Drugovi Studenti,<\/p>\n
Vas fa\u0161isti kolju danas kao \u0161to su vas klali i pre sedamdeset i \u0161est godina. To je maloumno, sramno i poni\u017eavaju\u0107e, i to ne samo za vas koji ste neposredno izlo\u017eeni nasilju no\u017ea, nego i za nas koji smo prinu\u0111eni participirati s obzirom da smo dovedeni u situaciju u kojoj nas opkoljavaju nemo\u0107 i sramota. Zato je pomo\u0107, jedina pomo\u0107 koju mo\u017eemo da vam pru\u017eimo, na\u0161e mi\u0161ljenje koje ovdje dobijate u formi poziva:<\/p>\n
Op\u0161te je poznato da je student, uz popa i pandura najkonzervativnije stvorenje u zemlji Srbiji.\u00a0<\/em>On je podatan da bude instrument svake reakcionarne politike (ovde \u0107emo sve \u0161to nije politika \u2013 a politika mo\u017ee biti samo emancipatori\u010dna \u2013 skra\u0107eno zvatipolicijom<\/em>), dakle, sredstvo svake\u00a0policije<\/em>\u00a0upravo zbog svog polo\u017eaja nekoga ko je u\u00a0stalnom i\u0161\u010dekivanju<\/em>. Zato je prekarnost, isprva negovana u formama prikladnim njegovom prvobitnom porodi\u010dnom i u\u017eegeneracijskom okru\u017eenju (u vidu \u2018dobrog vaspitanja\u2019, a potom i \u2018subkulturnog stila\u2019), sistemski u\u010dvr\u0161\u0107ena inicijacijom koju prolazi na putu ka svom kona\u010dnom polo\u017eaju \u2013 ve\u010dito nesigurnog subjekta. Student je, tokom \u010ditavog perioda studiranja primoran da pribegava raznim lukavstvima i toliko je predan strategijama pre\u017eivljavanja i dovijanja da ni ne primeti kada se lukavstvo, uvezeno da bi se \u2018sistem podrio\u2019 iznutra, strukturalno ugra\u0111uje u njegov habitus. Zato i ne vidi kako je \u010dak i njegova najrevolucionarnija praksa (kakva je\u00a0okupacija<\/em>\u00a0fakulteta u svrhu pritiska na uvo\u0111enje reformi univerziteta) duboko reakcionarna.<\/p>\n Krajnje je vreme da student prestane da \u2018okupira\u2019 ono \u0161to je, prema njegovim zahtevima,\u00a0ve\u0107 njegovo<\/em>, odnosno \u2018na\u0161e\u2019, odnosno \u2018narodno\u2019 i da se samoupravno organizuje oko proizvodnje teorije a ne beskrajnih preganjanja oko cenovnika, u\u010dionica na koje ima \u2018pravo\u2019 i tome sli\u010dno. Mora prestati to stalno pozivanje na \u2018pravo\u2019 na znanje od aparata koji ga – seksualnom protezom zvanom \u2018profesor\u2019, na koju se stalno i opetovano poziva – siluje i poni\u017eava.\u00a0Jer reforma univerziteta je \u2018lo\u0161a pogodba\u2019 koju student, i ne znaju\u0107i, potpisuje sa istom tom Dr\u017eavom koja i \u0161alje svoje jugend-kolja\u010de na njega, dok mu profesor svojim proizvoljnim klasifikacijama odvla\u010di pa\u017enju i krade vreme. Student misli da \u0107e, ukoliko krene maksimalisti\u010dki (\u2018besplatno obrazovanje za sve\u2019), dobiti taman toliko koliko mu, zapravo, treba (\u2018godi\u0161nja \u0161kolarina u iznosu tri minimalne plate\u2019), a upravo je to ono mesto na komepolicija<\/em>\u00a0\u010deka: spremnost na kompromis. Iz kompromisa, to se ve\u0107 odavno zna, profitira samo ja\u010di,\u00a0 jer ja\u010di je taj koji diktira uslove mogu\u0107nosti svakog kompromisa. Logika kompromisa logika je sile. Pot\u010dinjeni participira u kompromisu samo kao pora\u017eeni.<\/p>\n Zato je jedini na\u010din da student iza\u0111e iz ovog za\u010daranog kruga u tome da \u2013 prestane da bude student. Jer student je ne\u0161to \u0161to treba prevazi\u0107i. Student mora u\u010diniti korak ka Nemogu\u0107em, \u010dine\u0107i nemogu\u0107i korak: mora postati radnik u teoriji, jer jedino tako mo\u017ee da bude subjektom istine i nosiocem njenih procedura. Sa studentom na periferiji stvar je, u ovom smislu, jasnija nego li sa studentima koji jo\u0161 i mogu sanjati o okovratnicima, belim ili kakvi ve\u0107 danas (benetonizovano) postoje. Na\u0161 student je, sasvim izvesno, tokom studija zatupljen sesijama kompromisa i opresivnih\u00a0praksisa<\/em>. Tu su koverte, podmlaci politi\u010dkih partija a onda i partije same, lokalni mikrofa\u0161izmi, nepotizam i servilnost \u0161to sve poni\u0161tava sposobnost da se participira u proizvodnji egalitaristi\u010dkog dru\u0161tvenog okru\u017eenja. I onda iza\u0111e sa fakulteta misle\u0107i da je slobodan, a do\u010dekuje ga \u2013 isto to.\u00a0Jedno te isto<\/em>. Ovo vam govorimo mi koji smo ve\u0107 bili gde \u0107ete vi biti, kao \u0161to \u0107ete tek do\u0107i na mesto na kojem smo sada. Iz nas ne progovara nikakva \u2018mudrost staraca\u2019 jer mi nismo nikakav \u2018savet staraca\u2019 koji poseduje \u2018kona\u010dne istine\u2019. Mi bismo voleli da postoje i neke druge alternative sem jedne, ali njih nema kao \u0161to je i sve manje vremena da se deluje na ostvarivanju i te jedne jedine.<\/p>\n Koja je to alternativa? Postoji li na\u010din na koji je mogu\u0107e odse\u0107i glavu toj a\u017edaji koju znamo pod imenom Univerzitet? Mi smo krenuli putem koji nosi ime jedne stare ideje i povezali smo to ime sa jednim starim na\u010dinom samoorganizovanja i samoupravljanja: ideja egalitaristi\u010dkog u\u010denja u formi Radni\u010dkog (sve)u\u010dili\u0161ta. Za sada \u010ditamo po podrumima, sobama, stanovima. \u010citamo i radimo po haustorima, u planinskim domovima, po livadama, parkovima i ulicama. \u010citamo knjige, a ne profesorske kopipejstovane pamflete sa socijalno\u00a0 prihvatljivim definicijama i \u2018znanjima\u2019, pi\u0161emo zajedni\u010dki, razmenjujemo ideje i poku\u0161avamo misliti kao subjekt koji to mi\u0161ljenje upisuje u samo svoje\u00a0su\u017enjevanje<\/em>. Mi smo, drugarice i drugovi studenti, nezaposleni radnici u proizvodnji teorije. Mi smo\u00a0su\u017enji<\/em>\u00a0Teorije. Ne priznajemo hijerarhije niti uzuse akademskog polja, ne normiramo pravilima esnafa i ne talimo prihode po platnim razredima. Mi smo partizani istine i duboko smo u \u0161umi. Pridru\u017eite nam se, slobodno. Jer\u00a0ideja slobode<\/em>\u00a0i\u00a0jednakosti<\/em>\u00a0je ono od \u010dega polazimo.<\/p>\n Drugovi studenti,<\/p>\n Kolju vas sinovi onih od kojih tra\u017eite da sprovedu reforme. A njihovi stri\u010devi su policajci i sudije kojima se \u017ealite. To je tako, jer ve\u0107 decenijama \u017eivimo u\u00a0dru\u0161tvu na ledini<\/em>.<\/p>\n Ljudi,\u00a0robovi<\/em>!<\/p>\n Ostanete li na toj ledini, na brisanom ste prostoru i samo je pitanje \u010dasa kada \u0107e vas pokositi ravnogorski rafali. Zato je vreme za \u0161umu.<\/p>\n Smrt fa\u0161izmu!<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Drugovi Studenti, Vas fa\u0161isti kolju danas kao \u0161to su vas klali i pre sedamdeset i \u0161est godina. To je maloumno, sramno i poni\u017eavaju\u0107e, i to ne samo za vas koji ste neposredno izlo\u017eeni nasilju no\u017ea, nego i za nas koji […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1092,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[36,33],"tags":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/gkp.org.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/12\/besplatno-obrazovanje.jpg","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1091"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1091"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1091\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1092"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1091"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1091"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1091"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}