Udruženja građana Grupa za konceptualnu politiku iz Novog Sada i “Sretenje” iz Požege, zajedno su podneli PRIMEDBE na Nacrt Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi:
Poštujući duh zakona koji je u nacrtu, njegov cilj i namere zakonodavca, o kojima smo obavešteni putem medija, ali i Obrazloženja zakona koji je pred nama, nalazimo za važno da iznesemo nekoliko primedbi koje nisu samo načelne, već se tiču posebnih članova Zakona kojima se normiraju neke radnje, pre svega građana, a onda i nadležnih institucija koje bi trebalo da služe interesima javnosti, građana i naroda kao suverena i njegovoj volji, a onda i ostvarenju njihovog prava na neposredno učešće u donošenju odluka koje se tiču državnog upravljanja društvom kome pripadaju.
Čuli smo predlagača da kaže, a i pročitali u spomenutom Obrazloženju, da je cilj ovog zakona da unapredi i ohrabri neposredno učešće građana u političkom životu, u odlučivanju i učešću u donošenju odluka, a znamo i da je takva namera zakonodavca upisana i u Zakon o lokalnoj samoupravi, koji takođe predviđa oblike neposrednog učešća građana, ali sa akcentom na upravljanju, a ne odlučivanju, kako je to Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi napisano i utvrđeno, pa smo odlučili da svojim primedbama doprinesemo ostvarenju tog cilja. Konstatacija da je u političkom životu Republike Srbije nedovoljno narodnih i građanskih inicijativa, kao i veoma mali broj održanih referenduma, ukazuje nam da zakonodavac, nadležno ministarstvo ili sama Skupština mogu razumeti naše primedbe, pa se zato nadamo da će one biti i uvažene.
Prva primedba se odnosi na Član 7. ovog Nacrta zakona, a kojim se predviđa taksa za overu potpisa učesnika inicijativa koje pokreću građani. Situacija u koju se dovode građani je neprihvatljiva, pošto su ovom odredbom zakona, u krajnjoj instanci, prinuđeni da sami dokazuju autentičnost svojih potpisa. Osim troškova, ovakav stav zakona bi građanima nametnuo i obavezu organizovanja procedure overe potpisa učesnika inicijativa, što ne odgovara osnovnom cilju Zakona, odnosno duhu koji bi ovakav zakon – Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi – podrazumevao.
Kako se iz teksta Obrazloženja Nacrta Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi može razumeti, namera zakonodavca je da novi zakon omogući građanima da efikasno ostvaruju svoje pravo na učešće u vršenju vlasti putem narodne inicijative i referenduma. Pored namere, u ovom Obrazloženju se može pročitati i konstatacija po kojoj se referendum i narodna inicijativa retko koriste u Republici Srbiji i to je, prema tvorcima ovog teksta i Nacrta, glavni razlog donošenja novog Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi. Naše je mišljenje da takse na overu potpisa i potreba organizacije overe potpisa nikako ne bi smele da padnu na teret građana, čija je namera da ostvare svoje pravo da neposredno učestvuju u inicijativama. Uporedna analiza praksi provere potpisa građana za narodnu inicijativu u zemljama Evropske Unije govori o tome da je ova procedura centralizovana i da je realizuju državna tela: centralna izborna komisija u Albaniji, Litvaniji, Letoniji i Rusiji gde se proverava najmanje 40% neophodnog broja potpisa; specijalna kancelarija Kasacionog suda u Italiji, Savezna kancelarija u Švajcarskoj, dok obaveza overe svih potpisa od strane notara kao praksa postoji samo u Gruziji, iako i u njoj ispravnost potpisa može da utvrđuje lokalna vlast ili neka druga republička instanca. (Izvor: Savet Evrope, European Commission for Democracy Through Law – Venice Commission, 2005)
Overa potpisa na teret građana (koji je materijalni i organizacioni) kao norma, u sebi sadrži pretpostavku zloupotrebe koja se takođe stavlja na teret građana, što ovakvu normu čini problematičnom i u pravnom smislu, a ne samo političkom. Naša je pretpostavka stoga da, ukoliko zakonodavac ostane pri odluci da zadrži ovaj Član, ovaj zakon neće učiniti da se građanske inicijative – koje su pre svega inicijative ostvarivanja suverenosti građana (narodne), a tek potom uvažavanja prava na neposredno odlučivanje – organizuju i građani pokrenu procese sprovođenja odluka potrebnih da se ostvari njihovo osnovno i ustavom zagarantovano pravo. Zbog toga predlažemo brisanje Člana 7. iz Nacrta Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi.
Potvrdu ispravnosti potpisa građana treba da vrše državne i administrativne instance kao i do sada, što je u skladu sa praksama u zemljama Evropske Unije, posebno Švajcarske koja je poslužila kao primer prakse neposredne demokratije građana i koja je podržala projekat izrade Nacrta a zatim i usvajanja novog Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi Republike Srbije. S obzirom da je Nacrtom Zakona predviđeno uvođenje mogućnosti elektronske narodne inicijative koju će građani ubuduće moći da potpišu kvalifikovanim elektronskim potpisom i za koju neće biti potrebna bilo kakva overa i potvrda ispravnosti potpisa građana, smatramo da do trenutka kada svi građani budu imali tu mogućnost, da građanima koji je nemaju ne stavljate na teret kontrolu koja je u svojoj osnovi državna i centralizovana. Prema podacima do kojih smo došli, a oni su iz 2017. godine, kvalifikovani elektronski potpis ima samo 360.000 građana ili 5% stanovništva Republike Srbije.
Druga primedba se odnosi na ulogu i mesto Upravnog suda koje predviđa ovaj Nacrt Zakona. Referendumom i narodnom inicijativom građani se direktno obraćaju skupštini i stoga je nejasno i nedovoljno obrazloženo rešenje koje predlaže zakonodavac, a ono podrazumeva učešće Upravnog suda u rešavanju nepravilnosti koje nastaju u odnosu između građana i Skupštine, odnosno nadležnih organa zakonodavne grane vlasti. Mišljenja smo da je Ustavni sud jedini koji je nadležan za ostvarenje ovog fundamentalnog prava ljudi, a pre svega za očuvanje suvereniteta naroda kao osnove demokratskog političkog uređenja. Zbog toga predlažemo da se u ovom slučaju – a u pitanju su Članovi 66-70. – uvaži naša primedba i kao nadležni sud odredi Ustavni sud Republike Srbije.
Treća primedba se odnosi na neusaglašenost termina koja može dovesti do zabune i zloupotrebe tumačenja ukoliko se Narodna inicijativa ne definiše isključivo kao republička – inicijativa (građana) koja se pokreće na republičkom nivou – te je u tom slučaju reč o suverenom pravu građana da neposredno učestvuju u odlučivanju i u kome su ravnopravni sa legitimno izabranim članovima Narodne skupštine. No budući da je reč o identičnom obliku neposrednog učešća u odlučivanju kao i u slučaju građanske inicijative, definisane i normirane Zakonom o lokalnoj samoupravi, u kojem je predviđena inicijativa koja se može obratiti lokalnim skupštinama, smatramo potrebnim da se nepodudaranje imena inicijative u Zakonu obrazloži ili da se naziv usaglasi, takođe uz obrazloženje.
22. novembra 2019. godine
