Ko naseljava Dru\u0161tveni centar u Novom Sadu? Ko to tamo \u017eonglira, ple\u0161e, izvodi svakojake akrobatike, slavi bo\u017ei\u0107, porodi\u010dno se okuplja? Prvi odgovor bi bio: nevladine kulturne organizacije, kultur-menad\u017eeri\/ke i -aktivisti\/kinje, umetnici\/ce, sportske organizacije, itd. \u2013 jednom re\u010dju, ako bi se upravo pomenuti citirali \u2013 ‘profesionalci’. Nakratko je do\u0161lo do zabune kada je re\u010deno ‘narod’, taj drevni koncept koji je uvek i jedino usko vezan za Dr\u017eavu, ali su se ubrzo ispravili rekav\u0161i ‘reprezenti naroda’. Ho\u0107emo li se slo\u017eiti da narod mo\u017ee da reprezentuje, prebrojava i postrojava jedino Dr\u017eava? Da je kojim slu\u010dajem re\u010deno ‘radnici’, znali bismo da njihova singularnost mo\u017ee da se prezentuje ali nikada da se re-prezentuje.<\/p>\n
Ono \u0161to profesionalci i profesionalizam u kulturnom polju rade je akumulacija kulturnog kapitala, u ime ‘zahteva’ (samim tim to ne mo\u017ee biti politi\u010dki zahtev) za besplatnim javnim prostorima za kulturne, sportske, humanitarne i druge dru\u0161tvene radnje. Ako znamo da je kulturni kapital dru\u0161tveni odnos koji se odvija rame-uz-rame sa akumulacijom znanja, pre svega, i raspodelom mo\u0107i i dru\u0161tvenog statusa, onda se s pravom mo\u017eemo upitati kako je mogu\u0107a borba protiv komercijalizacije javnog prostora podsticanjem akumulacije kulturnog kapitala (dodu\u0161e ne i nov\u010danog, ali samo do ta\u010dke kada \u0107e biti uklju\u010den u kulturni turizam, kako je najavljeno i obe\u0107ano lokalnim vlastima). Kulturni kapital je kapital, a gde je kapital, tu je i realna supsumpcija, odnosno, kapitalisti\u010dka eksploatacija i uspe\u0161no sprovedena podela rada. Dru\u0161tvenom centru, stoga, nedostaje ovaj ozna\u010ditelj: levica.<\/p>\n
Kulturni kapital se u slu\u010daju aktera Dru\u0161tvenog centra akumulira ne samo radi ‘apstraktne’ kategorije dru\u0161tvenog statusa koji treba da dovede do uspostavljanja nekomercijalnog javnog prostora, ve\u0107 kao gra\u0111ansko oru\u017eje za borbu protiv dru\u0161tvenog vlasni\u0161tva: za vlasni\u0161tvo nad\u00a0 prostorom (infrastrukturom) \u2013 za ‘javni prostor’ konstituisan kao privatno vlasni\u0161tvo, ekskluzivno i rivalsko. Dru\u0161tveni centar je test-polje Dr\u017eave za otima\u010dinu dru\u0161tvene imovine putem politi\u010dke partije i njenih reprezenata u polju kulture i borbe, uz pomo\u0107 i u ime naroda, sa nekom drugom instancom vlasti za istu tu vlast nad ekonomskim resursom kakav je kultura. Otuda ponavljanje kultur-kreativno-industrijske mantre da kultura ne mora da bude optere\u0107enje bud\u017eeta, ve\u0107 ekonomski pokreta\u010d i uspe\u0161ni graditelj gra\u0111anskog identiteta (koji svakako nije identitet beskona\u010dnosti razlika ve\u0107 identitet kulturne elite koja bi nas najbolje umela predstaviti). Na taj na\u010din Dru\u0161tveni centar doprinosi imid\u017eu Novog Sada i njegovoj strategiji kona\u010dnog proterivanja koncepta ‘zastarele’ fabrike \u2013 mesta istinske politi\u010dke borbe, i uvodi mesto ‘dru\u0161tvene i kulturne fabrike’ iz koje je svaka borba uspe\u0161no isklju\u010dena.<\/p>\n
U Dru\u0161tvenom centru je sprovedena podela rada koja se uspe\u0161no neguje jo\u0161 od trenutka kada je Inicijativa za Dru\u0161tveni centar uspostavila podelu na operativne Radne grupe i sve ostale. Ono \u0161to je direktan rezultat jeste podela na ‘stare kuke’ alternativne i dr\u017eavne kulturne produkcije u Novom Sadu – zaslu\u017ene za osvajanje barake, i ‘fazane’, mla\u0111e aktiviste i aktivistkinje koji u ime slobode i kreativnosti no\u0107u testiraju zdravlje sve dok ovi iznad njih, na mig Dr\u017eave, ne utvrde kako je stvar pro\u0161la i kolike su \u0161anse da se ovajde sticanjem simboli\u010dkog kapitala u javnom prostoru i njegovim investiranjem u dr\u017eavnu slu\u017ebu koja im je ve\u0107 dodeljena u cilju menad\u017eerisanja kulturom i ‘javnim’ prostorom.<\/p>\n
Zbog svega ovoga postaje jasno za\u0161to je jedan od glavnih marketin\u0161kih poteza Dru\u0161tvenog centra reprodukcija humanitarizma koji je uvek sredstvo akumulacije (u ovom slu\u010daju simboli\u010dkog) kapitala otimanjem, a isto tako znamo da ideologija humanitarizma ne mo\u017ee da postoji me\u0111u onima koji su jednaki.<\/p>\n
Postavimo onda preciznije pitanje: \u010dega je mesto Dru\u0161tveni centar? Svakako ne mesto emancipatorske politike (onda jedino mo\u017ee biti: policije), jer ovakva konstelacija uspe\u0161no i pedantno osuje\u0107uje oprisutnjenje ideje komunizma i isklju\u010duje politiku, po\u0161to je ova uvek i samo na distanci od Dr\u017eave. Zbog toga je jasno da \u017eongleri i kulturalisti dolaze prvi \u2013 \u010dak su i alternativni kulturalisti u Novom Sadu uvek bili dr\u017eavni kulturalisti \u2013 i da na ovom mestu gra\u0111anske ideologije koja\u00a0 reprodukuje Dr\u017eavu nikada ne\u0107e biti mesta za nezaposlene, besku\u0107nike, siroma\u0161ne, za radnike. Kako je jedan stari anti–<\/em>re\u017eiser rekao: protivno gra\u0111anskom javnom prostoru, danas je jedino mogu\u0107e konstituisati javni prostor zasnovan na realnom \u017eivotu radnika i ostalih isklju\u010denih iz idealizovane stvarnosti gra\u0111anstva i javnog mnjenja.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ko naseljava Dru\u0161tveni centar u Novom Sadu? Ko to tamo \u017eonglira, ple\u0161e, izvodi svakojake akrobatike, slavi bo\u017ei\u0107, porodi\u010dno se okuplja? Prvi odgovor bi bio: nevladine kulturne organizacije, kultur-menad\u017eeri\/ke i -aktivisti\/kinje, umetnici\/ce, sportske organizacije, itd. \u2013 jednom re\u010dju, ako bi se […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1089,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[36,33],"tags":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/gkp.org.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/12\/arcibald-rajs-dc.jpg","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1088"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1088"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1088\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1089"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1088"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1088"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gkp.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1088"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}