnika \u2013 prila\u017eu sopstvena materijalna sredstva na ime\u00a0\u201cparticipativne takse\u201d. Me\u0111utim, kao \u0161to je re\u010deno, ovakve prakse mogu samo da ubla\u017ee, ali ne i da otklone prepreke koje se postavljaju pred projektne timove u procesu realizacije projekata.<\/p>\n

Pri ovakvim finansijskim operacijama, ispostavlja se, najvi\u0161e trpi sama realizacija projekta, \u010diji kvalitet zna\u010dajno opada u odnosu na polazne planove. Usled pomanjkanja finansija, na primer, za radionice i predavanja se umesto renomiranih (skupih) predava\u010da, trenera i moderatora, pozivaju oni manje renomirani i jeftiniji\u00a0eksperti<\/em>\u00a0koji su dostupniji, a to \u010desto mogu biti i osobe iz same organizacije. Od anga\u017eovanih lica, naravno, o\u010dekuje se da prihvate umanjene iznose honorara ili da pristanu na njihovu odlo\u017eenu isplatu, ali da ipak potpi\u0161u fiktivne ugovore u kojima je iznos honorara ve\u0107i od onog koji je realno ispla\u0107en, a koji se dostavljaju finansijeru u zavr\u0161nom izve\u0161taju. Tako\u0111e, jedna od metoda za smanjivanje tro\u0161kova je umanjivanje vremena i sredstava potrebnih za\u00a0\u201cistra\u017eivanja\u201d\u00a0i\u00a0\u201cterenski rad\u201d, zbog \u010dega se, \u010desto, umesto realizacije sopstvenih istra\u017eiva\u010dkih aktivnosti, pribegava recikliranju istra\u017eiva\u010dkih nalaza, koji su utvr\u0111eni ranije i to na jedan, verovatno jednako upitan na\u010din. Isto tako, umanjuju se sredstva potrebna za pripremne aktivnosti, promocije, medijske nastupe i ostale delatnosti koje se ubrajaju u marketin\u0161ku sferu, tako da se, umesto medijskih kampanja koje pretpostavljaju kontinuirano medijsko delovanje i organizovanje doga\u0111aja velikog obima (performansa, konferencija za \u0161tampu itd.), PR aktivnosti svode na povremeno i nedovoljno informisanje putem mailing lista i socijalnih mre\u017ea. Odustaje se od produkcije propagandnog materijala (plakata, letaka, kataloga itd.) ili se on produkuje u koli\u010dinama koje nisu dovoljne, \u0161to, sve u svemu, direktno doprinosi nevidljivosti projekta u javnoj sferi.<\/p>\n

Ukoliko je re\u010d o seminarima ili konferencijama, u\u0161teda se posti\u017ee smanjivanjem broja planiranih radnih dana, umanjivanjem broja izlaga\u010da i trenera, ali i broja pozvanih u\u010desnika, zatim, umanjuju se tro\u0161kovi sme\u0161taja i ishrane, ili se za u\u010desnike organizuju sme\u0161taj i ishrana po privatnim stanovima \u010dlanova organizacije-doma\u0107ina, a sve u skladu sa starim maoisti\u010dkim principom\u00a0\u201cgde mo\u017ee da jede troje, mo\u017ee i \u010detvoro\u201d. Tro\u0161kovi prevoza se umanjuju opredeljivanjem za jeftinije vrste transporta, iako \u010desto ni takav tip intervencije nije dovoljan, zbog \u010dega se, u drasti\u010dnim slu\u010dajevima, pribegava praksi\u00a0\u201cdelegiranja\u201d. Ova praksa predstavlja ra\u0161irenu pojavu u projektima koji uklju\u010duju ekskurzije, me\u0111unarodne razmene i seminare: umesto ve\u0107eg broja \u010dlanova vi\u0161e razli\u010ditih grupa, u razmenama ili na seminarima u\u010destvuju samo pojedini\u00a0delegati\u00a0<\/em>koji predstavljaju grupu. Me\u0111utim, delegati prila\u017eu fiktivne liste u\u010desnika projekta, potpisane od strane \u010dlanova njihove organizacije, a na osnovu kojih je aplikant u mogu\u0107nosti da doka\u017ee prisustvo ve\u0107eg broja u\u010desnika projekta i da, na osnovu njihovog broja, prika\u017ee (fiktivno) uve\u0107ane tro\u0161kove realizacije, koji se na posletku ispostavljaju finansijeru. Ovo su samo neki od uobi\u010dajenijih metoda manipulacije u projektima, a postoje i brojne druge prakse, koje se razlikuju zavisno od tipova projekata, finansijske regulacije i mogu\u0107nosti kojima raspola\u017ee projektni tim. Naravno, kvalitet na ovaj na\u010din realizovanog projekta je, najbla\u017ee re\u010deno, upitan, jer on ni u jednoj svojoj fazi nije implementiran na na\u010din kako je to osnovnim planom zaista i bilo predvi\u0111eno.<\/p>\n

Moglo bi se, dakle, re\u0107i da finansijska politika donatora, suprotno svojim namerama, \u010desto doprinosi nastanku i razvoju \u010ditavog niza problemati\u010dnih praksi u projektnom radu. Sa jedne strane, primorava projektne timove na\u00a0\u201ckreativni finansijski rad\u201d\u00a0t.j. na direktno kr\u0161enje finansijskih pravila i zakona, dok, sa druge strane, doprinosi smanjivanju kvaliteta realizovanih projekata, minimiziranju zna\u010daja njihovih rezultata i, pogotovo, uticaja koji ovi mogu imati. Poseban problem ovakve politike je negativan uticaj na radnu motivaciju projektnih timova, koji postaju vi\u0161e zainteresovani za \u0161to jednostavniju i br\u017eu realizaciju projekata, nego za kvalitet njihove implementacije. Osim toga, ovakom politikom se anga\u017eovana radna snaga \u2013 izuzev njenog rukovode\u0107eg dela \u2013 prakti\u010dno osu\u0111uje na prekarnu egzistenciju u toku realizacije projekta, jer se isplata honorara odla\u017ee na neodre\u0111eno vreme. To primorava radnike na tra\u017eenje dodatnih poslova i alternativnih izvora prihoda, \u0161to umanjuje ionako nedovoljno vreme koje oni mogu da posvete projektnom radu. Tako proizilazi, na posletku, da je finansijska politika finansijera, koji bi po pravilu trebao da je najneposrednije zainteresovan za uspeh projekta, i koji ovakvu specifi\u010dnu politiku ba\u0161 i sprovodi sa ciljem za\u0161tite i unapre\u0111enja projekta, u velikoj meri odgovorna za njegov prakti\u010dni neuspeh.<\/p>\n

Polo\u017eaj radne snage i odnos prema radu<\/p>\n

Iako finansijske prakse donatora u zna\u010dajnoj meri doprinose kako odr\u017eavanju prekarnog karaktera projektnog rada, tako i njegovim slabim rezultatima, ipak se ne mo\u017ee re\u0107i da bi druga\u010dija vrsta politike proizvela i druga\u010diju vrstu rezultata. Na prvi pogled, re\u010d je o kontroverznoj tezi, ali samo ukoliko se zanemare postoje\u0107e radne prakse u ve\u0107ini organizacija koje predstavljaju aktere na sferi projektnog rada \u2013 o kojima \u0107e biti re\u010di u slede\u0107em poglavlju \u2013 kao i profil radne snage anga\u017eovane u projektima.<\/p>\n

Kada se govori o nosiocima radnog procesa u projektnom radu, u ve\u0107ini slu\u010dajeva je\u00a0 re\u010d o radnoj snazi kojoj je delatnost u okviru tzv. neprofitnog sektora jedina preostala mogu\u0107nost dru\u0161tvenog anga\u017emana, u\u010de\u0161\u0107a u javnom \u017eivotu, kao i ostvarenja materijalne egzistencije. Po pravilu se radi o delu populacije koji je na ovaj ili onaj na\u010din isklju\u010den iz glavnih tokova raspodele mo\u0107i, novca i simboli\u010dkog kapitala, uglavnom o jednom delu inteligencije (koji dolazi iz sfere humanisti\u010dkih nauka) koji je, zbog promena u oblasti obrazovanja i na tr\u017ei\u0161tu rada \u2013 koje se poslednjih decenija sve intenzivnije odvijaju[11]<\/strong>\u00a0\u2013 osuje\u0107en u svom profesionalnom i dru\u0161tvenom anga\u017emanu. Dakle, re\u010d je o onom sloju koji je usled dru\u0161tvenih transformacija marginalizovan, isklju\u010den i u\u010dinjen suvi\u0161nim, dakle, onom segmentu kojem nije po\u0161lo za rukom da u okviru dru\u0161tvenog mainstreama prona\u0111e onakvu poziciju koja bi mogla odgovarati njegovim stru\u010dnim kvalifikacijama i ambicijama. U takvim okolnostima rad u formi projekata u neprofitnom sektoru predstavlja\u00a0\u201cdrugo najbolje re\u0161enje\u201d\u00a0(second best), budu\u0107i da omogu\u0107ava kakvo-takvo\u00a0zadr\u017eavanje u polju<\/em>\u00a0t.j. zamenu za osuje\u0107eni profesionalni i dru\u0161tveni anga\u017eman. Zbog toga \u0161to ovakvo delovanje, uprkos svemu, ostaje samo poku\u0161aj prevazila\u017eenja dru\u0161tvene isklju\u010denosti t.j. indirektno dru\u0161tveno i profesionalno pozicioniranje, kojim se osuje\u0107enost prevazilazi samo na jedan prividan na\u010din \u2013 i kona\u010dni rezultati jedne ovakve operacije su, najbla\u017ee re\u010deno, slabi. Upravo iz tog razloga se anga\u017eman u neprofitnom sektoru u formi projektnog rada kod ve\u0107ine aktera u polju poima kao neka vrsta privremenog, poluprinudnog re\u0161enja, mogu\u0107nosti koja se prihvata vrlo nerado, naj\u010de\u0161\u0107e samo zato \u0161to druge mogu\u0107nosti, u datom trenutku, ne postoje. Zbog toga i nema motivacije za rad u projektima, pa se radne aktivnosti realizuju nevoljno, nerado, nezainteresovano, sa minimumom radne snage i inicijative. Ono \u0161to je tako\u0111e karakteristi\u010dno za ve\u0107inu radnika u ovoj oblasti, jeste neprestano tra\u017eenje izlaza iz domena projektnog rada, permanentno\u00a0\u201cvrebanje\u201d\u00a0prve povoljne prilike za privremeno ili trajno napu\u0161tanje neprofitnog sektora i pronala\u017eenje zaposlenja i dru\u0161tvenog anga\u017emana, koji bi se odlikovali ve\u0107om stabilno\u0161\u0107u i sigurno\u0161\u0107u prihoda, po mogu\u0107stvu u javnom sektoru t.j. u nekoj dr\u017eavnoj ustanovi.<\/p>\n

Iako se uop\u0161teno smatra da rad u neprofitnom sektoru mo\u017ee predstavljati solidnu polaznu osnovu za neke budu\u0107e oblike profesionalnih i dru\u0161tvenih anga\u017emana t.j. biti dobra\u00a0\u201codsko\u010dna daska\u201d\u00a0za dalje zapo\u0161ljavanje i dru\u0161tveno napredovanje \u2013 zbog \u010dega bi onda i bilo logi\u010dno da na po\u010detku svog delovanja projektmenad\u017eerski proletarijat poka\u017ee ve\u0107e zalaganje i nametne se svojim sposobnostima za nove i bolje anga\u017emane \u2013 izrazitija li\u010dna inicijativa i ve\u0107i aktivizam radnika u neprofitnom sektoru, po pravilu, ipak izostaju[12]<\/strong>. Uzrok ove pojave je upravo iskustvo radnika o tome da se ova vrsta rada \u201cne isplati\u201d, jer osim \u0161to onemogu\u0107ava ostvarivanje prihoda ve\u0107ih od egzistencijalnog minimuma, ona isto tako ne predstavlja ni polaznu osnovu za kretanje du\u017e\u00a0dru\u0161tvene lestvice. Tako se pokazuje da teza o radu u neprofitnom sektoru, kao dobroj startnoj osnovi za dru\u0161tveno napredovanje,\u00a0predstavlja samo jedan u nizu motivacioninih trikova upravlja\u010dkih struktura u ovoj oblasti, ali ne i realno postoje\u0107u mogu\u0107nost. Jer\u00a0zahvaljuju\u0107i samo svom prethodnom anga\u017emanu i iskustvu,\u00a0radnici iz neprofitnog sektora \u2013 barem je to slu\u010daj u ve\u0107ini zemalja jugoisto\u010dne Evrope \u2013\u00a0retko uspevaju da napreduju du\u017e dru\u0161tvene lestvice t.j. da se pomere ka odgovornijim pozicijama ili bolje pla\u0107enim i sigurnijim radnim mestima. Ako do takvog dru\u0161tvenog napredovanja nekim sticajem okolnosti i do\u0111e, ono je pre rezultat uticaja drugih faktora (politi\u010dkih veza, poznanstava, slu\u010dajnosti itd.) \u2013 dakle, prethodni anga\u017eman i iskustvo u neprofitnom sektoru igraju pri tome zanemarivu ulogu. Iz tog razloga, najvi\u0161e \u0161to ve\u0107ina radnika iz neprofitnog sektora mo\u017ee o\u010dekivati u toku svog anga\u017emana jeste kretanje du\u017e horizontalne dru\u0161tvene linije: povremeni anga\u017eman u drugim grupama u neprofitnom sektoru, prelazak iz jedne grupe u drugu i tome sli\u010dno.<\/p>\n

Faktor demotivacije radne snage je\u00a0i relativno jednostavna\u00a0\u201czamenjivost\u201d\u00a0ve\u0107ine radnika, jer ponuda razli\u010ditih vrsta privremenog i povremenog anga\u017emana u sferama projektnog rada uvek vi\u0161estruko zaostaje za aktuelnom potra\u017enjom. Stoga bi se moglo re\u0107i da se rad u sferi sociokulturne produkcije mo\u017ee posmatrati i kao glavni mehanizam privremene apsorpcije delova nezaposlene, humanisti\u010dki obrazovane inteligencije. Dakle, ne mo\u017ee govoriti o stvarnom zapo\u0161ljavanju \u2013 zasnovanom na trajnom radnom anga\u017emanu sa osiguranim prihodima \u2013 ve\u0107 pre o nekoj vrsti poluzapo\u0161ljavanja. Zato, kada se govori o radnoj snazi anga\u017eovanoj u neprofitnom sektoru, mo\u017ee se re\u0107i da je uglavnom u pitanju ista ona\u00a0\u201cpolu-kvalificirana polurezervna armija radne snage koja je konstantno u tranzitu i koja tr\u010di od projekta do projekta i od jednog privremenog i prekarnog zaposlenja do drugog\u201d[13]<\/strong>. Utoliko bi se moglo zaklju\u010diti da je demotivisanost za rad jedna op\u0161ta pojava u organizacijama koje deluju u sferi sociokulturne produkcije, a njen prate\u0107i element je i visok nivo fluktuacije \u010dlanstva. \u0160to je sve, s obzirom na okolnosti, vi\u0161e nego razumljivo.<\/p>\n

Jedno od glavnih obele\u017eja projektnog rada i ujedno jedan od njegovih najve\u0107ih nedostataka predstavlja njegov nesigurni karakter, koji se ispoljava u vidu privremenog trajanja projekta, neizvesnosti finansiranja, neperspektivnosti, privremenosti, nesigurnosti i nedovoljnosti \u2013 dakle, prekarnosti \u2013 projektnim radom stvorenih radnih mesta. Ovo je problem koji ima sistemski karakter i ne mo\u017ee biti re\u0161en nikakvim (polu)merama koje preduzimaju bilo finansijeri, bilo same organizacije, u cilju osiguranja svojih radnih aktivnosti. Dugoro\u010dni projekti (oni koji se realizuju u toku vi\u0161e godina), iako jesu bolja solucija u odnosu na projekte kratkog trajanja, sami po sebi ipak ne predstavljaju re\u0161enje ovog problema. Jer programi i projekti koji se realizuju u toku du\u017eeg razdoblja i sa ve\u0107im bud\u017eetima, podle\u017eu ve\u0107em broju ograni\u010denja i kompleksnijim vrstama kontrole, zbog \u010dega i zahtevaju znatno ve\u0107i radni anga\u017eman postoje\u0107e radne snage. Ali, uprkos svim ovim nedostacima, ve\u0107ina organizacija poku\u0161ava da upravo kroz obezbe\u0111ivanje ovakvih vrsta projekata, premoste \u2013 ako ve\u0107 ne mogu da elimini\u0161u \u2013 spomenuti problem. Ipak to uspeva samo nekim akterima, naj\u010de\u0161\u0107e onima koji uspevaju da ostvare razli\u010dite vidove strate\u0161kih partnerstava sa finansijerima. Ve\u0107ina ostalih, ba\u0161 iz razloga nemogu\u0107nosti postizanja jedne takve vrste dugotrajne saradnje, pribegava druga\u010dijem tipu\u00a0\u201cre\u0161enja\u201d, koje osnovni problem zapravo komplikuje i \u010dini te\u017eim: re\u010d je o hiperprodukciji projekata.<\/p>\n

Hiperprodukcija projekata \u2013 proizvodnja projekata u broju koji prevazilazi realne mogu\u0107nosti realizacije nosilaca projekta \u2013 za posledicu ima ekstremno naprezanje ionako optere\u0107enih radnih kolektiva, budu\u0107i da prekomerni rad postaje norma, kako u procesu pripreme projekata, tako i u toku njihove realizacije. Kako se realizaciji nijednog od projekata ne mogu posvetiti za to neophodni vreme i trud, kvalitet svakog pojedina\u010dnog projekta se zna\u010dajno smanjuje, \u0161to u mnogome obesmi\u0161ljava sam koncept projektnog rada. Osim toga, hiperprodukcijom se ni malo ne uve\u0107ava izvesnost radnih anga\u017emana, jer se na ovaj na\u010din ne stvaraju sigurna radna mesta, ve\u0107, umesto toga, dodatni projekti donose samo dodatni broj slabo pla\u0107enih i privremenih (dakle, prekarnih) radnih mesta. Tako se umesto postizanja odre\u0111enog stepena izvesnosti i sigurnosti radnog mesta, multiplikuje broj prekarnih radnih pozicija, vi\u0161estruko se uve\u0107ava naprezanje kao i\u00a0\u201ctro\u0161enje\u201d\u00a0radne snage, \u0161to sve neizbe\u017eno vodi pojavi\u00a0\u201cburn-out\u201d\u00a0sindroma kod radne snage anga\u017eovane na radu u neprofitnom sektoru.<\/p>\n

Burn-out sindrom<\/em>\u00a0se manifestuje u vidu hroni\u010dnog umora i zamora muskulature, intenzivnog stresa \u2013 koji se ispoljava kroz razne psihosomatske poreme\u0107aje \u2013 zatim uve\u0107anog krvnog pritiska, agresivnosti, koju prate depresivne epizode i anksioznost, kao i niza drugih poreme\u0107aja koji predstavljaju solidnu osnovu za nastanak i razvoj \u010ditavog niza psihi\u010dkih i fizi\u010dkih obolenja. Ispostavlja se, dakle, da uobi\u010dajeni stil rada ve\u0107ine aktera na projektnom tr\u017ei\u0161tu vodi pojavi tzv.\u00a0\u201cmenad\u017eerskih bolesti\u201d\u00a0\u2013 zdravstvenih tegoba povezanih sa velikom odgovorno\u0161\u0107u, karakteristi\u010dnih za upravlja\u010dke strukture velikih kompanija \u2013 u redovima prekarne radne snage. Na prvi pogled re\u010d je o jednoj apsurdnoj situaciji, ali ispod apsurdne povr\u0161ine nalazi se vrlo jasna logika. Re\u010d je o jednostavnom intenziviranju (za kapitalizam ionako karakteristi\u010dne) eksploatacije radne snage, sa tendencijom da se ona (eksploatacija) dovede do svojih krajnjih granica. I to je sve. Zato, kada je re\u010d o projektnom radu, mo\u017ee da se govori o primeru ja\u010danja klasne borbe, i to one borbe koju vladaju\u0107a klasa vodi protiv radni\u010dke klase. Imamo pred sobom, dakle, jo\u0161 jednu potvrdu neprestanog trajanja kapitalisti\u010dke ofanzive, naravno, u njenom neoliberalnom ruhu, ofanzive koja zapravo nije po\u010dela\u00a0ju\u010de<\/em>, jer trenutno stanje predstavlja samo (isto tako trenutni) vrhunac politike koja se, uz punu saradnju dr\u017eavnih struktura[14]<\/strong>, vodi decenijama unazad. Utoliko treba naglasiti i to da ni aktuelna svetska ekonomska kriza \u2013 kojom je, kako se tvrdi, u pitanje dovedena dominacija neoliberalne politike \u2013 u praksi ni malo nije doprinela izmeni situacije[15]<\/strong>.<\/p>\n

Prekarizacija, klasno raslojavanje i strukture mo\u0107i<\/strong><\/p>\n

Anga\u017eman u neprofitnom sektoru t.j. projektni rad predstavlja tipi\u010dan vid\u00a0samozapo\u0161ljavanja<\/em>\u00a0\u2013 model rada koji je ne vi\u0161e toliko karakteristi\u010dna, koliko sve norma-lizovanija i masovnija pojava u neoliberalnom kapitalizmu. Polazna ta\u010dka ovog modela sastoji se u shvatanju da pojedinci moraju sami sebi kreirati radno mesto, odrediti metode i delokrug svog rada, odrediti njegove rezultate i anticipirati uticaje, kao i obezbediti finansijska sredstva kojima bi se tako koncipirani radni anga\u017eman mogao izdr\u017eavati. Cilj je forsiranje jednog\u00a0\u201codr\u017eivog radnog koncepta\u201d, obrasca koji se zasniva na fleksibilnosti, privremenosti i finansijskoj opstojnosti, ta\u010dno onako kako to promovi\u0161e neoliberalni socioekonomski program. Kao prednosti ovog modela \u010desto se nagla\u0161avaju\u00a0\u201cmogu\u0107nost samoodre\u0111ivanja (self-determination)\u201d\u00a0i\u00a0\u201codbijanje rigidnog poretka fordisti\u010dkog re\u017eima\u201d, \u0161to, me\u0111utim, nije ni mali deo istine o projektnom radu, nego upravo zamagljivanje njegove su\u0161tine, koja se sastoji u tome da\u00a0\u201cprojektne (pseudo)institucije promovi\u0161u prekarizaciju i nesigurnost\u201d[16]<\/strong>.<\/p>\n

Projektni rad, dakle, kao jedan neoliberalni radni model, karakteri\u0161u nesigurnost, privremeni karakter i permanentni problem finansiranja. Radna mesta odlikuju se mobilno\u0161\u0107u i fleksibilno\u0161\u0107u t.j. potrebom \u010destog prilago\u0111avanja promenama radnih pozicija i zadu\u017eenja prema tzv.\u00a0\u201cpotrebama tr\u017ei\u0161ta\u201d, kao i stalnom\u00a0dostupno\u0161\u0107u<\/em>\u00a0radne snage t.j. raspolo\u017eivo\u0161\u0107u za rad\u00a0\u201cu svako doba\u201d. U osobine ovog na\u010dina rada trebalo bi ubrojati i anga\u017eman na osnovu honorarnih ugovora, kojima naj\u010de\u0161\u0107e nisu pokriveni socijalno i zdravstveno osiguranje zaposlenih, kao i tzv.\u00a0rad od ku\u0107e<\/em>, koji, zajedno sa fleksibilnim radnim vremenom, predstavlja najproblemati\u010dniju odliku projektnog rada. Naime, zahvaljuju\u0107i fleksibilnom radnom anga\u017emanu i ku\u0107nom radu, postepeno se bri\u0161e granica izme\u0111u radnog i slobodnog vremena, \u010dime se celokupno slobodno vreme stavlja u slu\u017ebu radnog vremena, pa se tako na jedan perfidan na\u010din zapravo produ\u017eava radno vreme[17]<\/strong>. Tako\u0111e, zbog pojave ne\u010dega \u0161to se naziva\u00a0investiranim radom<\/em>\u00a0(radom koji se investira u formulisanje projekta, a koji retko mo\u017ee da se\u00a0\u201cnaplati\u201d), zatim usled postojanja tzv.\u00a0\u201cskrivenih radnih aktivnosti\u201d\u00a0(rada koji nije uklju\u010den u opis radnih mesta, ali koji uprkos tome postoji u projektima), kao i zbog \u010destog prekovremenog rada, za koji se tako\u0111e ne mo\u017ee obezbediti finansijska nadoknada, ve\u0107i deo radnog anga\u017emana u projektnom radu ostaje nepla\u0107en[18]<\/strong>. Jednu od odlika rada u neprofitnom sektoru predstavlja i stalna potreba za tzv.\u00a0\u0161irenjem kompetencija<\/em>\u00a0radnika, u smislu permanentnog obrazovanja i usavr\u0161avanja, neprestanog sticanja novih znanja i ve\u0161tina iz najrazli\u010ditijih sfera rada.\u00a0\u0160irenjem kompetencija<\/em>\u00a0radna snaga uve\u0107ava svoje ve\u0161tine, samim tim u stanju je da\u00a0\u201cpro\u0161iri\u201d\u00a0i svoju ponudu na tr\u017ei\u0161tu, \u0161to je u celini \u010dini\u00a0\u201ckonkurentnijom\u201d. Na taj na\u010din radna snaga na najbolji na\u010din odgovara na\u00a0zahtev tr\u017ei\u0161ta<\/em>\u00a0za\u00a0\u201csamoinvestiranjem\u201d, koji le\u017ei u osnovi neoliberalne radne politike. Ovaj zahtev iza svoje, na prvi pogled sasvim jednostavne i racionalne fasade \u2013 kojom se prikazuje kao jedan\u00a0logi\u010dan<\/em>,\u00a0opravdan<\/em>, takore\u0107i,\u00a0\u201czdravorazumski\u201d\u00a0zahtev[19]<\/strong>\u00a0\u2013 zapravo u sebi krije \u010ditav ideolo\u0161ki univerzum, uklju\u010duju\u0107i tu i\u00a0\u201cvrhovnu\u00a0tajnu\u201d\u00a0neoliberalne ideologije. A ona se sastoji u tome da je neoliberalizam u svom shvatanju dru\u0161tva, podele izme\u0111u rada i kapitala, tr\u017ei\u0161ta i tako dalje, na\u010dinio korak vi\u0161e od liberalizma. Ne samo u tom smislu \u0161to, za razliku od teoreti\u010dara liberalnog ekonomskog modela, ideolozi neoliberalizma isti\u010du kako organizacioni princip tr\u017ei\u0161ta nije razmena, nego takmi\u010denje (konkurencija) \u2013 budu\u0107i da razmena referi\u0161e na kakvu-takvu jednakost, dok konkurencija jasno potencira nejednakost[20]<\/strong>\u00a0\u2013 ve\u0107 i u tome, \u0161to je neoliberalni program oti\u0161ao jo\u0161 dalje u shvatanju kapitala, procesa njegove reprodukcije i mesta radnika u tom procesu. Naime, prema neoliberalnom shvatanju, radnik nije tek\u00a0\u201cdodatak ma\u0161ini\u201d\u00a0\u2013 kao \u0161to je to bio u klasi\u010dnoj kapitalisti\u010dkoj formaciji fordisti\u010dkog tipa \u2013 t.j. radnici nisu samo oni koji (re)produkuju kapital u procesu rada, ostaju\u0107i, ipak, ovako ili onako odvojeni od kapitala samog. Naprotiv. Prema neoliberalnom programu, radnici su i sami deo kapitala, oni su jedan njegov fragment, koji se naziva jo\u0161 i\u00a0ljudskim resursima<\/em>\u00a0ili\u00a0\u201chumanim kapitalom\u201d[21]<\/strong>. Pretvaranjem radnika u\u00a0ljudske resurse<\/em>, prividno se bri\u0161e suprotnost izme\u0111u radnika i kapitalista, radnici prestaju da budu radnici i postaju preduzetnici t.j.\u00a0\u201csamoinvestitori\u201d\u00a0koji plasiraju svoje sopstvene mikrokapitale (same sebe) na tr\u017ei\u0161tu, nadme\u0107u se sa konkurencijom (drugim radnicima), sami sebe investiraju i reinvestiraju u procesu proizvodnje, neprestano pobolj\u0161avaju sopstvene performanse (\u0161ire\u0107i svoje kompetencije), dakle,\u00a0\u201csamoorganizuju\u201d\u00a0se i\u00a0\u201csamoupravljaju\u201d, preuzimaju\u00a0odgovornost\u00a0<\/em>i\u00a0rizike<\/em>\u00a0(kroz sopstveni risk-management), nastoje\u0107i da se poka\u017eu isplativima t.j.\u00a0\u201csamoodr\u017eivima\u201d, itd. Na taj na\u010din po\u010dinjemo da govorimo o ne\u010demu \u0161to se mo\u017ee nazvati\u00a0biokapitalom<\/em>, kapitalom koji po\u010dinje da\u00a0\u201ccirkuli\u0161e\u201d\u00a0(odre\u0111uje, meri i kontroli\u0161e) \u010ditavim \u017eivotom, svim oblastima \u017eivota, zbog \u010dega celokupna ljudska egzistencija postaje podre\u0111ena kapitalu i njegovoj logici[22]<\/strong>. Tako se do neslu\u0107enih granica \u0161ire mogu\u0107nosti kapitalisti\u010dke eksploatacije, zbog \u010dega neki autori ispravno zaklju\u010duju da ova transformacija fordisti\u010dkog radnika u\u00a0\u201chumani kapital\u201d, njegovo pretvaranje u\u00a0preduzetnika samog sebe<\/em>\u00a0(u \u010dijem sprovo\u0111enju va\u017enu ulogu imaju savremene menad\u017eerske tehnike) predstavlja dovo\u0111enje do vrhunca procesa subjektivizacije i eksploatacije[23]<\/strong>. Izme\u0111u ostalog, re\u010d je o praksi koja se mo\u017ee definisati kao\u00a0\u201cembodied realisation\u201d, a koja predstavlja konstitutivni momenat postoje\u0107eg sistema[24]<\/strong>.<\/p>\n

Po\u0161to tzv.\u00a0\u201chumani kapital\u201d\u00a0u tom smislu podle\u017ee istim pravilima kao i sve druge vrste kapitala, proizilazi da nema razlika izme\u0111u ovog i nekog drugog vida kapitala, zbog \u010dega radni\u0161tvo, dakle, ne mo\u017ee biti entitet koji bi bio odvojen od kapitala, ili mu \u010dak bio suprotstavljen, ve\u0107 predstavlja ni\u0161ta drugo nego jedan njegov specifi\u010dan oblik. Eksploatacija, socijalne suprotnosti i nejednakosti tako prividno nestaju, jer ne postoji vi\u0161e podela na eksploatisane i eksploatatore, produktivni i parazitski deo dru\u0161tva, radnike i kapitaliste, one koji su uklju\u010deni u sistem i na one isklju\u010dene iz sistema. Umesto toga, postoji samo dru\u0161tvo formalno jednakih, velika tr\u017ei\u0161na utakmica formalno ravnopravnih preduzetnika, u kojoj su neki vi\u0161e, a neki manje uspe\u0161ni, ali u koje su svi ravnopravno uklju\u010deni. Re\u010d je, dakle, o svojevrsnom isklju\u010divanju na na\u010din uklju\u010denosti, formalnoj uklju\u010denosti kojom se prikriva stvarna isklju\u010denost, a sa njome i svi drugi vidovi dru\u0161tvene nejednakosti. Posredi je jedna zaista fantasti\u010dna ideolo\u0161ka konstrukcija, kojom se (\u010desto uspe\u0161no) zamagljuje prava priroda postoje\u0107eg, dakle, kapitalisti\u010dkog sistema.<\/p>\n

Kao \u0161to se iz izlo\u017eenog mo\u017ee videti, osnovnu osobinu projektnog rada, i u \u0161irem smislu sociokulturne proizvodnje, predstavlja prekarni rad, pri \u010demu prekarnost treba razumeti kao\u00a0\u201cisklju\u010denost ili veoma ograni\u010deno u\u010de\u0161\u0107e u ustanovljenom nacionalnom kompromisu\u201d[25]<\/strong>. Dakle, re\u010d je o ve\u0107 spomenutom ograni\u010denom pristupu, ili isklju\u010denosti iz glavnih tokova raspodele mo\u0107i, novca i simboli\u010dkog kapitala u dru\u0161tvu. Ovog puta, pak, ta su ograni\u010denja ili isklju\u010denosti dvostruke, jer se javljaju i kao predispozicija za anga\u017eman u projektnom radu, ali postoje i u samom na\u010dinu rada, pa se tako dalje reprodukuju. Me\u0111utim, to je deo istine o radu u neprofitnom sektoru \u2013 puna je istina to da i u ovoj sferi postoje razlike, i da\u00a0\u201c\u010dorba od krompira\u201d\u00a0ne predstavlja svakodnevicu ba\u0161 svih koji su u ovakvoj vrsti anga\u017emana na\u0161li svoje\u00a0uhlebljenje<\/em>. Drugim re\u010dima, nejednakost dru\u0161tvenog polo\u017eaja nikada se ne manifestuje na jednak na\u010din, jer uvek postoji\u00a0nejednakost u nejednakosti<\/em>. Naime, oblast neprofitnog rada je\u00a0uzdu\u017e i popreko<\/em>\u00a0ispresecana razli\u010ditim vrstama socijalnih diferencijacija, me\u0111u kojima, naravno, klju\u010dnu ulogu igra klasna podeljenost. Na klasno raslojavanje uti\u010du najrazli\u010ditiji faktori, od kojih su neki, uslovno re\u010deno,\u00a0dati<\/em>\u00a0t.j. zate\u010deni \u2013 na\u010din i uslovi u kojima se stupa u proces rada, pojedina\u010dni i grupni polazni resursi itd. \u2013 dok su neki drugi proizvedeni. U ove poslednje spadaju podela rada u radnom procesu, specijalizacija koja iz nje proizilazi, kao i pristup razli\u010ditim vrstama resurs\u00e2, informacijama, mogu\u0107nostima obrazovanja i socijalnog umre\u017eavanja. Svi ovi faktori vode podelama na, uslovno re\u010deno,\u00a0\u201cprojektmenad\u017eersku bur\u017eoaziju\u201d\u00a0i\u00a0\u201cprojektmenad\u017eerski proletarijat\u201d, kako me\u0111u akterima (organizacijama) u sferi sociokulturne proizvodnje, tako i unutar samih organizacija, me\u0111u \u010dlanstvom.<\/p>\n

Iako u grupama, pogotovo u onim neformalno organizovanim i sa manjim brojem \u010dlanova, \u010desto nije mogu\u0107e povu\u0107i o\u0161tru podelu me\u0111u radnim zadu\u017eenjima t.j. izvr\u0161iti jednu jasnu podelu rada \u2013 nego je, umesto toga, slu\u010daj da\u00a0\u201csvi rade sve\u201d\u00a0\u2013 ipak se vremenom u svakoj od njih pomaljaju znaci diferenciranja me\u0111u \u010dlanstvom i dolazi do profesionalizacije i specijalizacije. Pre svega, javlja se podela na upravno-kontrolne i izvr\u0161ne delatnosti u okviru organizacije t.j. diferencijacija menad\u017ementa \u2013 zaokupljenog problematikom upravljanja i finansijskom stranom projekata \u2013 od radne snage anga\u017eovane na realizaciji projekata. Ovakva jedna\u00a0\u201cprirodna\u201d\u00a0podela, proiza\u0161la iz razli\u010ditih pozicija u procesu produkcije, vremenom se produbljuje, jer sa sobom donosi specijalizaciju, koja podrazumeva nove inpute znanja i informacija, koji zbog prethodne podele rada nisu ravnomerno distribuirani, ve\u0107 su koncentrisani samo na deo kolektiva, i to prete\u017eno na upravlja\u010dki sloj. Tako se postepeno stvara fakti\u010dki nepremostiva podela unutar grupe.<\/p>\n

Na jednoj strani odvaja se menad\u017ement, koji vlada svim\u00a0tajnim znanjima<\/em>\u00a0i ima monopol nad informacijama, i \u010dije se interesovanje za rad grupe kao celine sve vi\u0161e javlja u obliku zainteresovanosti za ispunjavanje zacrtanih planova i postizanje o\u010dekivanih rezultata. Zato se vrednost projekata od strane upravno-kontrolnih organa isklju\u010divo meri statisti\u010dki, dok se konkretan sadr\u017eaj ili vrednost radnih aktivnosti u nekom dru\u0161tvenom, kulturnom ili politi\u010dkom smislu retko uzima (ili nikada ne uzima) u obzir. Naravno, i u okviru upravlja\u010dke klase se javljaju odre\u0111ene diferencijacije, tako da na posletku i unutar nje dolazi do podvajanja na, uslovno re\u010deno,\u00a0neradni\u010dki<\/em>\u00a0i\u00a0radni\u010dki<\/em>\u00a0sloj t.j. na skup aktera koji donosi odluke i koji vi\u0161e nema nikakve direktne veze sa radom u grupi, i na segment koji operacionalizuje ove odluke. Po tome prva skupina po svemu poprima odlike vlasnika kapitala, dok druga preuzima funkciju birokratije.<\/p>\n

Na drugoj strani (na dnu vertikale) nalazi se\u00a0\u201cprojektmenad\u017eerski proletarijat\u201d, kojem podela rada, kao \u0161to je re\u010deno, odre\u0111uje mesto neposrednih izvr\u0161ilaca radnih aktivnosti. Dakle, upravo podela rada i specijalizacija koju ona donosi sa sobom povla\u010de jasnu liniju razgrani\u010denja izme\u0111u ovog i gornjih slojeva u grupi; naravno, ni izvr\u0161ni (radni\u010dki) sloj nije homogena grupacija, tako da i unutar nje postoje brojne distinkcije. Tako se mogu razlikovati nekvalifikovana radna snaga (pomo\u0107no osoblje, praktikanti, volonteri itd.), polukvalifikovani radnici (prevodioci, snimatelji, lektori, koreografi i sl.) i visokokvalifikovana radna snaga t.j.\u00a0stru\u010dnjaci\u00a0<\/em>kao \u0161to su dizajneri, reditelji, producenti, web i marketin\u0161ki eksperti i ostali koji se (samo)ubrajaju u\u00a0kreativnu klasu<\/em>. Na taj na\u010din se u grupi uspostavlja jedna manje-vi\u0161e jasna hijerarhijska struktura: od posedni\u010dko-upravlja\u010dke klase na vrhu do preeksploatisane radne snage na dnu, a izme\u0111u njih srednji slojevi birokratije, visokokvalifikovanih radnika itd. Iako postoje izvesne (ograni\u010dene) mogu\u0107nosti za kretanje du\u017e vertikalne linije (napredovanje) u grupi, ovako odre\u0111ene pozicije se ipak retko u zna\u010dajnijoj meri menjaju \u2013 umesto toga, kroz rad organizacije stalno se odr\u017eavaju klasne podele u njoj.<\/p>\n

Naime, iz klasno odre\u0111enog struktuisanja organizacije proishodi uspostavljanje odgovaraju\u0107ih pozicija mo\u0107i i sistema mikrohijerarhija, kao i mehanizama kojima se oni odr\u017eavaju i sna\u017ee. Organizacione prakse \u2013 odr\u017eavanje linij\u00e2 klasnih podela (bazirano na striktnoj podeli rada), monopol nad procesom odlu\u010divanja i upravljanja, i sa tim povezano onemogu\u0107avanje ili ograni\u010davanje pristupa informacijama i mogu\u0107nostima daljeg obrazovanja, netransparentno finansijsko poslovanje, uspostavljanje\u00a0zamr\u0161enog<\/em>\u00a0sistema klijentelisti\u010dkih odnos\u00e2 izme\u0111u delova upravlja\u010dkih struktura i delova izvr\u0161nih slojeva, i tako dalje \u2013 reprodukuju vladaju\u0107i model odnosa u dru\u0161tvu i njima odgovaraju\u0107ih ideologija. U tom pogledu, dakle, mo\u017ee se re\u0107i kako organizacije iz neprofitnog sektora prenose sa makro na mikro nivo dominantne, klasno odre\u0111ene, kapitalisti\u010dke prakse i uz njih reprodukuju i vladaju\u0107e ideolo\u0161ke obrasce, kojima se postojanje takvih praksi obrazla\u017ee i opravdava.<\/p>\n

Treba re\u0107i da se to \u010desto \u010dini na jedan spontan na\u010din, jer se takva reprodukcija dominantne ideologije po pravilu ne odvija sa predumi\u0161ljajem, sa nekim planom i namerama, ve\u0107 upravo neplanirano, dakle, spontano. Nije redak slu\u010daj da se ideolo\u0161ka reprodukcija zbiva uz istovremeno izra\u017eavanje \u017eelje da se ona po svaku cenu izbegne, \u0161to je samo po sebi neobi\u010dna pojava. To se javlja kao poseban problem u grupama koje pretenduju na politi\u010dku razliku, dakle, onima koje svojom praksom nastoje da uka\u017eu upravo na problemati\u010dni karakter vladaju\u0107eg ideolo\u0161kog modela i dominantnih odnosa u dru\u0161tvu. U tom smislu se spontana reprodukcija dominantne ideologije javlja kao jedan suptilan oblik ideolo\u0161ke subjektivizacije, kroz koju se perfidno slama svaki vid otpora i vr\u0161i uspe\u0161na integracija njegovih aktera u\u00a0\u201csistem\u201d. Jer kroz jedno nesvesno i neplanirano usvajanje upravo onih dru\u0161tvenih praksi i odnosa prema kojima se formalno zauzima kriti\u010dki stav ili koje se odbacuju, i uz istovremeno ostajanje u uverenju da se, zbog kriti\u010dkog odnosa ili odbacivanja takvih obrazaca delovanja i ideologije koja stoji u njihovoj pozadini, kao i poznavanja mehanizama njenog delovanja, ujedno nalaze i izvan doma\u0161aja njihovog uticaja[26]<\/strong>, obavlja se jedno suptilno i utoliko vrlo efikasno integrisanje u kapitalisti\u010dki sistem. U navedenom se prepoznaje i sva ugodnost jedne takve pozicije, \u010dija se su\u0161tina ogleda u isklju\u010divanju refleksije, kao sigurnog na\u010dina da se onemogu\u0107i spoznaja stvarnog odnosa spram vladaju\u0107e ideologije u dru\u0161tvu. Dakle, u tom smislu se mo\u017ee re\u0107i da izlo\u017eenost ideolo\u0161koj represiji mo\u017ee da se odlikuje i ugodno\u0161\u0107u. Utoliko bi trebalo naglasiti i to, da se ugodnost transformi\u0161e u bolnu neugodnost odmah \u010dim se ovi odnosi u\u010dine transparentnim t.j. onda kada se javi svest o njihovom problemati\u010dnom karakteru i kada se po\u010dinju preispitivati.<\/p>\n

Iz svega prethodno re\u010denog, dakle, proizilazi da akteri u ovoj sferi, a pogotovo oni koji pretenduju na neku politi\u010dku razliku, predstavljaju jedan vrlo zna\u010dajan segment dr\u017eavno-ideolo\u0161ke aparature. U tom smislu se i ne mo\u017ee govoriti \u2013 kao \u0161to se to ina\u010de \u010dini \u2013 o akterima u oblasti sociokulturne produkcije \u2013 a naro\u010dito o onima koji politi\u010dki deluju ili imaju politi\u010dke ambicije \u2013 kao o nevladinim organizacijama (NGO-ima), jer proishodi da su nevladine organizacije, kao jedan u nizu ideolo\u0161kih aparata dr\u017eave, upravo vladine organizacije, u smislu \u0161to se sve one, spontano ili planirano, nalaze u slu\u017ebi kapitala, dr\u017eave i vladaju\u0107e ideologije.<\/p>\n

Alternativne prakse<\/p>\n

Projektni rad t.j.\u00a0\u201cprojektne pseudoinstitucije\u201d\u00a0problemati\u010dne su na niz na\u010dina, kao \u0161to se to mo\u017ee iz prethodnog videti. Ovaj model rada i njegove prakse protivure\u010dne su isto onako kao i dru\u0161tvo u \u010dijem okviru nastaju, razvijaju se i nalaze primenu, tim pre jer (spontano ili programski) reprodukuju obrasce delovanja i ideolo\u0161ku matricu svog dru\u0161tvenog okru\u017eenja. Stoga je pogre\u0161no u orijentaciji na ovaj model rada tra\u017eiti na\u010din za ubla\u017eavanje dru\u0161tvenih odnosa zasnovanih na eksploataciji ili \u010dak neku vrstu izlaza iz kapitalisti\u010dkih socioekonomskih okvira. Istina je da se okretanjem njemu elimini\u0161e jedan oblik limitiranosti i zavisnosti, nadzora i upravljanja, ali na mesto starih vidova kontrole i ograni\u010denja, ovaj model postavlja neke nove, druga\u010dije, ali jednako (ako ne i vi\u0161e) represivne vidove, tako da se njime, zapravo, jedna forma dominiranosti zamenjuje drugom. U tome, dakle, nema ni\u010deg epohalno novog ili potencijalno revolucionarnog.<\/p>\n

Me\u0111utim, iako projektne pseudoinstitucije ne predstavljaju same po sebi ni vid bekstva, niti prevazila\u017eenje kapitalisti\u010dkih odnosa, to ipak ne zna\u010di da se u njihovom okviru ne mo\u017ee istovremeno promovisati jedna druga\u010dija vrsta odnosa, koji su zasnovani na principima razli\u010ditim od onih koje name\u0107e vladaju\u0107a ideolo\u0161ka matrica. Zbog svoje sve ve\u0107e ra\u0161irenosti na tr\u017ei\u0161tu rada, projektne pseudoinstitucije predstavljaju osnovno polje delovanja jednog zna\u010dajnog dela populacije, i utoliko jesu ono pravo (i zapravo jedino) mesto na kojem on mo\u017ee zapo\u010deti svoju politi\u010dku borbu. Re\u0161avanje dru\u0161tvenih protivure\u010dnosti se, vrlo verovatno, ne\u0107e odvijati ba\u0161 u sferi projektnog rada, i umesto toga, zavisi\u0107e od nekih drugih faktora, odnosa i trendova u dru\u0161tvu, ali \u010dak i strategije aktera na ovom podru\u010dju mogu na jednom mikro nivou doprineti pronala\u017eenju mogu\u0107ih re\u0161enja za ove suprotnosti. Jer kroz svakodnevnu praksu pojedinaca i grupa koje deluju u ovom polju, promovi\u0161e se jedan specifi\u010dan model \u017eivota i rada, koji mo\u017ee biti zasnovan na eksploataciji, kompetitivnosti, reprodukciji prekarnosti, nedemokratskim i autoritarnim na\u010delima \u2013 koji, dakle, mo\u017ee imati kapitalisti\u010dki t.j. neoliberalni karakter \u2013 ili se pak mo\u017ee zasnivati na uzajamnosti, solidarnosti, pravednosti i demokratskim principima.<\/p>\n

Iako akteri u oblasti projektnog rada ne mogu u velikoj meri da uti\u010du na promene svoje dru\u0161tvene sredine i vladaju\u0107ih odnosa u dru\u0161tvu, oni ipak mogu jasno ne-pristati da reprodukuju dominatni model dru\u0161tvenih odnosa i njima odgovaraju\u0107ih ideologija. Dakle, ako se njihovo dru\u0161tveno okru\u017eenje odlikuje kapitalisti\u010dkom eksploatacijom, razli\u010ditim oblicima ideolo\u0161ke represije i dominacijom nedemokratskih politi\u010dkih praksi, to ipak ne zna\u010di da ovakve grupe ne mogu prakti\u010dno sprovoditi i promovisati jedan druga\u010diji tip odnosa. Nema sumnje da su mogu\u0107nosti za ovakvu vrstu delovanja ograni\u010dene t.j. da ne\u0107e biti li\u0161ene protivure\u010dnosti, kao i da njihov uticaj ne\u0107e imati veliki domet, ali ove \u010dinjenice nisu razlog da se od takve orijentacije i odustane. Jer praksa organizacije jeste su\u0161tina organizacije, drugim re\u010dima, organizacija \u2013 to je praksa organizacije. I ukoliko je praksa u grupi nedemokratska i eksploatatorska, ukoliko se kroz nju reprodukuju socijalna beda i ideolo\u0161ka subjektivizacija, utoliko ni sama grupa ne\u0107e predstavljati ni\u0161ta drugo do jedan dr\u017eavno-ideolo\u0161ki aparat. Ako je pak praksa organizacije postavljena na druga\u010dije temelje i bazira se na principima solidarnosti, pravedne distribucije i demokratskog odlu\u010divanja i upravljanja, i njeni efekti bi\u0107e znatno druga\u010diji. U tom smislu ovakve grupe predstavljaju specifi\u010dan tip posrednika izme\u0111u dru\u0161tvene sredine i \u010dlanstva grupe, deluju\u0107i kao amortizer negativnih uticaja prvog na drugo, i ujedno promovi\u0161u\u0107i u svom okru\u017eenju jedan druga\u010diji obrazac \u017eivota i rada, daju\u0107i time svoj mali, ali zna\u010dajan doprinos razvoju alternative kapitalisti\u010dkom dru\u0161tvu.<\/p>\n

Bibliografija:<\/p>\n